Интервју са Алексом Михаиловићем

Алекс Михаиловић је канадски извештач и новинар. Рођен је и одрасато у Торонту. Завршио је политичке науке на Универзитету западног Онтарија (University of Western Ontario) и дипломирао је на Сенека колеџу (Seneca College) смер за радио-телевизијски пренос. Богато новинарско искуство Алекс је стекао радећи за „RT America“, „Sun News Network“, „Global News Toronto“, „Global TV“, „CTV Television Network“, „CTV Toronto“. Пре него што је постао новинар, Алекс је радио за Уједињене нације на Балкану.

САН: Из твоје досадашње каријере намеће се утисак да верујеш да новинари могу да мењају свет и да си и сам новинар који томе тежи. Када и у коликој мери мислиш да си успео да утичеш на промене у ставовима, јавном мњењу и сл?

Треба бити оно што јеси. Ја сам новинар последњих 12 година. Прво сам морао да научим како да постанем новинар па сам завршио Сенека колеџ, смер за новинарство. Новинарски занат сам испекао на CTV-ју у Саулт Сeнт  Мариу (Sault Ste. Marie). На локалном нивоу новинар има прилике да помогне грађанима и то сам сигурно доста пута урадио. Још већи утицај сам имао када сам био водитељ у Сaдбери CTV-ју (Sudbury CTV). Та станица покрива цео северни Онтарио. Истовремено сам био и водитељ и директор за новости и имао сам ауторитет да бирам вести. Ту сам могао да искажем своје мишљење. Нисам од оних који сматрају да новинари не треба да буду субјективни. Напротив, мислим да људи очекују да новинар искаже своје мишљење. За Глобал ТВ сам урадио један интервју са Роб Стјуартом, главним глумцем  у канадској серији „Тропска врелина“, која је била врло популарна и у Србији. Тада сам имао прилике да кроз ту репортажу провучем доста информација у вези са тадашњим догађајима у Србији и да мало променим перцепцију о нама. Године 2011. радио сам за „Sun News Network“ који су тешки конзервативци. Био сам њихов аналитичар за спољне послове. Ту сам често причао о стварима које људи нису хтели да чују. На пример Канађани нису волели да чују да смо ми, Канађани, једнако криви за оно што се догађало у Либији и да смо исто тако једнако криви ако Ајсис (ISIS) дође. Што се тиче Украјине, мој став је да информације које имамо нису праве. Да су у суштини револуција и њихов председник урадили све што су Aмериканци желели. Рат је почео иако су све дали што је тражено јер Америка није дозволила да дође до мира. Такође, пар пута сам разговарао са Луисом Мекензијем у вези са ситуацијом у бившој Југославији и рекао му да је по мом мишљењу Караџић био дежурни кривац за све.  

Док сам био у Србији, видео сам како медији генерално функционишу и да све зависи од тога ко приказује вест, да ли је то на пример CNN или РТС. Тaко сам се заинтересовао за новинарство. Желео сам да утичем на то да се прикаже истина у медијима.

САН: Шта би посаветовао младе људе који желе да крену путем новинарства?

Све је теже бити у том бизнису. Ова се сфера веома брзо мења због интернета. Новинарство није оно што је некада било. Некада је требало само изаћи и објективно испричти причу, не заузимајући ниједну страну. Сада је интересантно испричати причу искрено, онако како си је ти доживео и рећи свој став. Неко ће те волети, а неко не. Ја бих радије и да ме мрзе него да ме као новинара и не примете.

 САН: Ти си између 1994. и 1999. године живео у Србији и радио за Уједињене нације на Балкану. Испричај нам о животу на Балкану. Колико те је живот на Балкану обогатио а колико си можда стекао неке фрустрације?

Никад не бих дао те године које сам тамо провео. То су биле године тесне економије, милиције, рестрикције. То су биле најлепше године мог живота. Имао сам двадесет и нешто година. Обогатио сам се у смислу да сам научио да можеш да живиш са много мање ствари него што мислиш. И то да лепо живиш. Када су биле све те рестрикције и санкције, кад није ничега било ми смо уживали, дружили се и лепо се проводили.

