ИНТЕРВЈУ СА ГЕНЕРАЛНИМ КОНЗУЛОМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ТОРОНТУ ВАСИЛИЈЕМ ПЕТКОВИЋЕМ

САН: Које су главне функције конзулата у Торонту и како конзулат помаже људима спрског порекла који живе овде?

ВП: Делатност и активности Генералног конзулата Републике Србије у Торонту (ГК РС у ТО), као и свих осталих српских дипломатско-конзуларних представништава (ДКП) у свету, прецизно су одређене Законом о спољним пословима Републике Србије, Бечком конвенцијом о конзуларним пословима из 1963. године, билатералним споразумима и уговорима. 

Свако ДКП има своје јурисдикционо подручје. С тим у вези, ГК РС у Торонту покрива својим деловањем провинције Онтарио, Манитобу и Саскачеван. Активности Генералног конзулата се превасходно односе на пружање конзуларне заштите  и услуга држављанима Републике Србије и, у оквиру својих овлашћења, страним држављанима. Активности се огледају и кроз регулисање статусних питања, обављања матичарских функција (пријаве рођења у иностранству, склапање бракова, пријава чињенице смрти, издавање пасоша, легализација докумената и сл.). 

Поред пружања основних конзуларних услуга, ГК прати и економске, политичке и културне теме земље домаћина и догађања у свакодневном економском и културном животу српске заједнице на јурисдикционом подручју овог ГК, као и давање савета за боље функционисање српске дијаспоре у њеном најширем смислу, што подразумева Србе из Србије, али и из крајева бивше СФРЈ. ГК је, такође, отворен и за предлоге српске заједнице, који би допринели бољем постављању ГК према питањима од значаја за међусобну сарадњу. 

Генерални конзулат, као и сва остала ДКП, представља државу у малом, јер странкама пружа одређене услуге које у матици земљи пружају Министарство унутрашњих послова, Министарство спољних послова, Министарство просвете и културе, службе локалне управе, општинске и матичарске службе, а све у складу са законима и прописима Републике Србије и земље домаћина, када је у питању надлежност ДКП. 

САН: Каква је мисија конзулата у Торонту у вези са ширењем позитивног мишљења о Србији у  Канади? Да ли је то више функција амбасаде у Отави и да ли конзулат и амбасада имају обавезу да се у свему договарају везано за званичне изјаве и мисије?

ВП: Генерални конзулат Републике Србије у Торонту има самосталност у свом деловању.  То, међутим, не значи да не постоји сарадња и договор са нашом амбасадом у Отави. Напротив, постоје, понекад и на седмичном нивоу, консултације и договори о заједничком наступу или уколико је нешто потребно извршити по налогу Амбасаде Републике Србије у Отави. У сваком случају, добра сарадња постоји, што се и очекује од нас на основу професионализма, али и према очекивањима наших људи у Канади, јер се кроз заједнички наступ и договор у вези са одређеним, важним питањима, уочава координисани наступ Амбасаде и ГК, као државних институција Републике Србије. У нашим активностима трудимо се да водимо рачуна и о најситнијим детаљима, јер све то чини општу слику о држави Србији, као и о њеним грађанима. 

САН:  Заједница цени Ваш труд и жељу да присуствујете манифестацијама  као што су Српски дан у Нијагари, Помен жртвама Олује и Фестивал српске хране. Да ли су те посете увек званичне и обавезне? Да ли генерални конзул некада и сам може да одлучи  да ли ће присуствовати одређеном догађају?

ВП: У оквиру свог деловања, шеф дипломатско-конзуларног представништва има обавезу да унапређује контакте са српском заједницом кроз које се остварује присна сарадња између грађана и државне институције, као што је ГК РС у Торонту. 

То, међутим, није могуће остварити ако не постоји узајамна жеља, поштовање и, у том смислу комуникација, што подразумева сарадњу и присуство ГК на свим или готово свим манифестацијама и свечаностима које српска заједница организује, али и, такође, подршка и присуство грађана на скуповима и манифестацијама које организује ГК.

