NEBOJŠA TATOMIR, GENERALNI KONZUL REPUBLIKE SRBIJE U TORONTU

Imala sam privilegiju da budem deo delegacije časopisa SAN koja je prisustvovala ceremoniji podizanja srpske zastave ispred parlamenta Ontarija povodom Dana državnosti Republike Srbije. Tom prilikom sam upoznala Nebojšu Tatomira, generalnog konzula Republike Srbije.

Postavljeni ste za generalnog konzula Republike Srbije u Kanadi u avgustu 2022. godine. Kakvi su prvi utisci? Da li ste, pored redovnih i svakodnevnih poslova, već uspeli da upoznate srpsku zajednicu?

Za početak, hvala na pozivu za intervju i veliki pozdrav redakciji i svim vašim čitaocima. Naravno, na početku, bilo je potrebno da upoznam što više naših ljudi i da ostvarim potrebne kontakte. Trudim se da prisustvujem svakom događaju koji organizuju Srbi. Imam dobru saradnju sa SPC i Njegovim preosveštenstvom, episkopom kanadskim Mitrofanom, kao i dogovor da obiđem sve srpske crkve i da upoznam što više naših ljudi. Između ostalog, cilj je i da saznam koje su sve potrebe srpske dijaspore, kako bih mogao ispravno da reagujem, da pomognem i ojačam našu zajednicu.

Republika Srbija pridaje veliki značaj odnosima sa dijasporom i Srbima u regionu. Postoje Deklaracija vlade Republike Srbije o proglašenju odnosa između otadžbine i rasejanja odnosom od najvećeg državnog i nacionalnog interesa (2006), Zakon o dijaspori i Srbima u regionu (2009) i Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu (2011). Kako po vama trenutno izgleda saradnja Srbije sa dijasporom u Kanadi?

Republika Srbija u Kanadi ima dva diplomatsko-konzularna predstavništva, to su Ambasada Republike Srbije u Otavi i Generalni konzulat u Torontu. Takođe, ne treba zanemariti značaj tri počasna konzula: Petra Vladikovića u Vankuveru, Milice–Prtilo Opačić u Kalgariju i Marine Gavanski–Zisis u Montrealu. Kanada je velika zemlja, tako da verovatno postoje neki delovi u kojima je ljudima iz naše dijaspore teže doći do svojih predstavnika. Međutim, najveći broj naših sunarodnika uspeva da na relativno lak način ispuni sve svoje ciljeve kada su u pitanju izdavanja pasoša, overe punomoćja, nasledničkih izjava i prijava u matične knjige. Naravno, pandemija kovid-19 i lokdaun u Kanadi usporili su život i poremetili, da tako kažem, ustaljene šeme gostovanja pozorišta, muzičara i kulturnih radnika iz Srbije. S druge strane, broj zahteva za srpkim državljanstvom je sve veći, što samo pokazuje da naši ljudi u dijaspori, u ovim nesigurnim vremenima, prepoznaju Srbiju kao sigurnu državu.

Kakvi su vaši planovi, ideje i incijative za poboljšanje i unapređenje odnosa Srbije sa dijasporom u Kanadi?

Primetio sam da postoji veliki broj Srba koji planira ili želi da se vrati u Srbiju sa nekim manjim kapitalom i uglavnom se ulaže u nekretnine. Postavio sam sebi zadatak da u nekom narednom periodu, kada se za to steknu uslovi, pokušam da upravo toj grupi ljudi obezbedim mogućnost da se bliže upoznaju sa svim načinima ulaganja, odnosno gde i kako bi mogli da investiraju svoj kapital, a da to nisu samo nekretnine. S tim u vezi planiram da organizujem jedan biznis forum, gde bih pokušao da obezbedim dolazak delegacije iz Republike Srbije, ljudi koji rade u Privrednoj komori, Razvojnoj agenciji itd. koji bi pokušali da upoznaju ljude iz naše dijaspore sa svim mogućnostima ulaganja u Srbiju.

Koji su sledeći glavni koraci Konzulata u učvršćivanju saradnje između Republike Srbije i Kanade?

Kanada je vrlo bogata zemlja i, u neku ruku, dovoljna je sama sebi. Ono što je Kanadi potrebno, uglavnom nabavlja kroz saradnju sa SAD, zatim iz Kine i Južne Amerike. U principu, koliko sam primetio, nisu toliko zainteresovani za neke posebne investicije u Evropu, a ni u Srbiju. Međutim, Kanada ima dobar obrazovni sistem i dosta ulaže u nauku i obrazovanje. Zbog toga mislim  da treba da se fokusiramo na tu vrstu saradnje kada je Kanada u pitanju, pogotovo što je dosta Srba iz naše dijaspore na različitim i jakim pozicijama u kanadskom obrazovnom i naučnom sektoru. U tom smislu, već sam i napravio određene korake u povezivanju naših ljudi sa nekim institucijama u Srbiji. Ideja mi je da na neki način pokušamo da vratimo tu našu pamet, koja nam je odlazila iz Srbije u poslednjih 30 godina. To je i put ka podizanju obrazovne i naučne saradnje dve države.

Da li je pandemija kovid-19 promenila odnos između Kanade i Srbije i u kolikoj meri?

Pandemija kovid-19 je mnogo toga promenila u celom svetu i sve ovo što se dešava u međunarodnim odnosima u poslednjih pet godina predstavlja veliki izazov u radu diplomata.

Već godinama se priča o globalnom zagrevanju planete i neophodnosti očuvanja prirodne sredine. Kakvo je, po Vašem mišljenju, trenutno stanje ekološke svesti čoveka u srpskom i kanadskom društvu?

