МИСТЕРИОЗНИ СТАНОВНИЦИ КАНАДЕ

Постоје бројнa сведочења да Канаду делимо са још једним усправно ходајућим приматом и једним сауроподом, а који нису никад званично уврштени у 80.000 класификованих животињских врста Канаде.

Криптозоологија је псеудонаучна дисциплина која се бави истраживањем и покушајима откривања још непознатих врста животиња. Реч криптозоологија је сложеница која се састоји од грчких речи криптос (κρυπτό) што значи „скривен“ и зоологија  наука о животињама. Непознате животиње за којима се трага називају се криптиди. Криптозоологију занима пре свега доказивање постојања  животиња које се сврставају изван постојећих квалификацијских шема или се сматрају одавно изумрлим. Сматра се да поред  милион и по познатих врста на свету постоји још сигурно више стотина непознатих, неистражених врста.

Многе данас врло добро познате врсте, почетком 20. века биле су присутне само кроз фантастичне приче месног становништва. У те приче се сумњало све док истраживачи и ловци нису доказали њихово постојање, што је био случај и с брдским горилама.

Са друге стране, постоје извештаји о животињама које се локално сматрају познатим или се спомињу у народном предању, али њихово постојање игнорише традиционална зоологија, јер нема поузданих материјалних доказа.

У језеру Оканаган, на југу Британске Колумбије, наводно живи нека врста воденог змаја која се зове огопого. Ово огромно језеро је фјорд дугачак 135 километара, широк до 5 километара, a достиже дубину и до 232 метра. Постоје небројане фотографије и видео-записи овог канадског „чудовишта из Лох Неса“, али нема чврстих материјалних доказа који  потврђују његово постојање, па ово огромно и тамно језеро и даље крије мистерију и распаљује машту локалног становништва и туристичку понуду градића Келона, који се налази на обали језера. По предањима староседелаца Индијанаца, који су живели у Оканаган долини најмање 12.000 година пре него што су европски трговци крзном у њу стигли 1809. године, у језеру живи  нкакаитк водени дух заштитник језера, змијолико биће веома тамне боје са главом коња и роговима јелена. Њихови данашњи потомци тврде да су белци, склони демонизовању индијанских духовних веровања, преиначили овог њиховог идола у змајолико језерско чудовиште и прекрстили га у огопого. Постојање огопога никад није доказано и и дан-данас је остало на нивоу индијанских легенди, записа очевидаца и оспоравања скептика.

ЛЕГЕНДА О САСКВАЧУ - МИТ ИЛИ СТВАРНОСТ

Међу фасцинантније криптиде за којима криптозоолози трагају дуги низ година спадају бројни легендарнии хуманоиди о којима постоје сведочења и предања у Азији, Северној Америци и Сибиру као што су јети, бигфут и алма.

Осим западне америчке обале, по сведочанствима очевидаца, бигфут настањује и западне провинције Канаде, Британску Колумбију и Алберту и у овим пределима га зову и сасквач Sasquatch. Име је преузето од локалног становништва Стсејлес, које припада племену Индијанаца. Описан је као сисар изузетне величине и смеђе длаке, која му прекрива цело тело. Хода на две ноге. Висок је између два и три метра, а тежак око 250 килограма. Отисци стопала које оставља за собом су дужине близу 60 центиметара и широке 20 центиметара. Ниједан човек или животиња се не креће тако брзо и тихо кроз шуму као сасквач.

Познато је да је на територији Канаде сасквач најактивнији у подручју језера и долине реке Харисон, региону кањона Фрејзер,а такође је примећен на неколико локација на острву Ванкувер. Извештаји сведока се крећу од тога да су видели огромне отиске стопала, чули непозната завијања, видели како се неухватљиво створење креће кроз шуму, купа у реци или убија стоку за вечеру.

Прилично је стидљив, бежи када га примете или ако се појави камера. Није познато да је опак,  да лови људе кад је гладан, мада постоје чак извештаји о људима које је овај длакави џин киднаповао, а који су касније успели да побегну и испричају своју причу.

У  месташцу Харисон Хот Спрингс, од 1938. сваке године у јуну одржава се манифестација „Дани сасквача“ (Sas-quatch Days), на којој се окупљају припадници индијанског племена Стсејлес (,Sts’ailes,). И ове године, након две године паузе због вируса корона и пандемије, припадници овог племена су се окупили да причају предања о сасквачу, организују трке кануа и спремају специјалитете од лососа. Поглавица племена Стсејлес, у чијој традицији сасквач слови за централно митско  биће које им даје духовну снагу, каже да овог џина не могу да виде сви, само изузетни који су обдарени посебним чулом помоћу којег могу да га доживе. Такође тврди да сасквача никад нико није ухватио јер он има суперспособности да се претвори из физичког бића у духовни ентитет.

Године 2017, у Харисон Хот Спрингсу отворен је Сасквач музеј.  Овај мали музеј препун је информација о сасквачу. Садржи богату колекцију одливака трагова његових великих стопала, фотографија, прича очевидаца и предања Индијанаца из племена Стсејлес.

Џон Грин (1927–2016) је најеминентнији канадски истраживач на тему бигфута и овом темом се бавио преко 40 година. Рођен је у Харисон Хот Спрингсу,  дипломирао је на Универзитету Британске Колумбије и Високој школи новинарства Универзитета Колумбија у Њујорку. Ради  као новинар у Глобенд мејлу и  разним локалним гласилима.  Сакупио је досије од преко 4000 извештаја о сусретима са сасквачем. Грин је путовао по целој западној обали, прикупљајући научне доказе о постојању сасквача и постао власник највеће познате базе података истраживања сасквача.  Aутор je неких од најбољих књига на ову тему:„На трагу сасквача“, „Године сасквача“ и друге које су продате у више од 200.000 примерака. Чак је службовао на функцији градоначелника Харисон Хот Спрингса од 1963. године. Грин је био један од првих који је истражио место снимања чувеног контроверзног филмског снимка Патерсон-Гимлин из 1967. у Блаф Крику у Северној Калифорнији. Овај филм, који је данас доступан на интернету и јасно приказује женку бигфута која се удаљава од ока камере, изазива сумње у аутентичност код неких аналитичара снимка. Иначе, до данас је направљено у свету око 250 играних и документарних филмова на тему бигфута.

Иако поред небројених сасквачових трагова, до данас није прибављен ниједан неоспоран доказ нпр. живи или мртви примерак који потврђује њихово постојање, сасквач је неоспорно присутан у канадској култури кроз приче Индијанаца као и прозу и филмове за децу и одрасле. Маскота Зимске олимпијаде у Ванкуверу 2010. године је поред још два карактера био и сасквач Куачи. Овај симпатични грмаљ је описан овако: „Куачи долази из мистериозних шума Канаде, носи плаве штитнике за уши и сања да буде хокејашки голман. Воли да путује и учи о регионалним плесовима и кухињама сваког места које посети. Носи камеру око врата где год да крене.“

Од 1982. у Вашингтону је било активно друштво International Society of Cryptozoology које се заузимало за признавање криптозоологије као научне дисциплине. Званични амблем друштва био је окапи, који је изабран зато што је, иако је био добро познат становницима његовог региона, био непознат европској научној заједници све док енглески истраживач Хари Џонстон  није послао у Лондон кожу окапија. Ово друштво је угашено 2004. а можда је баш и сасквач један од разлога за то. Јер ако би криптозоологија постала грана службене науке, а та наука потврдила да на нашој планети са нама живе човеколики мајмуни који ходају усправно као људи, а нису нам преци, како би дарвинистичка теорија објаснила овај феномен.