Онолико колико је српској заједници част да ме позове на своје манифестације, утолико је мени већа част да будем присутан. Тако показујемо узајамно поштовање, што је одлична основа за даље заједничко деловање. Иако изискује додатни труд и обавезу са моје стране, присуство на догађајима српске заједнице изузетно је корисно јер на тај начин имам прилику да упознам много људи, њихове активности, али и потребе, проблеме и све остало са чиме се суочавају наши људи живећи у Канади.

САН:  Да ли заједница у Торонту или Онтарију организује нека занимљива дружења, другачија у односу на заједнице у Америци и другим земљама?

ВП: Не могу да говорим о активностима српске заједнице у САД, али из мог досадашњег искуства, мислим да српска дијаспора у свету функционише по истом принципу – оснивају се парохије, разна удружења, хуманитарне организације, граде цркве итд.                    

Српска заједница у Онтарију је врло активна и добро организована, што се огледа кроз мноштво манифестација којима се  обележавају културно-историјски догађаји, али и хуманитарне акције када постоји потреба за тим.  Удружења воде рачуна о културно-историјској традицији српског народа, негују је и врло су истрајни у томе.  Судећи према интензитету и истрајности у свом раду, а упоређујући са другим националним заједницама у Онтарију и у Канади, мислим да се наша заједница налази у самом врху. 

Један од параметара који указују на обим активности српске заједнице у Канади је и тај да је у протекле две године из матице додељено седам признања појединцима и институцијама за њихов допринос у очувању српских интереса, историјског и културног наслеђа.  Ове године имамо и добитника председничког одликовања  - златне медаље за заслуге у промоцији српских вредности и хуманитарни рад.

Постоји још појединаца и српских институција у Онтарију који су заслужили признање за свој рад и ми ћемо се трудити и надаље да, као државна институција, то препознамо и упутимо препоруку надлежним институцијама у Србији за нека будућа призњања. Као ГК, али и лично, увек сам спреман да пружим моралну подршку појединцима и институцијама које раде на очувању веза наших исељеника у Канади за матицом Србијом.     

Оно што недостаје, по мом мишљењу, је „кровна организација“ која би окупила представнике свих наших удружења и организација где би се одлучивало, пре свега, о изузетно важним питањима за добробит српске заједнице у Канади или на нивоу Онтарија. Јединствен наступ према органима Канаде прави сасвим другачију слику о Србима и на тај начин је сврстава у озбиљне саговорнике и партнере. То исто важи и у смеру према отаџбини Републици Србији и осталим српским земљама. Постојање кровне организације ни у ком случају не би значило ограничавање слобода и активности постојећих удружења, већ би само концентрисало и оснажило заједничке активности по питањима од општег значаја за српску заједницу у Онтарију и Канади. Таквих је покушаја било у прошлости које, нажалост, нису заживеле, али то не значи да би требало одустати од идеје о оснивању националне, репрезентативне институције. 

САН:  Да ли Вас је овдашња заједница одмах прихватила или је потребан известан период и вашег прилагођавања и нашег поверења? Да ли то изискује Ваш посебан труд и напор?

ВП: Наша заједница је врло гостољубива и радо прихвата нове људе. Увек постоји период прилагођавања, како за дипломате, тако и за заједницу, што је потпуно уобичајено. Наша обавеза, као дипломатских представника, је да радимо пуним  капацитетом и да, на тај начин, заслужимо поверење српске заједнице. 

Са поносом могу да кажем да је сарадња између Генералног конзулата Републике Србије у Торонту, Епархије канадске и српске заједнице на завидном нивоу, о чему сведочи мноштво заједничких акција.

