Заборављени округ Торонта - Како су некада живели имигранти

Торонто је најмултикултуралнији град у Канади и дом за око 20 одсто имиграната, а процењује се да преко 46 одсто становништва Торонта данас чине имигранти. Људи са наших простора почели су да се досељавају у западни део Канаде још педесетих година 19. века. Крајем истог периода па све до почетка Првог светског рата почело је досељавање и у Онтарио и у Торонто. Услови са којима су се имигранти тада сусретали увелико се разликују од данашњих. Далеко ригорознији процес селекције имиграната, у зависности од тадашњих потреба Канаде за специфичном радном снагом, био је вођен економским и образовним статусом имиграната, као и провинцијама и градовима у којима им је одобрено насељавање. Тек у последњих неколико година сведоци смо да то више није тако, а тек у наредним годинама моћи ћемо да проценимо резултате постојећег стања са имиграционом политиком.

Округ Сeнт Џон, једноставније познат као Торонто Дистрикт, налазио се у самом центру града, омеђен улицaмa Koлеџ на северу, Kвин на југу, Университи на западу и Jaнг на истоку. Био је дом сиромашних досељеника током 100 година постојања, од средине 19. века до средине 20. века. Ова општина је била густо насељена досељеницима чије се порекло годинама мењало. Имигранти пореклом из Африке који су побегли од робовласника у Америци, Ирци који су дошли због глади која је тамо владала, руски Јевреји, избеглице из других источноевропских земаља, са Балкана, Италијани, Кинези и многи други. Сиромашне избеглице из целог света нашле су смештај у Дистрикту по доласку у Торонто.

Округ се првобитно звао Мекејлуов град, по др Џону Мекејлу, који је иницијално поседовао овај део града, али је преименован у Дистрикт због великог сиромаштва, болести и криминала који су тамо владали.

Деценијама је Избеглички округ Торонта био прва дестинација за најсиромашније имигранте који су напустили своје земље. Људи су насељавали пренасељене улице, у лоше одржаване, хладне и нехигијенске куће, станове, гараже које су им изнајмљивали по папреним ценама похлепни власници.

Без обзира на сличан друштвени положај досељеника, према њима се поступало различито, у зависности од расе и земље из које су долазили. Независно од густе насељености, етничке групе се углавном нису мешале међу собом.

Имигранти углавном нису уживали никакве бенефиције од канадске државе у то време, а није било ни званичних социјалних програма који би помогли у имиграцији или интеграцији. Ослањали су се искључиво на помоћ својих заједница и донатора.

Незавидни услови живота у Дистрикту нису спречили имигранте да се масовније досељавају, понајвише због приступачне цене становања и централне локације која је била од помоћи при запошљавању. Захваљујући углавном слабо плаћеним пословима и лошим условима живота, ретко ко је остаjao у овом делу града дуже од пет година, али је прилив нових досељеника био непресушан.

Једном препознат од инвеститора кao атрактивна, централна локација, стара намена Дистрикта престаје да буде oд важности. Све док су сиромашни и безнадежни становници живели на подручју Дистрикта, град Торонто је вредно радио на кампањи „чишћења“, проналазећи разлоге за рушење постојећих стамбених зграда и расељавање имиграната. Године 1911. Здравствено одељење града извршило је детаљну инспекцију на основу бројних извештаја о лошим животним условима у Округу. На основу њиховог извештаја, почела је политичка борба за уклањање овог насеља. Они на власти, свесни вредности коју ће овај крај имати у будућности, немилосрдно су се борили да се имигранти преселе. Без обзира на протесте, полако али сигурно је почело исељавање станара, занатских радњи, продавница па и цркава, школа, библиотека и биоскопа. Уследило је рушење стамбених јединица, чиме је направљен простор за профитабилније зграде.

Град Торонто коначно експроприше овај, још увек централни део града, који полако почиње да се мења. Изграђена је Стара градска кућа, а потом и импозантна зграда Опште болнице кoja и данас постоји и послује.

Планови присилне ревитализације имали су за циљ стварање широких булевара ca дрворедима и важним административним зградама на простору Округа. Велика депресија двадесетих година прошлог века одложила је цео процес, али је елимично опстао још неколико деценија.

Данас је овај део града познат под именом Округ открића, a оригинални имигрантски

Округ је потпуно нестао изградњом Градске куће и Трга Наjтана Филипса. Овај део Торонта, од незваничног pугла града, постао је административни центар.

Данас у Торонту, као сведок почетака имиграције, постоји Окружни музеј који се труди да га сачува од зуба времена. https://wardmuseum.ca/.