Илија Малеш, свестран педагог, уметник и љубитељ природе са богатом професионалном и уметничком каријером. Током свог радног века, био је предавач математике, статистике, информатике, метода истраживања у математици, као и одбране и заштите.
ИНТЕРВЈУ: НА КАФИ
Фризерски салон је настао као идеја младе двадесетчетворогодишње дјевојке, још давне 1999. године, само годину дана по доласку у Канаду, а реализована већ у септембру 2000. године. То је био пројекат три жене, стицајем околности – фризерке.
weet Gallery od 1974. pravi najbolje evropske torte i kolače u Torontu
У Канади сам већ 34 године, што је заправо најдужи период мога живота на једном месту. Истина, нисам баш све време седео у Торонту, него сам правио вишемесечне излете, који су углавном били пословни. Иначе сам запослен у менаџмент компанији и радим као ‘maintenans’ менаџер, већ дуги низ година.
Luka Vukelić je advokat sa licencom Advokatskog društva Ontarija. Imao je samo dve godine kada se doselio u Kanadu iz bivše Jugoslavije. Još u osnovnoj školi počeo je da se interesuje za imigraciono i porodično pravo.
Poslastičarnica Jadranka ima dugu tradiciju. Sve je počelo davne 1956. godine, kada su Nikola Bukvić i njegova žena Zora, posle više godina rada u evropskim poslastičarnicama, uspeli da ostvare svoj san.
Paramedicinska tetovaža (Paramedical tatoo) je relativno nov i veoma složen kozmetički tertman, koji izvorno ne pripada medicinskim disciplinama, ali koji nedvosmisleno doprinosi unapređenju psihičkog zdravlja, korekcijom estetskih nedostataka na koži.
Zorana je osoba koja ne može ostati neprimećena gde god da se nalazi. Pleni svojom pojavom, osmehom i harizmom.
Prvi utisci neretko prerastu u divljenja prema njenoj karijeri i postignućima o kojima svedoče brojna priznanja iz sveta pozorišta. Zorana i te kako ima šta da kaže i čime da se pohvali.
U Kanadi sam od 1998, dakle 17 godina. Pre Kanade živeo sam nekih sedam godina u Njemačkoj, a pre Njemačke, naravno, u Jugi.
Roditelji su me upisali na tekvondo kad sam napunio šest godina. To je bio moj prvi kontakt sa sportom. Njihova ideja je bila da popune moje slobodno vreme i da me nauče kako da poštujem sebe i starije.
Tekvondo je korejska veština koja se u biti bazira na samoodbrani. Od 2000. godine postao je deo Olimpijskih igara. Danas se ova borilačka veština uči i trenira u više od 180 zemalja i tretira se kao jedna od najefikasnijih tehnika odbrane. To je sport protkan filozofijom i veštinom koja se uči godinama.
U Kanadu sam došla sa porodicom, mužem Zoranom i ćerkom Katarinom u novembru 1994. godine. Katarina je imala svega godinu dana. Pre toga, živeli smo u Beogradu i tada smo naivno razmišljali: „Hajde da vidimo kako izgleda Kanada, ostaćemo tamo do Katarininog polaska u školu.“ Nije nam se išlo iz Beograda. Imali smo dobar posao i neposredno pre isteka vize, u poslednjem trenutku, došli smo u Toronto. Ali na kraju nam se dopao život u Kanadi, dobili smo drugu ćerku Isidoru i ostali 21 godinu.
U Kanadu sam došao 1997. godine. Znači pre skoro 20 godina, a kao da je juče bilo... Rođen sam u Glamoču (BiH), a prije nego što sam došao u Kanadu, živio sam nekoliko godina u Beogradu i Pančevu.