Набројаћу само неке од њих: Комеморација жртвама прогона из Хрватске у операцији „Олуја“, у августу 2017. године организована је у сарадњи са Српском националном академијом Канаде; Свечаност поводом Дана државности Републике Србије и Светосавске академије у организацији са Канадском епархијом СПЦ фебруара 2018. године (како сам касније сазнао, овакав заједнички наступ ГК и Канадске епархије организован је први пут од када постоји Генерални конзулат у Торонту од 1953. године);  Комеморација члановима медицинског корпуса канадске војске који су учествовали на Солунском фронту од 1915. до 1918. у  заједничкој организацији са Српском националном академијом Канаде из Торонта на Медицинском факултету Универзитета у Торонту, 6. новембра 2018. године;  Свечани пријем поводом Дана државности Републике Србије, 4. марта 2019. године у сарадњи Генералног конзулата са Канадском епархијом и групом ентузијаста из српске заједнице у Онтарију, који су спонзорисали коктел у Културном центру при цркви Свих српских светитеља у Мисисаги.  Том приликом имали смо и специјалне госте из Републике Србије – Александра Антића, министра рударства и енергетике и Њену екселенцију Кати Чабу, амбасадора Канаде у Републици Србији.

У организацији Генералног конзулата и представника удружења и појединаца из српске заједнице организован је и велики број књижевних и песничких вечери, као и изложби слика у просторијама Генералног конзулата. 

У једном од претходних питања сте навели да је заједница захвална генералном конзулу на редовном учешћу на њиховим манифестацијама.  Ја сам, међутим, још више захвалан српској заједници што ме је прихватила раширених руку и што се на тај начин осећам не само професионално испуњено, већ и приватно имам осећај да сам међу својима, као код своје куће.  

МАТИЦА И ДИЈАСПОРА

САН: Да ли нам можете навести неке ставке из Закона о дијаспори из 2009. године и допуне Закона које могу бити интересантне за наше читаоце?

ВП: Закон о дијаспори и Србима у региону  је донет 2009. године.  Иако је Министарство за дијаспору у међувремену престало да постоји, питања дијаспоре су сада у надлежности Управе за дијаспору и Србе у региону, која делује у оквиру Министарства спољних послова Републике Србије. 

Указао бих на члан 6 Закона, који се односи на суфинансирање пројеката у дијаспори из разних области, а за које се конкурс за доделу средстава расписује једном годишње, о чему заинтересовани могу да се информишу преко интернет презентације овог ГК. 

Чланови 15 и 16 Закона омогућавају стварање Скупштине дијаспоре, која може да износи све оно што сматра да је од важности за унапређење односа и статуса наших људи у иностранству са матицом Србијом. 

Члан 24 регулише оснивање Економског савета који има саветодавну улогу у Скупштини дијаспоре.  Затим чланови 25 и 26 који се односе на статусна питања дијаспоре и на савете за културну, просветну, научну и спортску сарадњу.  Ипак, Закон је најбоље посматрати у целини, јер обухвата широк спектар могућности деловања дијаспоре. 

САН: Да ли Србија уводи неке новине за пословне моделе и олакшице за мале приватнике из канадске дијаспоре у областима као што су компјутерско програмирање и слично како би они имали интерес да упосле стручњаке из Србије? Да ли сте Ви упознати са неким конкретним примерима? Да ли Министарство за иностране послове износи неке нове планове и акције везано за сарадњу са дијаспором?

ВП: Српска економија функционише по принципима отвореног економског тржишта.  Закон о улагањима из 2015/2018. године, јасно прецизира могућности и услове улагања у Републици Србији.  Раније је постојао проблем различитог статуса домаћих и страних улагача, а сада је тај статус изједначен.  Државне субвенције постоје и исте су за све улагаче. 

Поменутим Законом регулисано је постојање Савета за економски развој, који именује влада РС, а  чине га министар привреде, министар финансија, министар рада и запошљавања, представник ПКС и директор Развојне агенције Србије.     

Постоји много примера страног улагања у привреду наше земље и то углавном из најразвијенијих земаља света. У Србији послује преко 30 канадских компанија различитих профила, затим из Немачке, Француске, Италије, САД, Јапана, Кине, Турске, УАЕ, РФ итд.

