U SKLOPU KLIMATSKOG SPORAZUMA UN KANADA TEŽI DA DOSTIGNE NULA NETO EMISIJU ŠTETNIH GASOVA DO 2050. GODINE

Pod okriljem Ujedinjenih nacija, početkom novembra 2021. godine, u Glazgovu u Velikoj Britaniji, postignut je GlobalnI klimatski sporazum na samitu COP26 (The Conference of the Parties – 26. konferencija članica Ujedinjenih nacija). Lideri zemalja iz gotovo celog sveta su se sastali da predstave svoje planove i konkretne aktivnosti u cilju sprečavanja opasnog globalnog zagrevanje. Neophodna su veća novčana izdvajanja bogatih zemalja za one zemlje koje su najviše pogođene klimatskim promenama, kao i za zemlje u razvoju. Kanada se kao potpisnica ovog pravno važećeg sporazuma obavezala da će da revidira klimatske planove i postavi ambicioznije ciljeve za smanjenje emisija štetnih gasova do 2030. godine, što je i zvanično objavila 29. marta ove godine pod parolom „Koraci za čist vazduh i zdravu ekonomiju“.

Kanadsko ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine je februara 2021. osnovalo Nula neto savetnički odbor (NZAB – Net Zero Avisory Body) koji čini 15 članova, zaduženih za savetovanje oko eliminisanja štetnih gasova.

Kanada je 29. juna 2021. donela Kanadski akt o odgovornosti eliminisanja štetnih emisija (The Canadian Net-Zero Emissions Accountability Act) kako bi se ozvaničilo učešće Kanade u svetskom pokretu koji teži eliminisanju štetnih izduvnih gasova do 2050.

U sklopu kanadskog plana za zaštitu životne sredine, lansiran je Nula neto akcelerator fond (Net-Zero Accelerator Fund) od osam milijardi kanadskih dolara kao pomoć velikim zagađivačima da smanje svoje štetne izduvne gasove do 2030. godine.

Državne agencije su se udružile i formirale informativni kanal za promovisanje tehnologija pod nazivom Zeleni kutak (The Green Hub). Na ovom kanalu mogu se naći informacije o federalnom finansiranju projekata, ali i savetovanje i podrška projektima koji uključuju tehnologije koje ne zagađuju.

Ako ste već kompanija koja se bavi ovom problematikom ili imate solidne ideje, postoji i poseban nezavisni državni program pod nazivom Razvoj zelenih tehnologija Kanade (Sustainable Development Tehnology Canada), koji pomaže kanadskim kompanijama da razviju i pokrenu čiste zelene tehnologije, koje će pomoći rešavanju najvećih problema zagađenja u svetu, kao što su klimatske promene, čist vazduh, voda i zemljište.

Klimatski sporazum Ujedinjenih nacija COP 21, Pariz 2015, istorijski početak pokreta eliminisanja štetnih izduvnih gasova EU i 191 zemlja potpisnica obavezale su se ovim sporazumom:

• Da se povećanje globalne temperature ograniči do 1,5 stepeni Celzijusa kako bi se izbegle opasne posledice zagrevanja planete;
• Da se obavezivanje zemalja potpisnica iznova razmatra svakih pet godina;
• Da razvijene zemlje novčano pomognu zemlje u razvoju sa oko 100 milijardi dolara godišnje za njihovo prilagođavanje klimatskim promenama;

Klimatski sporazum Ujedinjenih nacija COP 26 , Glazgov 2021 je nastavak Pariskog sporazuma. EU i 196 zemalja potpisnica obavezale su se ovim sporazumom o sledećem:

• Spoznavanju rizika – Zemlje su se obavezale da se ograniči povećanje globalne temperature na ispod 2 stepena Celzijusa sa ciljem da se postigne 1,5;
• Akceleraciji aktivnosti – zaključile su da je ovo kritična dekada u kojoj emisija štetnih gasova treba da se smanji za 45 procenata do 2030. kako bi se postiglo potpuno neutralisanje zagađenja do sredine 21. veka. Sve zemlje će predstaviti svoje planove i konkretne aktivnosti 2022. godine, a ne 2025. kako je potpisano 2015. u Parizu;
• Početak kraja korišćenja uglja – uprkos negodovanja grupe zemalja (Australija, Indija, Kina i SAD), dogovoreno je da se započne fazno zaustavljanje eksploatacije uglja i drugih neefikasnih fosilnih goriva;
• Pomoć zemljama u razvoju – Razvijene zemlje nisu isporučile pomoć od 100 milijardi dolara godišnje zemljama u razvoju po Pariskom sporazumu i dogovoreno je da se ovaj cilj pod hitno postigne do 2023. godine;
• Kompletiranje Pariskog izveštaja – operativni detalji za primenu sporazuma kako bi nacije koje su postigle cilj pomogle onima koje nisu, neophodnost transparentnog i blagovremenog izveštavanja i međusobna pomoć potpisnica sporazuma;
• Fokusiranje na dobitke i gubitke tzv. Santiago pomoć– da ugrožene zemlje dobiju tehničku pomoć, znanje i resurse koji će im pomoći da se nose sa klimatskim promenama;
• Novi dogovori – O šumama, ograničenju metana, automobilima;
• Finansiranje privatnim kapitalom - Privatne finansijske institucije i banke objavile su da će obezbediti hiljade milijardi dolara za potpuno neutralisanje zagađenja.

