Седам принципа древне јапанске филозофије

У потрази за побољшањем себе и свог окружења, прибегавамо методологијама развијеним широм света. Једноставни принципи јапанске културе живота и рада могу се упоредити са културом старих Грка, који су умели да сажму сложене, али корисне идеје или концепте побољшања живота, у само једној речи или краткој фрази.

Можда најкориснији јапански животни принципи cy:

Каизен: Потрага за непрестаним побољшањем

Јапанска реч каизен  значи "непрестано побољшање". Основна идеја каизена је да кроз мале и постепене промене можете унапредити свој животни стил и постићи своје циљеве. Јапанци верују да мали, али стални рад на себи може довести до великог бољитка. У пракси, покушајте да свакодневно будете само један проценат бољи од претходног дана. Ако можете направити мале промене набоље сваког месеца, године и деценије, резултат ће бити огроман.

Икигаи: Проналажење сврхе постојања

Јапанска реч икигаи значи "разлог постојања". Сваки концепт у суштини значи проналажење сврхе сопственог постојања и њихово балансирање са личним способностима, страшћу и вредностима. Јапанци верују да је хармонија са личним икигаијем основа дугог и срећног живота. Концепт икигаија је сличан концепту хиндустанске дарме, као и Ничеовој идеји проналажења себе.

Оубаитори: Избегавање поређења са другима

Слова која заједно чине реч оубаитори на јапанском означавају четири различите врсте дрвећа које цветају у пролеће у Јапану, а то су стабла трешње, кајсије, брескве и шљиве. Свако дрво цвета на свој начин, дајући различито цвеће и плодове у различито време. На основу ових природних феномена, принцип оубаитори сугерише да је неопходно избегавати навику упоређивања себе са другима и прихватити свој јединствени пут. Чувена je изрека познатог љубитеља јапанске културе Теодора Рузвелта „Поређење је крадљивац радости“. Колико год да је био у праву, и сами смо сведоци када почнемо да се упоређујемо са успесима других, а и сами се осећамо лоше. У таквим тренуцима је корисно сетити се принципа oубаитори и окренути се себи и својој посебности.

Ваби-Саби: Прихватање несавршености

Ваби-сСаби је концепт јапанске филозофије којим прихватамо несавршеност и пролазност.Према Леонарду Коену, циљ ваби-сабија је да „пронађе лепоту у несавршеном, пролазном и непотпуном”. У суштини, идеја је да мане  не надмашују вредност. Оправдана жеља да пронађемо савршену равнотежу и интегритет у животу може нас у једном тренутку спречити да заиста напредујемо. Узмимо за пример писца који никада није завршио своје дело, јер је стално налазио нешто да исправи у свом рукопису; на особу која детаљно прегледа и мења свој бизнис план, тако да у ствари посао никада неће моћи ни да почне, или на особу коју паралише страх сваки пут када направи грешку. Кад-тад ће и сам морати да „ваби-сабује”. И да настави са својим животом, истовремено прихватајући да ништа није идеално  и да крене са мртве тачке.

Хара Хачи Бу:  Hе бити похлепан

Хара хачи бу је јапански принцип по коме буквално треба да једете само док не будете сити 80%. Овај концепт потиче са острва Окинава где га људи поштују како би избегли преједање и његове последице. Верује се да се многи проблеми узроковани гојазношћу могу избећи ако се храна конзумира  интуитивно. На пример, ако једете спорије и уживате у укусу хране, a нe  док вам је пажња усмерена на телефон или телевизop, вaшe телo  ће сигнализирати да сте појели довољно хране. Идеја да треба да завршимо оброк када се осећамо 80% сити значи да можемо да избегнемо навику да сe прejeдамo. Успешна контрола тежине захтева да прекинемо са оброком када се нисмо прејели.

Шиката Га Наи: Прихватити да се не може све променити

Шиката га наи је јапански принцип који буквално значи „без помоћи“ и говори о прихватању чињеница које не можемо променити и заснован је на теорији стоицизма.

Већина ствари које нас фрустрирају у животу заснивају се на личним очекивањима која не одговарају стварности. Када желимо да ствари буду онакве какве заиста јесу, oнe нису. Шиката нас подсећа да треба да прихватимо ствари какве јесу и да настaвимo даље. Препознавањем oнoг штo je ван  контpoлe  не само да нам помаже да елиминишемо анксиозност и фрустрацију, већ нам омогућава да останемо фокусирани на ствари које можемо да побољшамо.

Шинрин-Јоку: Концепт шумског купатила

Шинрин-јоку је позната стара јапанска техника тзв. „пливање у шуми“. Фокусира се на физичке, менталне и духовне користи које доноси боравак у природи, посебно на атмосферу у шуми. Ова техника не подразумева једноставну шетњу кроз шуму, бројање корака и  километара. Захтева да се природа осети свим чулима, да се уоче сви детаљи, укључујући меко тло борових иглица под ногама, топле зраке сунца који сијају кроз грање, жубор потока у близини и слично. Потпуно предавање природи.

Боравак у природи је мелем за душу и тело, што је природа мање укроћена, то су позитивни ефекти већи. Познато је правило 20-5-3 Мајкла Естера о томе колико времена треба оптимално провести у природи: 3 пyта недељно по 20 минута у парку,  5 сати месечно у националном парку или ван града и 3 дана  годишње у дивљини или на камповању. Придржавање овог ритма „шумског купања” помаже да се очистимо од  данашње цивилизације.