Република Србија, као кандидат за чланство у ЕУ, има бројне бенефиције и олакшице у пословању са ЕУ; потписан је Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом, а ускоро је у изгледу потписивање истог споразума са Евроазијском економском унијом, што просторно и по броју становника представља огромно тржиште. Стране компаније које имају производњу у Републици Србији моћи ће да извозе своје производе на поменута тржишта без царине у оквиру одређене квоте што представља апсолутну предност у односу на друге земље када је то тржиште у питању.  

Влада Републике Србије позива наше људе, који живе и раде у Канади, да инвестирају и послују у Србији и да се упознају са условима инвестирања директно преко Министарства привреде, Развојне агенције Србије, Привредне коморе Србије, наше амбасаде у Отави или ГК у Торонту.

КАРИЈЕРА И ПОРОДИЦА

САН: Ви сте студирали арапски језик на Студијама за стране студенте у Дамаску у Сирији. Како Вам се указала та прилика  и да ли је једно тако специфично високо образовање допринело разноврсности и у Вашој каријери?  Да ли је то била добра основа за пријем у престижну Дипломатску академију?

ВП: Арапски језик сам студирао у Дамаску стицајем околности, јер је мој покојни отац Милан Петковић тада био на фунцкији војног изасланика Оружаних снага СФРЈ, акредитован за Сирију, Либан и Јордан, са седиштем у Дамаску.  С обзиром на мој боравак у главном граду Сирије, једино рационално решење у том тренутку, било је да започнем учење арапског језика, што се касније показало као веома корисно. 

Боравак у Дамаску је, такође, био период када сам се први пут сусрео са дипломатским послом, посматрајући рад и активности свог оца и осталих запослених у амбасади што је било одлучујуће у доношењу одлуке о мом будућем животном позиву. 

Познавање страних језика је основа за бављење дипломатијом, уз високо образовање, наравно. Све остало се стиче радом и базира на стеченом искуству.  Подразумева се да дипломата има општу културу и посебан осећај за међународну политику и вештину у комуникацији са људима. 

Похађање Дипломатске академије је обавезно за оне који почињу да се баве дипломатским послом. Дипломатска академија је саставни део Министарства спољних послова Републике Србије, веома је успешна и позната у иностранству, о чему говори и честа размена полазника наше Дипломатске академије са истим или сличним институцијама широм света.

САН: Осим послова у министарствима, Ви имате и богато  искуство рада у бројним амбасадама у Сарајеву, Триполију, Истамбулу и у Дохи, непосредно пре Торонта, где сте од 2017. Да ли је тешко добити те послове и колико људи конкурише на једну такву позицију? Да ли сте Ви то увек радили плански или је понекад био у питању и стицај околности?

ВП: У Министарству спољних послова Републике Србије на сваких годину дана или две расписује се конкурс за обављање службе у нашим дипломатско–конзуларним представништвима широм света. На конкурсу се објављују упражњена места за која конкуришу запослени у Министарству спољних послова.

Није тајна да су нека радна места у одређеним земљама атрактивнија од других, па је сходно томе и интересовање запослених веће за таква места.  Сваки кандидат може да конкурише на више радних места у различитим земљама према сопственом приоритету, тако да постоји велика вероватноћа да ће добити службу у некој од земаља које је навео на конкурсу.  Приликом одлучивања о избору кандидата за одређено место, превасходно се узимају у обзир стручне квалификације, знање језика потребно у земљи службовања, искуство, ранг који је потребан за то место и сл. 

САН: Да ли Вас породица прати у Вашој дипломатској каријери и како се и Ви и они уклапате у свакодневни живот нове средине (изван посла)?