Kanadski plan za smanjenje zagađenje do 2030. godine: Koraci za čist vazduh i zdravu ekonomiju nedavno je objavljen sa ciljem da se postigne smanjenje štetnih izduvnih gasova do 2030. ispod nivoa iz 2005. godine koji je iznosio 40%. Značajan deo tog plana je da se očekuje 42% redukcije od sektora za naftu i gas. Još nije objavljeno kako će se specifično ti ciljevi postići u tom sektoru koji čini 10% kanadske ekonomije.

„Ozbiljno hvatanje u koštac sa klimatskim promenama nije samo ambiciozan poduhvat i realnost, već je i ključ za jačanje ekonomije u 21. veku. Sa dodatnim merama, koje smo danas usvojili, mi nastavljamo sa svojom misijom da Kanađane zastupamo kako treba i da im obezbedimo ono što od nas očekuju: čist vazduh, dobre poslove, jaku ekonomiju i bolju budućnost za sve nas“, izjavio je 29. marta ove godine u Vankuveru, premijer Kanade Džastin Trudo, dodavši „sa rekordima u profitu, ovo je dobar momenat da sektor nafte i gasa investira u budućnost bez zagađenja.“

Kanadski plan za smanjenje zagađenje do 2030. godine podrazumeva i ulaganje 9,1 milijardu kanadskih dolara da se smanji zagađenje, ali i pospešuje ekonomija i uključuje:

• Finansijska pomoć za prebacivanje na električna vozila - Kanada će investirati preko 2,9 milijardi kanadskih dolara u izgradnju infrastrukture za punjenje vozila, finansijsku pomoć za kupovinu vozila bez emisije zagađivača (ZEVs – Zero Emission Vehicles), za podršku projekata zamene transporta srednjeg i visokog stepena zagađenja i kontrolisanje prodaje vozila kako bi sva nova vozila prodata u Kanadi (100%) bila ekološka do 2035, a do tada ostvarili prodaju 20% takvih vozila do 2026. i 60% do 2030.
• „Pozelenjavanje“ kuća i zgrada – Kanada će investirati oko jednu milijardu kanadskih dolara u uspostavljanje nacionalnog plana da zgrade ostvare nula neto emisiju štetnih gasova do 2050. godine (Canada Green Building Strategy), u saradnji sa provincijama, teritorijama i partnerima da se usvoje najstroži zakoni o izgradnji, pilot- projekti zelenih naselja i pokrenu projekti primene novih tehnologija kod postojećih energetskih pogona za velike komplekse zgrada (retrofit).
• Pomoć industriji da pređe na čiste tehnologije i nula neto emisije - Kanada će uložiti velika sredstva kako bi proizvodnja ostala profitabilna ali bez zagađivanja, dajući značajne povlastice za čiste tehnologije kao što su skupljanje i korišćenje ugljenika.
• Dodatno „pročišćavanje“ nacionalne energetske mreže - uvešće se regulisani Standard čiste struje (Clean Electricity Standard) i uložiće se oko 850 miliona kanadskih dolara u energetske projekte poput vetrenjača i solarnih panela, u saradnji sa provincijama, teritorijama, distributerima i partnerima iz Prvih nacija (indigenous) da se ostvari plan da kanadska energetska mreža bude nula neto do 2035. godine, ali i dalje pouzdana i dostupna i za građane i velike potrošače.
• Smanjenje štetnih emisija nafte i gasa - Kanada će nastaviti saradnju sa provincijama, teritorijama, distributerima i partnerima iz Prvih nacija da se napravi pristup kako da se zaustave štetne emisije u ovoj oblasti i dostigao nula neto do 2050. godine, i bar do 75% do 2030. godine, uz kreiranje novih poslova za Kanađane.
• Pomoć poljoprivredi za bolju i čistiju budućnost - Kanada će investirati oko jednu milijardu kanadskih dolara u izgradnju novih i proširenje postojećih programa, pomažući poljoprivredi da razvije i usvoji održivu praksu, tehnologije koje su energetski efikasne i napredne kao uklanjanje ugljen-dioksida iz vazduha.
• Podrška zajednici da se pridruže akcijama za klimatske promene - Kanada će investirati oko 2,2 milijarde kanadskih dolara u proširenje Fonda za nisku emisiju ugljenika (Low Carbon Economy Fund) kako bi se podržali državni, školski, projekti Prvih nacija, kao i neproftinih organizacija, smanjilo zagađenje i otvarali novi poslovi.

Korišćenje snage prirode u borbi sa klimatskim promenama - Kanada će investirati oko 780 miliona kanadskih dolara u kanadske okeane, močvare, zelenilo i poljoprivredno zemljište kako bi se ugljenik uhvatio i sačuvao, kao i istraživanje tehnologija negativnih emisija u sektoru šumarstva.