Hajde da jasno komuniciramo i pišemo

Koliko puta ste se našli na sastanku, konferenciji, treningu, pa čak i na privatnom skupu, kada ste slušali govornika i niste razumeli nijednu reč? Osoba govori brzo i bez pauza, koristi neki „jezik visokog nivoa“ i mnogo akronima, te je veoma teško pratiti prezentaciju. U trenutku kada ste sebe zatekli kako se divite prezenteru koliko je pametan, istovremeno ste se osetili loše zbog sebe i svog nivoa engleskog. To je uobičajena zamka! Takvi prezenteri nisu dobri, ne prilagođavaju svoju prezentaciju publici, toliko se trude da ispadnu „pametnjakovići“ i ne postižu cilj da govor/prezentaciju iznesu na jasan i razumljiv način.

Osim u držanju govora, komunikaciji na sastancima, treninzima itd., jasnost je izuzetno važna iu govoru i u pisanje. Za pisanje postoje određena pravila koja pomažu da se postigne što jasnija i efikasnija komunikacija. Da bismo pojednostavili, daćemo primer za pisanje e-poruka. Prvi savet je da koristite piramidalni oblik u pisanju mejlova. Najvažnije tačke biće na samom početku. Sledi srednji deo sa objašnjenjem. I na samom kraju dolazi zaključak. Izuzetak je samo prilikom prenošenja loših vesti, kada je poželjno…

Canadian Press Stylebook savetuje: „Pročitajte tekst tri puta: jednom zbog sadržaja, jednom zbog uređivanja i jednom zbog čišćenja. Danas imamo na raspolaganju moćne alate za proveru gramatike, jezika i pravopisa, ali softver neće rešiti sve naše probleme. Pisac ipak mora da formatira tekst tako da rečenice ne budu predugačke i da ih deli u pasuse kako bi se obezbedilo bolje i logično grupisanje ideja.

I na kraju, o jeziku. Koristite radno umesto trpnog stanja, jer kod pasiva postaje nejasno da se odredi predmet, ko je odgovoran, koje su radnje i sledeći koraci itd. Budite konkretni i izbegavajte dvosmislene reči, kao što je trebalo bi /shall-should, umesto toga koristite „mora/must“ za obavezu, „ću-ćeš-će/will“ za buduće vreme, „jeste-je/is“ za činjenicu i „može/may“ za dozvolu. Izbegavajte dvosmislenost i dvostruke negacije. Izbegavajte korišćenje latiničnih skraćenica kao što je e.g/npr. (što znači „na primer”) i i.e/tj. (to jest). Nemojte koristiti suvišne i nedelotvorne reči, rečenice, fraze i oksimorone.

Primeri viškova (nepotrebna ponavljanja): nove inovacije, krajnji rezultat itd.

Primeri oksimorona (naizgled kontradiktorne reči): tačna procena, novi klasik itd.

Izbegavajte upotrebu žargona i akronima kao posebnog oblika žargona. Preporučljivo je staviti akronim u zagrade. I izbegavajte korišćenje tehničkog jezika bez objašnjenja. Pravilo za brojeve je sledeće: napišite slovima brojeve ispod 10 i koristite brojke za 10 i više.

Bezbroj je primera nepravilne upotrebe nekih reči ili kombinacija reči. Ovakvi primeri su toliko česti da su u svakodnevnom govoru gotovo dobili svojstvo ispravnih konstrukcija. Međutim, pogrešni su i treba ih izbegavati:

po meni / po mom mišljenju; u vezi toga / u vezi s tim; u zadnje vreme / u poslednje vreme;
zahvaljujem se na informaciji / zahvaljujem na informaciji; u čast nekoga / u čast nekome
počeli samo sa saradnjom / počeli smo saradnju; dogovor oko nečega / dogovor o nečemu
kontaktiramo sa nekim / kontaktiramo nekoga; stav o nekome / stav prema nekome;
obzirom na / s obzirom na; lekar je prepisao lek / lekar je propisao lek

Izbegavati pleonazme:

u maju mesecu, vremenski rok, popeti gore, vratiti nazad, spustiti dole, oko desetak, ja lično mislim, no međutim,

čak štaviše

Negacija predloško-padežnih konstrukcija

Od nikoga / ni od koga; od ničega / ni od čega; sa nikim / ni sa kim; zbog ničega / ni zbog čega

Greške u upotrebi glagola trebati

Glagol trebati ne menjamo po licima, rodu i broju ako iza njega sledi glagol.

Trebam da uradim / treba da uradim; trebaš da odeš / treba da odeš; trebala si da kažeš / trebalo je da kažeš

Da biste bili uspešni na polju odnosa s javnošću i korporatvnoj komunikaciji potrebno je dobro vladati gramatikom i poznavati pravopisne norme kako ne biste imali nedoumice prilikom sastavljanja saopštenja za javnost, poslovnih prezentacija, prepisci  i razgovora.