ВП: Лично сматрам да је за дипломатског службеника веома важно да има стабилну породицу, која ће увек бити уз њега. Без обзира на дубоко усађено мишљење да је дипломатија углађен и господски посао, што и јесте, он је пре свега захтеван и напоран, који често не познаје радно време и подразумева максималну концентрацију, константан ангажман и избалансиран приступ задацима. У одређеним тренуцима намеће се  одвојеност од породице у складу са околностима под којим се обавља служба у иностранству што представља известан терет по свакодневни живот и рад.  Због тога породица заузима важно место и улогу у животу једног дипломате.

Ја сам, до сада, имао срећу да ме је моја породица скоро увек пратила у досадашњој каријери.  Имам изузетну подршку своје супруге Драгане, која је, такође, дипломатски службеник у Министарству спољних послова, где смо се и упознали.  Министарство спољних послова је на мене очигледно имало пресудан утицај из више животних аспеката. 

Посебно сам захвалан нашој деци, која су нас даровала својим постојањем, добрим васпитањем и зрелим односом према својим животним обавезама, за чији развој у том правцу је, морам да нагласим, ипак највише заслужна супруга Драгана. 

Као породица, до сада нисмо имали проблема да се уклопимо у земље и места где смо службовали, иако није увек било једноставно, јер мењати животну средину сваке четири или пет година није нимало лако. Са једне стране, службовање у иностранству има предности, јер се упознају нове земље, људи и обичаји, што изузетно проширује видике, али има и мана, као што су удаљеност од отаџбине, родитеља, родбине, другова и пријатеља и уопште одређеног животног стила на који смо навикли.  Због тога су, у већини случајева, чланови породице дипломате прилично окренути, пре свега, једни другима, што захтева честе компромисе.    

САН: Да ли имате савет за младе из Србије али и Канаде који је добар пут за дипломатску каријеру? Да ли је Ваше знање језика (енглеског, арапског, француског и немачког) утицало на избор Ваше каријере? Да ли дипломатска каријера носи са собом и жртву и ризике на које особе морају бити спремне?

ВП: Поред одговарајућег нивоа образовања, знања страних језика, потребна је јака воља, жеља и одлучност за бављење дипломатским позивом. 

Млади људи би требало да буду спремни за стрпљив, истрајан рад, заснован на принципу субординације, стално усавршавање и путовања, дуже боравке у иностранству и све оно што сам до сада поменуо. 

Будући дипломата мора да буде свестан да га је његова држава послала у свет да је представља и штити њене интересе на најбољи могући начин и да је то приоритет у односу на све оно што дипломатска служба даје или одузима. 

Бављење дипломатијом носи и одређене ризике и жртве, јер је понекад потребно отићи на службу у земље у којима постоји одређен степен ризика услед отежаних климатских услова, политичке нестабилности, ратне ситуације, негативног односа према нашој земљи и других фактора.

Уколико млади људи сматрају да испуњавају све наведене услове, онда су они прави људи за дипломатску службу.

И ЈОШ ПОНЕШТО

САН: Захваљујући Вашем познавању арапског језика, Ваша претходна путовања водила су Вас на исток.  Колико сте знали о овој земљи пре него што сте у њу закорачили? Како вам се допадају Канада и Торонто?

ВП: Пре него што сам дошао на функцију генералног конзула Републике Србије у Торонту, према устаљеној процедури, имао сам темељне припреме за ову дужност које су трајале око четири месеца. Захваљујући њима, добро сам упознат са свим релевантним чињеницама о Канади и оно што је још важније за мој посао, о нашим људима који живе и раде у њој.  То значи да сам пре доласка у Торонто, већ имао слику оног што сам могао да очекујем. Наравно, та слика се непрекидно допуњава и обликује спајањем теоријског знања са свакодневно стеченим искуством током мог боравка у Канади.

Иако сам био упознат са основним карактеристикама наше заједнице у Онтарију, оно што ме је изненадило је бројност српских удружења, организација и институција и њихова изузетна активност. 

Канада је млада земља у сваком смислу и упркос мноштву различитих заједница, језика и култура, осећа се значајан допринос српске заједнице општем развоју канадског друштва, што ме професионално и лично веома радује.  Торонто је град који дочекује људе раширених руку, али као мегаполис може да буде и веома захтеван.  Пре свега, мислим на убрзану динамику живота на коју нису сви припремљени. 