 САН: Има ли неких паралела између овдашње политике и економског система нпр. комунизма и социјализма у коме смо живели у Југославији и Србији?

Ми можемо да ставимо свакакве етикете на овај канадски систем и да је демократија и да је фашизам. Али, у суштини, то је све исто. Америка нема демократију већ олигархију. И овде у Канади и те како има корупције само се мало паметније то ради и у рукавицама. Знају да се крију мало боље него у Србији или на Филипинима где се то ради врло банално. Социјализам који је владао у Југославији у суштини је функционисао и то западу није одговарало. Али како год се окрене, овај запад и овај капитализам иде ка социјализму. То је природан правац. Најпопуларније земље за живот су Канада, Данска, Шведска... У ствари, готово цела Европа је социјалистичка. Међутим, социјализам не може да функционише без капитализма. Потребно је прво имати капитализам да би се прешло у социјализам.

У Русији су ратовали и форсирали социјализам јер нису никад имали капитализам.

САН: Које су највеће разлике у српском и канадском менталитету?

Канађани су толерантнији. Велики проблем са Србима је постојање шовинизма и  константне потребе да будемо важнији и бољи од других, као она чувена прича о томе како смо јели виљушкама док су Енглези јели прстима. Изузетно ме нервира што смо толико окренути борби против хомосексуалности. Шта кога брига шта ко ради у својој спаваћој соби, зашто тиме бити опседнут? Док сам живео у Србији, отишао сам са пријатељем у један ноћни клуб. Приметио сам да преко мене гледа још некога и каже ми: „Гледај педери! Морамо да их истучемо!“ А ја му кажем: „Јеси ли некада размишљао што више педера то више девојака за нас!“ И тако сам га спречио да пребије хомосексуалце у клубу.

САН: Ако би требало да сумираш у неколико реченица рецепт за успех у канадском друштву шта би то било?

Ја бих рекао исто као у било ком друштву, буди искрен према самом себи и гурај напред. Ја сам једно време био професор на Сентениал koлеџу (Centennial College). Прва ствар коју сам рекао студентима новинарства била је да ће од 35 студената њих 30 отпасти јер немају јаку жељу и вољу. И тих пет који остану мораће да „шутну врата да би се отворила“, а не да чекају да им их неко отвори. У Канади, као и у Србији, постојао је сан седамдесетих година да ће се онима који заврше факултет отворити сва врата у животу. Тај сан се распршио. Завршити сада факултет је исто што је било завршити средњу школу педасетих година.

САН: Какви су ти утисци из Србије у последње време?

Србија се много променила у последњих десет година. Београд је сада светски, жив и интересантан град. Сава Мала је нешто најинтересантније за уметнике и рангира се одмах после Лајпцига. Нови Сад и Београд треба да сачувају оно специфично што имају, а не да стално теже неким новим модерним покретима. Пре пар година је писало у Тајм магазину да Београд заузима прво место за провод на свету.

САН: И за крај једно актуелно питање које тренутно дрма јавност. Како мислиш

да ће свет изгледати сада када је Доналд Трамп победио на америчким председничким изборима? Шта ће се десити и да ли ће се нешто променити?

 Jедини разлог због којег је Доналд Трамп победио је зато што он није Хилари Клинтон. Не само да Клинтон представља статус кво када је у питању влада за коју многи Американци сматрају да је корумпирана, већ је она и зацртала пут ка повећању сукоба са Русијом, који је могао веома лако довести до трећег светског рата. Доналд Трамп је дивља карта и ризик који су амерички гласачи били спремни да преузму. Као што смо видели, он се повукао када је у питању здравствена заштита и имиграција. Неће бити тако радикалан као што су многи људи мислили, што је очигледно добро. Што се тиче међународне арене, он има неке занимљиве кандидате када су у питању одбрана и спољни послови. Ти људи могу да нас уведу на пут мира или да нас одведу на много тамнија места, али за сада, добро је да је рекао да ће сарађивати са Русијом у стварањусигурнијег света. Када је реч о животној средини, веома се плашим његових потеза.