Intervju sa gosp. Tomasom Sarasom

Upoznala sam se sa gospodinom Tomasom Sarasom, predsednikom Saveta za nacionalnu etničku štampu i medije Kanade (National Ethnic Press and Media Council of Canada - NEPMCC), pre skoro 15 godina. U rotondi opštine grada Toronta bila je organizovana godišnja izložba etničke štampe pod njegovim rukovodstvom. Gospodin Saras je tada na mene ostavio snažan utisak osobe sa jakim integritetom i izuzetnom ljubavlju prema svom poslu i svojoj misiji.

Gledajući ovu izložbu, bila sam impresionirana raznovrsnošću etničkih medija u Kanadi, ali i razočarana što nije bilo nijedne publikacije na srpskom jeziku. Danas mogu sa ponosom da kažem da je časopis SAN, pored nedeljnika Novine Toronto, svake godine izložen na štandu NEPMCC za vreme izložbe (CNE - Canadian National Exhibition).

O Savetu za nacionalnu etničku štampu i medije Kanade (NEPMCC)

SAN: Gospodine Saras, poslednjih 20 godina Vi ste predsednik Saveta za nacionalnu etničku štampu i medije Kanade (NEPMCC). Borite se za glas etničkih medija, za mogućnost da se dopre kako do publike, tako i do političkih lidera i, takođe, za mogućnost da mnoge etničke zajednice uzmu učešće u kanadskoj politici i društvu.

SARAS: Kanada je zvanično multikulturalna zemlja. Dakle, svaka publikacija, radio ili televizijska stanica, koja se obraća bilo kojoj lingvističkoj zajednici u Kanadi, je ravnopravna sa zvaničnim medijima (engleskim i francuskim), a samim tim i deli sve beneficije zvaničnih medija. Poslednjih četrdeset godina mnogo smo radili na predstavljanju etničkih medija političkim ustanovama ove zemlje i, konačno, rekao bih da smo u tome uspeli. Svaki član političke ustanove Kanade danas priznaje važnu ulogu etničkih medija u demokratskom procesu kao i u društvu, u njihovom promovisanju jednakosti, ljudskih prava, jednakih mogućnosti za sve Kanađane i socijalne pravde.

SAN: Šta je trenutno u NEPMCC planu za 2019. godinu, kao i za blisku budućnost?

SARAS: Za 2019. godinu, organizacija NEPMCC nastavlja sa uključivanjem svojih članova u planove budžeta federalne vlade Kanade za finansijsku pomoć u ovoj industriji. U tom smislu, radimo u okviru svojih mogućnosti da osiguramo srazmernu proporciju sredstava za potrebe naših članova, bilo da su izdavači ili urednici. Pored toga, za ovu godinu planiramo proslavu povodom Dana slobodne štampe, 3. maja, i naše učestvovanje na CNE, gde smo deo sajma poslednjih35 godina, a cilj nam je da upoznamo sektor sa kanadskom publikom. Posle toga, organizujemo naše nagrade koje delimo članovima 36 etničkih zajednica, novinarima ili izdavačima, za njihov izuzetan doprinos kanadskom društvu u celini i za izuzetnost u novinarstvu ili izdavaštvu. Prvi put ove godine, organizacija je uspela da zaposli kao stažiste 20 studenata novinarstva kako bi pomogli našim članovima-izdavačima da u svoje publikacije uključe engleski i francuski jezik, pored svog osnovnog jezika. Na taj način, njihove poruke će dopreti i do druge i treće generacije imigrantskih porodica u Kanadi. Dodatna delatnost, koja do sada nije postojala, biće kreiranje veb-sajtova za članove, koji već dobijaju finansijsku podršku Ministarstva za kanadsko nasledstvo. Takođe, do proleća 2020. godine, planira se trodnevni obrazovni seminar koji drže profesori novinarskog fakulteta. Tako ćemo omogućiti našim članovima da bolje razumeju kanadske zakone i pravila u novinarstvu.