САН: Ми смо  сви овде  утврдили градиво и знање стечено у Југославији из које потичемо и научили још много тога  новог везано за богатство и сложеност  живота у мултикултуралној средини.  Како Европа, Балкан, Регион и Србија треба да се едукују и превазиђу негативни национализам у који повремено западају? Да ли је проблем нетрпељивости увек више економске природе?

ВП: Градиво које смо утврдили из доба југословенства уопште није било лоше. Проблем је, међутим, настао у реализацији свега што смо научили из тог градива.  У сваком случају, требало би га запамтити као лекцију за будућност Србије. Југославије више нема, свидело се то нама или не, и потребно је да се максимално усредсредимо на нашу једину отаџбину Србију и српске земље у којима и даље традиционално живи наш народ.   

Данашња Србија је, такође, вишенационална и мултикултурална земља, која поштује права свих својих грађана. Чак је и током деведесетих година прошлог века Србија успела да очува мултиетничност и вишенационалну културу на много вишем нивоу него што је то био случај у свим бившим југословенским републикама и балканским земљама. 

Са друге стране, политички и економски услови нису били добри, због чега је значајан број наших држављана отишао да живи и ради у иностранству. 

Данашња Србија омогућава свим својим грађанима, без обзира на националност или вероисповест, да остварају своја права кроз национална већа, слободно удруживање грађана, политичких странака и преко своје заступљености у Народној скупштини РС, све у складу са европским стандардима. 

Развој економије побољшава и квалитет живота, што омогућава људима да посвете пажњу другим стварима, почевши од своје породице, планирања будућности итд.  Због тога Србија данас отвара велики број радних места и побољшава услове живота, што омогућава људима да размишљају на позитиван начин и самим тим да позитивно приступају животу у Србији.  То је златно правило свих држава и у том смислу, Србија се налази на добром путу. 

Прошлост би требало да памтимо, као и Југославију, али сада имамо нашу Србију којој морамо да се безрезервно посветимо. 

САН: Да ли имате омиљено место у Онтарију и Торонту и нешто што бисте препоручили посетиоцима Онтарија и читаоцима САН-а ? Да ли носите у Србију јаворов сируп и монтреалски зачин за стејк?

ВП: Нијагарини водопади су импресиван, природни феномен, који оставља утисак моћи и незаустављивости.  Осим тога, уз Нијагару се везује и рад нашег великана Николе Тесле. Нијагарини водопади су ми утолико више интересантни јер сам, до доласка у Канаду, често гледао документарне филмове и прилоге о њима, а сада имам прилку да их видим уживо.

Плава планина (Blue Mountains) је, такође, једно од омиљених места, нарочито у зимском периоду.  Ово је добар пример како се од невеликог брда може направити врло добар зимски, туристички центар. 

Породично веома волимо природу и пешачење, јако нам се допада Алгонкуин парк и природни резерват, као и многобројна језера, нека од њих би тек требало да истражимо. 

У Торонту волим „The Beaches“, кеј-шеталиште поред језера Онтарио, многобројне паркове, од којих су неки као шума усред града.

„Destilery District“ ми је интересантан због своје разноврсне туристичке понуде.  Омиљен кафић ми је „Cocoa 70“, који смо моја супруга и ја, у шали, прекрстили у „блок 70“ (део Новог Београда).  Нарочито волим да обиђем антикварницу која се налази у једном од ћошкова „Destilery District“- a.  Допадају ми се улице „Bay st“, „Kings st“, „Yorkville ave“ у којима има мноштво радњица и ресторана, као и у једном делу улице „Yonge“, али нисам присталица шопинг молова и затвореног простора.

Јаворов сируп сам први пут, својевремено, пробао код неких пријатеља Американаца на приватној вечери, али овде га моја породица често користи и неизоставан је део поклона за родбину и познанике у Србији.