РАДОСТ НА СНЕЖНИМ ПАДИНАМА - Рекреативно скијање

Уз негодовање због неочишћених саобраћајница и клизавих пешачких стаза, у току зиме се у многима од нас буди сећање на неко давно време и нека места,смештена негде далеко од градског сивила, гдесу хладноћа и снег били онај основни услов за радост.

Моја зимска идила имала је гојзерице са залеђеним пертлама и промрзле прсте у вуненим рукавицама. Ознојене главе су се пушиле од испарења. Чула се граја и смех мојих скијашких другова, а мирис дрвета које гори у пећи био је помешан са мирисом руског чаја из кухиње. Успомене на дом „Младост“, где сам пре 50 година почео да скијам, и данас су живе. Моје скије из тога доба могле би да буду експонат у било ком скијашком музеју. Срећом, рај у коме сам учио прве скијашке покрете и даље постоји и још увек се зове Рајска долина. Налази се на Јахорини, планини која је била и остала место на коме се једнако ужива и лети и зими.

Са искуством и одрастањем,расла је и листа места на којима сам уживао у скијању: од Јахорине, преко Копаоника, Брезовице, па кроз словеначке и аустријске Алпе, све до истока Канаде и Америке. Сва ова места имала су и имају неколико заједничких именитеља и разлога да се управо на њима проведу зимски дани на скијама. Лепота планине, добро друштво и уживање у спорту једнако су важни, а још ако послужи срећа и време донесе плаво небо и сунце -осећај је готово неописив.

У току мојих 50 скијашких година, и опрема се променила. Моје прве скије биле су од дрвета, са металном ивицом која је шрафом причвршћена за скију и дужине чије самврхове тек високо подигнутом руком могао да дохватим; везови су били са сајлом, а цокуле, наравно, на пертлање. Ту су још панталоне, јакна, џемпери, капе и рукавице (хвала мами и баки што су знале да штрикају). Данас, кад кренем на скијање, осећам се као астронаут. Скије су геометријски обликоване, ивице утопљене у скију, везови реагују на све могуће,мање или већепредвидиве покрете, у дивне чизме тајно стављам грејаче на батерију, а материјалима од којих су сашивене јакне, панталоне, мајице и поткапе – порекло и не знам. Да, да, ПОТКАПЕ, добро сте прочитали. Нема више скијашких капа, сада постоје скијашке кациге и, ето, тако стигосмо до астронаута.

Не зна се тачно када се појавило скијање, али се зна да су од 18. века почели да користе скије у шведској војсци.

Као спорт и део олимпијске породице, скијање постоји од 1924, када су уведене нордијске дисциплине (cross country). Од 1936. и алпско скијање је постало део олимпијских такмичења. Од некадашњег слалома и спуста, појавило се много нових скијашких дисициплина, као и сноубординг (snowboarding). Наравно, свима из моје генерације и даље су у сећању и скијашки скокови, које нисмо пропуштали да гледамо на телевизији, посебно новогодишњутурнеју„Четири скакаонице“.Гледање професионалаца и уживање у њиховим вештинама били су додатни подстрек да и сами ниједне зиме не пропустимо скијање.

У околини Торонта постоје бројна скијалишта. Уз све мане, које ћемо несумњиво наћи сваком од њих, много је боље да уживамо у томе што су нам доступни. Доласком у Канаду,скијање, које је иначе веома скуп хоби, постало је доступно већини скијаша рекреативаца из бивше Југославије.

Давне 2000. године сам био део „Београд-ски тима“(Beograd-ski team), који је бројао четрдесетак чланова. Провели смо незаборавне дане на скијању на Монтреблану (Mont Tremblant) у Квебеку. Некако у исто време, Александар Гусев из Торонта је почео да организује скијања за родитеље и децу у скијалиштима Канаде и САД. У марту 2011. успео је да поведе око 1000 скијаша разних узраста и скијашких вештина на недељу дана скијања на North Creek близу планине Гор.

Разговарали смо са Александром Гусевим, дугогодишњим огранизатором скијања великих група, који је познат свима који се у Торонту интересују за скијање. Занимало нас је шта се променило од првог скијања које је организовао пре 18 година до сада и ко данас иде на скијање са његовим групама.

Александар Гусев: „Првих пар година ишли су новодошли у Канаду и њихова деца. После 2010. стигли су нови имигранти са наших простора и открили овакав начин одласка на планине. У међувремену су порасла деца првих придошлицаи кренула на скијање без родитеља. А да се њихови родитељи не би осетили заборављени, они су се, сада као баке и деке,пријавили за скијање на које су повели своје унуке да заједно уживају у природи, снегу, спорту, дружењу. И да успут очувају или науче и српски језик.“

http://www.skijanje.ca

У Канади имамо на располагању велики број скијалишта: од истока, где су планине релативно ниске (Mont Sainte Anne, Le Massif, Mont Tremblant, Blue Mountain) до запада, где су прави бисери канадских скијашких терена (Lake Louise, Whistler). Пошто бављење скијањем није јефтино, Канада се труди да многим иницијативама подстакне децу на ову врсту рекреације. Ученици 4. и 5. разреда канадских школа могу да се за цену годишње пропуснице (ski pass) од 29,95 долара скијају бесплатно по три дана на преко 150 различитих скијалишта.

(https://www.skicanada.org/grade-4-5-snowpass/).