SAN: U kojim oblastima kanadskog društva i zakonodavstva NEPMCC prevashodno fokusira svoje zalaganje i zašto? 

SARAS: Kao članova medijske industrije, naš prioritet je da budemo ravnopravno priznati od strane političkih ustanova. Nastavićemo da se borimo za socijalnu pravdu i jednakost i za jednake mogućnosti za nas i našu decu. U svakom društvu, morate da se boriti za svako pravo da bi to većina prihvatila.

SAN: U poslednjih 40 godina postojanja, šta biste rekli da su najveća ostvarenja NEPMCC-a?

SARAS: Činjenica da su nas priznala sva tri nivoa kanadske vlade, predstavlja veliki uspeh naše organizacije i članova. Mi se izuzetno trudimo da donesemo sve što je najbolje našim zajednicama, kao i kanadskom društvu. Hoćemo da učestvujemo u izgradnji nove Kanade i da u sam temelj ugradimo najbolje elemente naših kultura.

SAN: Koje su uloge i uspesi NEPMCC i Vas lično kojima se najviše ponosite?

SARAS: Mnogo je uspeha koje je NEPMCC godinama ostvarivao i njima obogatio kanadsko društvo i naše zajednice. Danas uživamo u mnogim dobitima ovog društva, što je u nekoj meri posledica rada ove organizacije i saradnje sa Ministarstvom kanadskog nasledstva, TD banke i drugih institucija koje prepoznaju važnost našeg postojanja. Ja sam lično tek skromni sluga ove ideje u okviru sektora te industrije.

SAN: Recite nam nešto o Vašoj misiji/viziji i kako ste je ostvarili.

SARAS: Sve je počelo sedamdesetih godina, u deceniji velikog preokreta u kanadskom društvu. Mi kao imigranti smo doživljavali izrazitu diskriminaciju, a najviše smo je osetili mi koji smo tada radili u medijima. Imao sam prilike da razgovaram sa političkim liderima zemlje i oni su me ohrabrili da organizujem članove sektora. Među njima je bio pokojni premijer Trudo, takođe gospodin Džo Klark, gospodin Malruni i gospodin Harper. Pored ovih koje sam već pomenuo, moram da spomenem i da zahvalim svim liderima u poslednjih pedeset godina, a to su: gospodin Dejvid Piterson, gospodin Bob Rej, gospodin Majkel Heris, gospodin Maginti, premijeri Kvebeka i drugih kanadskih provincija i, takođe, lideri opozicije. Gospodin Maginti je bio prvi koji je prepoznao naše potrebe i oslobodio nas plaćanja takse HST, nešto što je odavno trebalo da se desi. Takođe, zahvaljujem ministrima Šili Kopsu i Džinu Augustinu na njihovom ohrabrenju i podršci.

Konačno smo teškim radom i jakom voljom postigli rezultate. Mi članovi smo uspeli da sagradimo ovu organizaciju kao poslanici kanadskih etničkih zajednica i ostvarili njihove želje.

SAN: Premijer Trudo je bio vizionar i podržavao je imigraciju, etničku raznovrsnost i međusobno poštovanje. Sedamdesetih godina Vam je govorio da će vas neko ozbiljno shvatiti ukoliko se ujedinite sa drugim manjim izdavačima.

SARAS: Tačno. Jasno mi je odgovorio kad sam mu se žalio na diskriminaciju sa kojom smo se suočavali:„Organizuj sektor i potrudi se da svaki glas etničkih grupa ima podjednak značaj kao i glas svakog Kanađanina.” Slične su bile reči i ostale pomenute gospode: Malrunija, Harpera i Džastina Trudoa u današnje vreme.

SAN: Jednom ste rekli da su etničke novine, većina njih, koji plaćaju 30 dolara godišnje članstvo u NEPMCC, veoma skromne, stvaraju se u dnevnim sobama i podrumima i to kasno uveče nakon povratka njihovih urednika sa redovnog posla. Ali kolektivno, sve ove novine dopiru do gotovo pet miliona čitalaca koji imaju mogućnost da izuzetno utiču na rezultate glasanja u ključnim distriktima, u gradovima kao što su Toronto, Kalgari i Vankuver.

