Путовање кроз Епархију далматинску

Од Врлике до Ервеника, на простору северне Далмације и Далматинске загоре, на потезу од 100 км, налази се шест манастира Српске православне цркве.

МАНАСТИРИ ДАЛМАТИНСКЕ ЕПАРХИЈЕ

Maнастири Крупа, Крка и Драговић кoји су основани у 14. вијеку, одувијек су били вјерска, духовна, културна и историјска средишта српског народа у Далмацији. Описани су и у  дјелима наших великана који су у њима често и боравили: Доситеја Обрадовића, Николе Тесле, Симе Матавуља, Милоша Црњанског, Лазе Костића, а у новије вријеме Моме Капора. На далматинском Косову основан је у 19. вијеку  Манастир Свете Лазарице. Почетком овог вијека подигнути су Манастири Светог Василија Острошког у Црногорцима и Манастир Свете великомученице Недјеље у Оћеству који је и први женски манастир на овом подручју.

ТРИ ДРАГУЉА ИЗ 14. ВИЈЕКА

Манастир Крупа се налази подно Велебита, близу истоимене ријеке. Саграђен је 1317. године у вријеме владавине краља Милутина. Рушен је и обнављан у вријеме цара Душана 1345. године, о чему свједочи и запис на своду манастирске цркве. Тешко је страдао за вријеме Турака и за вријеме Павелићеве НДХ. Сваки пут је изнова обнављан па тако и данас након овог рата. Нажалост, у манастиру не постоји монашко братство у данашње вријеме. Од непроцјењиве драгоцјености су фреске у манастирској цркви из 1622. године, иконе итало-критске школе рад Јована Апока, честице моштију светог Јеротеја и 22 турска фермана, а један од њих се односи на заштиту Манастира Крке, а издао га је султан Мустафа Други у Стамболу.

Манастир Крка је смјештен у кањону смарагднозелене ријеке Крке, недалеко од Кистања. Подигнут је 1350. године а ктитор је била српска принцеза Јелена, сестра цара Душана, удата за кнеза Младена Шубића, господара Брибира (место у Далмацији). Сматра се да су манастир основали монаси приспјели из Свете земље и то из манастира Светог арстрига Михаила којег је тамо подигао краљ Милутин. На наговор монаха Рувима, духовника принцезе Јелене, подигнут је манастир посвећен Светом арханђелу Михаилу, у народу познатији као Манастир Крка., Главна манастирска црква је саграђена изнад катакомби у које је по предању долазио и сам Апостол Павле да шири хришћанство и крсти ондашњи живаљ. Године 1615. отворена је прва средњошколска установа за свештенике, Богословија Света Три Јерарха. Са прекидима због прогона и ратних опасности наставља свој четири вијека дуг рад и у данашње вријеме. У манастиру Крка чува се епитрахиљ светог Саве, Октоих Божидара Вуковића, књиге са посветом Вука Караџића и Доситеја Обрадовића те честице светих моштију бројних светитеља: св. Николе, св. Трифуна, св. Харалампија, св. Василија и других.

Манастир Драговић је подигнут 1395. године након Косовске битке уз ријеку Цетину, недалеко од мјеста Врлика. Манастир Драговић као да је испунио запис непознатог љетописца и његове ријечи: „Од свих манастира Драговић је среће најхудније“. Премјештан је два пута. Први пут је измјештен због нестабилног тла и велике влаге у мјесто Виногради. Нешто мање од сто година касније, 50-их година 20. вијека, поново је измјештен због градње хидроелектране на Цетини, а православно становништво је расељено којекуда. Пустошен је безброј пута од стране Турака да би 1480.године и монаштво било отјерано али је након двадесетак година поново обновљен. Худе среће је био и у овом рату, опустошен и полупорушен. Све до овог рата у Манастиру Драговић се могао видјети октоих из 14 вијека, минеј за мјесец мај из 1531. године, писан у Студеници, једна књига штампана у Острогу 1594. године и крмчија штампана у Москви 1653. године.

ПРИРОДНЕ ЉЕПОТЕ

Поред манастира, овај простор обилује мноштвом природних љепота и историјских споменика. У Далматинској загори, која гравитира Сињу у подножју Динаре и Троглава, недалеко од Врлике, изнад извора ријеке Цетине, налази се Господска пећина позната по археолошком налазишту из праисторије. Овај крај обилује и многим крашким пољима и тврђавама као што је тврђава Прозор, смјештена на неприступачној стијени изнад Врлике. Природне љепоте Буковице, која гравитира Бенковцу, под заштитом су државе и Националног парка Крка. Својим током, ријека Крка прави велики број слапова, а први у низу је Билушића бук. Скрадинарски бук је најдужи, а чине га седрене каскаде, острва и језера. Манојловачки слап је највиши и по многима најљепши слап ријеке Крке. Рошки слап, народног имена Огрлице, састоји се од безброј малих слапова и рукаваца. Туристичка атракција је пјешачка стаза душине 8.5 км на линији Стинице, Рошки слап, Озидана пећина која је налазиште неолитске културе. Каринско море са једном од ријетких дивљих плажа на Јадрану је позната по љековитом блату и окупљању расељеног српског становништва, чији су коријени са овог простора.

ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ

Најстарији историјски споменици су из неолитског доба у Смилчићу. Римски војни логор Бурнум изграђен је у 1. веку а данас су видљиви остаци лукова, који су припадали згради војне команде, добро очуван амфитеатар, аквадукт и остаци пута Цариград – Рим. Град Книн је познат по својој тврђави из 10. вијека, а Бенковац по свом каштелу из 15. вијека који доминира градом. Из 17. вијека остала је очувана кула сердара Јанковић Стојана у Равним котарима у Исламу Грчком. Овај крај је најбоље описан у дјелима Симе Матавуља, а прославило га је јунаштво Стојана Јанковића и Вука Мандушића и лирска проза Владана Деснице.

Tрагови српског постојања у Далмацији cу веома дубоки, а далматински манастири, посебно Богословија у манастиру Крка, која постоји и након 400 година, само су потврда упорности и борбе српског народа да остане и опстане на овим просторима, упркос многобројним историјским искушењима.

Мање познате ријечи и изрази:

Октоих – осмогласник, богослужбена књига у којој су пјесме за вечерњу, јутрењу и литургију за сваки седмични дан раздјељене на осам гласова.

Минеј – у православној цркви: мјесечник, књига која се употребљава у богослужењу а садржи тропаре и све сто се пјева празницима, распорђено по мјесецима.

Епитрахиљ – дио одежде православног свештеника који се носи о врату.

Крмчија – законоправило којим су поред црквених обухваћени и грађански односи у друштву.