Što se tiče Republike Srbije, znam da se u poslednjih pet godina velika pažnja pridaje ekologiji i da se ulažu velika sredstva u očuvanje prirodne sredine. Ono što je meni interesantno je činjenica da se u Kanadi najnormalnije priča o iskopavanju litijuma i retkih minerala, za razliku od Srbije gde je ta tema postavljena kao pitanje „života ili smrti“. Čak i pre izbijanja sukoba u Ukrajini i zategnutih međunarodnih odnosa, u toku 2021. godine Kanada je prodala tri kompanije kineskim investitorima, koje se upravo bave litijumom i iskopavanjem retkih minerala.

Kako ste razvili ljubav prema dplomatiji i kako ste započeli karijeru u diplomatiji?

Međunarodni odnosi i diplomatija predstavljaju nešto što me je oduvek vrlo privlačilo i uvek sam poklanjao veliku pažnju tim temama u literaturi i medijima. Uz to morate dobro da poznajete istoriju i geografuju. Na kraju, upisao sam i Diplomatsku akademiju pri Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije i u roku sam je uspešno završio.

Koji savet možete dati našim mladim čitaocima koji žele da se bave diplomatijom?

Moja poruka mladima je da prvenstveno budu vredni. Prvo, treba neprestano da rade na sebi i usavršavaju se, a onda nekim posvećenim radom sebi treba da obezbede neki prihod. Tako će sticati potrebna iskustva, a i osećaće se ispunjeno i korisno. Jer ništa ne pada s neba. Kada je diplomatija u pitanju, treba mnogo čitati, treba poznavati istoriju, geografiju,mentalitet ljudi, pratiti međunarodne odnose i događaje. Jednom prilikom, kada sam shvatio da me ta oblast interesuje, pitao sam svog prijatelja, inače dugogodišnjeg novinara i diplomatu, šta bih mogao prvo da pročitam. On mi preporučio „Memoare“ Henrija Kisindžera, kao uvod u tu oblast. Inače, to je knjiga u dva toma i izdala je u bivšoj Jugoslaviji zagrebačka Mladost, 1981. godine.

O vašoj svestranosti svedoči i činjenica da ste izdali knjigu pod interesantnim nazivom „Anđelov dodir“. Možete li nam otkriti o čemu se radi u knjizi? Šta Vas je inspirisalo da napišete knjigu? Da li će knjiga moći da se kupi u Kanadi?

Kao što znate, završio sam Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu i to mi je osnovno zanimanje. Napisao sam prvo scenario za film, a onda i roman. To su dve različite forme, tako da sam se u romanu potrudio da suštinski razradim temu. Sve kao i uvek krene od ideje. Razmišljao sam o toj neprestanoj borbi između dobra i zla u čoveku. Onda mi je došla na pamet misao da se s tim zlom u sebi obračunavamo, upravo, zlom. Kada mi je ta ideja sinula, rekao sam: „O, bože, kako luda ideja!“ Onda sam shvatio da iz toga može da proizađe zanimljiva priča.  Zlo može da se pobedi samo dobrim, ne može zlim. Radi se o jednoj univerzalnoj i originalnoj priči, a poruka je da je život svima nama dar prema kome ne treba da se odnosimo bahato, već ga treba ceniti i voleti.

Koliko ste do sada uspeli da obiđete Kanadu? Da li Vam se sviđa Toronto?

Uspeo sam da obiđem one deleove gde žive Srbi, odnosno bio sam na svim događajima koje organizuju naši ljudi i gde su me zvali. Inače, imam dosta posla, tako da za neke posebne obilaske nema mnogo vremena. Toronto je ogroman grad, velike su udaljenosti i, iskren da budem, još ga nisam upoznao na pravi način.

Ko je Nebojša Tatomir u privatnom životu?

Otac Natalije i suprug Ivane Tatomir.

KRATKA BIOGRAFIJA GENERALNOG KONZULA NEBOJŠE TATOMIRA

Rođen 28. marta 1968. godine u Jagodini, Republika Srbija

2022 - generalni konzul u Torontu

2017/2022 - nezavisni medijski analitičar u Regulatornom organu za elektronske medije.

2014/2016 - narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i član Odbora za kulturu i informisanje

2011/2014 - glavni i odgovorni urednik sajta www.bktvnews.com

2009 - producentska kuća “Beoton”, pomoćnik direktora produkcije TV emisije “Nemoguća misija”

2006/2008 poverenik-koordinator u Pokretu moći Srbije – Bogoljub Karić

2004/2005 novinar i urednik - TV Jagodina, JIP “Novi put”, Jagodina, urednik i autor više emisija.

2002/2004 pomoćnik direktora za marketing i računovodstvo - JIP “Novi put” Jagodina. Ovo preduzeće uključuje TV Jagodina, radio Jagodina i nedeljnik „Novi put“.

2000/2001. Radio je na RT RS u Banjaluci, prvo kao producent redakcije, a od početka 2001. godine kao producent i zamenik urednika Jutarnjeg programa Televizije Republike Srpske.

Obrazovanje:

2021 - Diplomatska akademija, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

2000 - Fakultet dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu, osnovne studije

Ostalo obrazovanje:

2003 - Trening za upravljanje medijima, u organizaciji NUNS-a i Međunarodnog centra za obuku medija, kurs koji je održao dr Gregori Pits. - Univerzitet Bredli, Ilinois; Beli grad

2003 - Letnja škola novinarstva - istraživačko novinarstvo, u organizaciji ANEM-a i IREKS-a, Kotor, Republika Crna Gora 2002. Obuka za izradu biznis planova u medijima u organizaciji MDLF, nevladine organizacije za pomoć štampi; Prag, Češka 2002.

2001 - PR trening za portparole u ministarstvima Vlade Republike Srpske, u organizaciji kancelarije OSCE-a u Banjaluci, vodila Tanja L. Homes; Banja Luka 2001. godine.