SARAS: Tačno. Ima velikih i malih etničkih i lingvističkih zajednica u Kanadi. Svi se suočavaju sa istim problemima: sadašnjost i budućnost dece, kako odgajati decu i kako poboljšati životne uslove porodica. U svakoj zajednici treba da se čuje glas koji će izraziti njene probleme, zahteve i interesne sfere. Ovo je posao etničke štampe i novinara. Oni su ti koji prate izazove svojih zajednica i obelodanjuju ova interesovanja i probleme publici. Individualno, možda nismo dovoljno jaki da promenimo stavove političara prema našim potrebama, ali zajedno kao sektor industrije, imamo mnogo više mogućnosti. Gotovo su neograničene! Ova organizacija ima godišnji budžet od 200 000 dolara i još više od toga za obrazovne programe. Kolektivno možemo uticati da svi uspemo. Naš cilj treba da bude „svi za jednog, jedan za sve“. Mi imamo moć, mogućnost, entuzijazam i volju da uspemo. Iz tog razloga, budimo organizovani da zajedno sagradimo novu Kanadu — Kanadu koja pripada svima nama, našoj deci i unucima. Zapamtimo da zajedno gradimo ovo društvo, ovu zajednicu, ovu kulturu i da smo mi deo svega toga.

ETNIČKE ZAJEDNICE U KANADI

SAN: Da li je korisno da bilo koja etnička grupa u Kanadi ima svoje političke predstavnike u opštinskoj, provincijskoj ili federalnoj vladi? Kakve biste savete dali nekome iz srpske zajednice ko bi hteo da se kandiduje za političkog predstavnika?

SARAS: U slobodnoj i demokratskoj zajednici, svaki državljanin i svaka grupa državljana trebalo bi da ima svoj glas u svakom parlamentu države, bilo to u provincijskom ili federalnom. Samo tako ćemo uspeti da obezbedimo jednakost sa većinom. Neophodno je, dakle, da svaka zajednica, mala ili velika, proba da unapredi svoju situaciju time što bi ohrabrila članove svoje zajednice da se prihvate politike. Srpska zajednica u Kanadi bi trebalo da se organizuje ili kroz društvene zajednice ili kroz pravoslavnu crkvu da bi primenila ovo pravilo. Jedino što je potrebno osobi koja se kandiduje je saglasnost i podrška zajednice.

SAN: Kolika je zajednica ljudi grčkog porekla u Kanadi?

SARAS: Ima oko 350 000 Grka u celoj Kanadi. Najveće zajednice su u Torontu, Montrealu i Vankuveru. Pored ovih gradova, postoje i manje zajednice u drugim mestima i provincijama.

SAN: Da li verujete da pet publikacija na grčkom jeziku, koje se trenutno izdaju, uspevaju da doprinesu održavanju grčkog jezika i kulture? Koji su njihovi drugi ciljevi?

SARAS: Uloga svake publikacije je da komunicira sa svojim čitaocima o tome šta se dešava u širem društvu, kao i u društvu u kome živi (radi). Ima više od pet publikacija u ovom momentu koje se obraćaju grčkoj zajednici u Kanadi. Neke od njih su u Montrealu, gde postoji velika, dinamična zajednica, koja gradi mesne zajednice, škole i crkve. Isto bih rekao za zajednicu u Torontu, gde postoje podele između crkve i institucija građanskih zajednica. Administracijom crkve upravljaju mitropolit i sveštenici, a građanskim institucijama upravljaju izabrani službenici koji podržavaju zajednicu u svojim političkim ciljevima, obrazovanju i unapređenju života svojih članova. Uloga grčkih publikacija je jedinstvena: neguje grčku tradiciju, pismo i jezik, obaveštava čitaoce o događajima u lokalnoj zajednici, ali i o međunarodnim događajima, uključujući i one u otadžbini, Grčkoj.

