ИСТРАЖУЈУЋИ ЗАБОРАВЉЕНЕ НОТЕ - ИНТЕРВЈУ СА ПИЈАНИСТКИЊОМ ИРИНОМ БАЗИК

Др Ирина Базик је међународно призната пијани-сткиња и сјајни познавалац богатог музичког репертоара XIX века. У жижи њеног интересовања су композиторке-пијанисткиње тог периода, а посебно начин на који су ове жене допринеле развоју клавирске музике. Каријеру је започела у Београду, као најмлађа студенткиња Униве-рзитета уметности. Од малих ногу наступала је широм света, освајајући награде на клавирским такмичењима у Србији, Италији и Француској, уједно освајајући и публику. Образовање је наставила у Сједињеним Америчким Др-жавама, где је стекла докторат и радила као професор. Данас живи у Торонту, где наставља да изводи, истражује и подучава младе таленте. Њена страст према музици и истраживању, као и посвећеност унапређењу музичког образовања, чине је изузетним стручњаком на том пољу.

Драга Ирина, ви сте међународно признати пијани-ста и истраживач, а посебно вас занима улога жена у музици XIX века. Можете ли нам рећи нешто више о томе?
Да, мој истраживачки пројекат је посвећен пијани-сткињама-композиторкама из XIX века. Занима ме како су ове жене, које су често биле маргинализоване у то време, успеле да пркосећи традицији оставе значајан траг у развоју кла-вирског репертоара. Њихова дела, која су често недовољно истражена, заиста заслужују пажњу.

Вратићемо се тој причи нешто касније. Иначе, ваш пут ка музици започео је веома рано, са 14 година постали сте студенткиња Универзитета уметности у Београду, са 20 завршили мастер. Како сте се осећали тада?
То је било заиста изазовно, али и веома инспиративно време. Студирање у Београду је било посебно искуство, јер сам имала прилику да учим од фантастичних професора, а ту пре свега мислим на моју прелепу професорку Мирјану Шуицу-Бабић. С обзиром на велику разлику у годинама у односу на моје колеге, ја сам кроз читаве студије била третиранa као вољена млађа сестра коју су заиста сви подржавали. Самим тим, моји студентски дани остали су у најлепшем сећању.
Током студија, пуно сам наступала у целој Европи, представљајући нашу земљу на многобројним фестивалима и такмичењима. У Београду готово да не постоји концертна дворана у којој нисам свирала, било да су у питању солистички концерти или наступи у пратњи оркестра. У посебно лепом сећању остали су концерти са Симфонијским оркестром Радио Београда и Симфонијским оркестром Југо-словенске армије. Редовно сам снимала и за националну телевизију и радио и освајала бројне награде од којих бих издвојила признање за почасног грађанина Чукарице и награду Факултета музичке уметности за најталентованијег студента.

Ваш рад вас је одвео у Бостон, где сте наставили своје образовање. Какво је било ваше искуство у Сједињеним Америчким Државама?
Студирање у Бостону било је огромна прилика за мој професионални и лични развој. На Бостонском конзе-рваторијуму сам имала прилику да изводим савремену музику, да радим са талентованим композиторима и да наступам на великим сценама попут Jordan Hall-a и Boston Symphony Hall-a. То је било време када сам заиста проширила своје хоризонте и стекла много драгоцених искустава. Након студија у Бостону, добила сам пуну стипендију на UCLA (Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу), где сам стекла титулу доктора музичких уметности (DMA). Моја докторска теза истраживала је непозната дела композиторки XIX века. Након што сам представила своја истраживања на бројним међународним конференцијама, добила сам и позив да обја-вим свој рад у два музичка часописа.

Шта мислите, зашто је важно да се та дела поново открију?
Сматрам да је од огромног значаја да се ова дела истраже јер самим тим можемо боље да разумемо епоху у којој су настала, а то надаље само још додатно обогаћује наш приступ другим делима из исте епохе. Када се школујете да постанете пијаниста, већином вас професори форсирају да свирате дела која су део канона. Ту и тамо неки изузеци, али углавном се сви фокусирамо на исти репертоар. За мене је сусрет са непознатим ноктурнима из 19. века био право освежење и прилика да се мало изместим из „стандардног репертоара“ и откријем композиције које су мање познате или у неким случајевима чак потпуно непознате, као на пример дела Леополдине Балхетке или Марије Колин. Многе жене тог времена су биле занемарене у музичкој историји, иако су имале невероватан таленат. Ова дела не само да показују музичку креативност, већ и друштвене промене у то време. Мислим да је важно да та прича изађе из салона 19. века како бисмо им одали заслужену почаст.

И на крају, ви сада живите у Торонту и наставили сте да учите и инспиришете младе пијанисте. Какав је живот у Торонту и шта вас инспирише данас?
Љубав ме је довела у Торонто, где тренутно живим са супругом и двоје деце. Данас ме највише инспиришу моја деца, петогодишња ћерка Нора и једногодишњи син Џеј. Нора већ увелико долази на моје концерте и фасцинантно је посма-трати како на њу делују различите композиције. Будући да смо дошли у Торонто тек пре две године, а у међувремену се родило и друго дете, задовољна сам досадашњим професи-оналним учинком.

Торонто је заиста инспиративан град, пун културе и уметности. Упознала сам доста других талентованих музичара, са некима већ остварила и сарадњу, а имам и прилику да наставим да радим на свом истраживачком раду. Недавно сам имала ту част да отворим концертну сезону у St. Andrew’s цркви где се сваког петка одржавају концерти под називом „Fridays at Noon“. Била сам заиста срдачно поздрављена од стране публике и позвана сам да изнова наступим у следећој концертној сезони. Поред наступа и истраживачког рада, моји ученици су моја највећа инспирација - њихов ентузијазам, радозналост и жеља да науче нешто ново, то је оно што ме мотивише да наставим даље. Захваљујући данашњој технологији, ја и даље радим са својим студентима из Лос Анђелеса путем онлајн часова, а у Торонту држим свој приватни студио клавира.
Музика је невероватно снажан алат за повезивање и разумевање и мислим да је то основни разлог зашто је стално истражујем и делим са другима. Увек волим да нагласим колико сам благословена што сам још као девојчица знала чиме желим да се бавим и да ће музика бити мој животни позив.