SAN: Po Vašem mišljenju, kako je najbolje animirati mlađe generacije da više učestvuju u etničkim zajednicama i da čuvaju tradiciju i jezik?

SARAS: Svaka generacija Kanađana u etničkim zajednicama je važan kamen u temelju budućnosti te zajednice; drugim rečima, zajednica postoji zbog njih i zahvaljujući njima. Dakle, vrlo je važno da se svaka zajednica, koja želi da opstane kao kulturni entitet, prilagodi potrebama raznih generacija svojih članova u Kanadi. Ovo je neophodno za opstanak kulturnih obeležja zajednice. Kao multikulturalna i liberalna zemlja, Kanada podržava svoje državljane da neguju svoju kulturnu baštinu –  jezik, veru i etničku pripadnost. Dakle, to je zadatak zajednice da ponudi novim generacijama učešće u dešavanjima zajednica: prvo kao volonteri, a kasnije kao administratori događaja i potreba zajednice.

SAN: Šta možemo naučiti iz uspeha drugih etničkih grupa, organizacija i medija?

SARAS: Kanadsko društvo se umnogome razlikuje od evropskih, a još više od balkanskih društava. Te kulture su uglavnom homogene, istog jezika i uglavnom iste vere. Postoje kao nacionalni entiteti. U Kanadi, pored engleskih i francuskih jezičkih zajednica, postoji preko sto jezika i kultura i svi se mi učimo suživotu, poštujući i ne odričući se svojih nacionalnih obeležja. Naše vlade nas podržavaju i pomažu nam u našem nastojanju da zadržimo romantične poglede i mostove sa otadžbinama, sve dok živimo u miru, dobroj volji i sarađujemo sa članovima drugih zajednica. Kanada je posebno i jedinstveno društvo u svetu koje se sastoji od stotinu različitih jezika i kulturnih grupa, svi koji žele da sarađuju u izgradnji budućeg kanadskog društva, u kojem se svaki državljanin i svako dete oseća kao kod kuće i svako ima iste mogućnosti i iste uslove školovanja, zaposlenja i života uopšte, kao i svaki drugi državljanin. Pogledajte samo NEPMCC: nas čini preko 850 članova iz otprilike 112 različitih kultura, jezika i porekla, a ipak smo naučili da radimo zajedno i da promovišemo naše zajedničke interese.

KANADA JUČE, DANAS I SUTRA

SAN: Da li verujete u demokratiju i da li mislite da je Kanada dostigla demokratiju?

SARAS: Da, rekao bih da je Kanada danas jedna od retkih zemalja na svetu koja je bazirana na vladavini prava, jednakosti i slobodi mišljenja svojih državljana i naša vlada mnogo radi na tome da poboljša životne uslove za sve svoje državljane. Ovo je današnja realnost i nadam se da će u budućnosti ovi uslovi biti još bolji, jer će naša deca i unuci imati prilike i mogućnost da sprovedu ove principe u korist svih.

SAN: Po Vašem mišljenju, koji su napreci u kanadskom društvu i politici u poslednjih nekoliko decenija, a gde se kriju nedostaci?

SARAS: Životni uslovi su najveći napredak. Principi jednakosti, isti uslovi školovanja i zaposlenja za sve, sloboda da se živi prema svojim mogućnostima i blagodet zdravstvenog sistema – gotovo su savršeni. Međutim, verujem da ima još posla oko socijalne pravde i zaposlenja. Zapamtimo da budućnost pripada svima nama. Zbog naših napora, snova i mogućnosti, Kanada iz dana u dan postaje sve savršenije društvo.

SAN: Hvala, gospodine Saras, na ovom razgovoru za SAN – Severnoameričke novine (Serbian Canadian magazine) kao i za podršku i ohrabrenje koje smo dobijali od NEPMCC i od Vas lično svih ovih godina.