NA KAFI SA SANDROM IVKOVIĆ, vlasnicom turističke agencije MOSAIC TOUR TRAVEL

SAN: Mosaic Tours je osnovan početkom devedesetih i godinama je imao svoje prostorije na par lokacija u centru Toronta što je tada bilo bitno za sticanje klijenata. Da li vam nedostaje takav način poslovanja kad ste imali više neposrednih kontakata sa klijentima ili ste jednako zadovoljni današnjim načinom rada, kada se putovanja i letovi organizuju preko telefona i imejla?

SANDRA: Moj otac Dušan Obradović je bio direktor Yugotoursa u Torontu i kada se Yugotours zatvorio, on je osnovao Mosaic Tours početkom 1992. godine. Ja sam mu se pridružila već u decembru iste godine i od tada radimo zajedno. Ponekad mi baš nedostaje taj stari način poslovanja. Ja uživam u svom poslu, volim da pričam sa ljudima i kroz posao sam upoznala mnogo naših ljudi u Torontu sa kojima sam se godinama viđala i baš se i zbližila. Iako se posao može obaviti efikasno i preko telefona i imejla, i dan-danas pojedini klijenti vole da svrate da popričamo o putovanjima i da se vidimo. Sa nekim klijentima pričam preko dvadeset godina isključivo telefonom, a za sve to vreme nikada se nismo uživo videli. Onda se desi da se slučajno sretnemo na nekoj žurki ili kod frizera pa to bude izuzetno prijatan susret budući da se poznajemo toliki niz godina.

SAN: Vaša agencija je specijalizovana za avio-karte i putovanja na Karibe, ali organizuje i jedinstvena, grupna i poslovna putovanja. Koja putovanja su bila najpopularnija i vama najinteresantnija u vremenu pre virusa korone?

SANDRA: U poslednje vreme bila su interesantna daleka putovanja - Peru, Argentina, Brazil, Japan, Kina i Vijetnam. Prošle godine smo imali priličan broj putnika za Kinu, pošto je bilo odličnih paketa po pristupačnim cenama. Početkom ove godine, putnici su bili više zainteresovani za Japan i Koreju.

SAN: Vi ste godinama organizovali čuvena grupna letovanja i imali velike grupe srpskih turista za Kubu. Ispričajte nam ukratko o tom iskustvu uključivši i neku dogodovštinu koje se rado sećate.

SANDRA: Da, imali smo mnogo grupnih putovanja po karipskim ostrvima i to je bilo fantastično, pogotovo kada su nam deca bila mala. Nekada je bilo i preko sto ljudi našeg porekla, što je stvarno bilo veoma zabavno. Osećali smo se kao da je ceo hotel naš. Najviše zabave je bilo sa decom kada su bili tinejdžeri. Nekada je samo njih bilo više od tridesetoro, pa je tu, naravno, uvek bilo i poneki incident, ali uglavnom je to bio dobar provod. Ono što ću uvek pamtiti je kada su deca išla sa mnom da satima ronimo i tražimo školjke. Uvek sam volela da ronim, a deca  su spontano išla za mnom kao pilići i svi sa svojim maskama i perajama. Roditelji su bili srećni da im „zabavljam i čuvam“ decu. Dešavalo se da dobijem poziv od novih klijenata da bukiraju grupno putovanjem sa mnom, zato što su očekivali da je deo paketa da im zabavljam decu J.

SAN: Virus korona promenio nam je živote u roku od par meseci, ali leto se približava i u Ontariju, tako da i letovi za Srbiju i poneke destinacije kreću. Šta savetujete nama koji volimo da putujemo vezano za kredite od putovanja koja su nam otkazana i uopšte vezano za buduća putovanja?  

SANDRA: Virus korona je svakako promenio život i mnogima poremetio planove za putovanja ove godine. Srbija je otvorila granice i pušta ljude u svoju zemlju bez ikakvih uslova. Otkako se to desilo, mnogi putnici žele da idu za Srbiju kao i svake godine, a ima i onih koji su čekali da dođu iz Beograda u Toronto. Putovanje je veoma individualna stvar i teško je dati savet u ovakvoj situaciji. Neko jedva čeka da putuje i prihvata sve uslove putovanja, ali ima i onih ljudi koji ne žele da putuju ovog leta, pa odlažu svoje putovanje  za drugi period ove godine ili  za sledeću godinu. Uslovi pomeranja letova zavise od avio-kompanija. Neke kompanije dozvoljavaju da se let pomeri samo do kraja ove godine, a druge daju i dvadeset četiri meseca. Evropa polako otvara granice za letnju sezonu i, na primer, Grčka i Portugalija puštaju turiste od polovine juna.

SAN: Izuzetan ste primer osobe u srpskoj zajednici Toronta kojoj su klijenti postali prijatelji i koja sa zaposlenima ima drugarski odnos. Podelite sa nama deo te tajne kako biste inspirisali namrštene gazde da poslovni odnos učine svima prijatnijim.

SANDRA: Kao što sam i maločas napomenula, ja zaista uživam u svom poslu, pogotovo kada nemamo ovakve vandredne situacije kao što je virus korona. Meni je veliko zadovoljstvo da uradim sve što mogu da se naši klijenti osećaju prijatno i da dobiju najbolji moguću uslugu. Isto tako mi je veoma teško i kada se desi vanredno stanje poput ovog. Mi se i u takvim situacijama maksimalno trudimo da nađemo najbolje moguće rešenje za naše klijente. Što se tiče mojih zaposlenih, mi smo zajedno po ceo dan i ponekad više nego kod kuće sa svojim najbližim. Od početka mi je bilo bitno da se svi kod mene osećaju kao u svojoj kući. Nikada nisam želela da radim u nekom napetom ambijentu gde se ljudi ne slažu ili gde me neko doživljava kao „šefa“. Sa zaposlenima sam oduvek svakodnevno delila poslovne i privatne radosti i tegobe, tretirajući ih kao svoje najbolje prijatelje i porodicu.

SAN: Vi ste rođeni u Srbiji, živeli sa roditeljima u Americi i onda se doselili u Toronto. Šta vam se ovde dopada u načinu života u odnosu na Ameriku i Srbiju? Da li nekada to poredite?

SANDRA: Pa teško je uporediti. Svako mesto ima neki svoj šarm. Živela sam u Nju Džerziju oko 11 godina i imam lepe uspomene na svoje detinjstvo i odrastanje koje sam tamo provela. Kraj gde sam odrasla je bio lep i sam taj grad mi je ostao u dragom sećanju. Tamo su svi moji prijatelji bili „Amerikanci“ poreklom iz različitih zemalja. Najbolja drugarica iz detinjstva se doselila u Ameriku iz Koreje sa  sedam godina kao i ja iz Srbije. Nas dve se i dalje redovno viđamo svake godine nakon mog dolaska u Kanadu. Vodila sam je čak i u Srbiju kada smo imale devetnaest godina, a ostalo je da ona mene vodi u Koreju jednoga dana. U Kanadi sam upoznala svog supruga koji je poreklom iz Beograda  i imamo tri ćerke koje su ovde rođene. Većina najboljih prijatelja ovde su nam „naši“ ljudi. Od samog dolaska ovde, osećam se kao da sam u nekoj „srpskoj“ Kanadi. Volim da odem u Beograd i posetim rodni grad i doživim neku posebnu slobodu koju samo tamo osećam. Drago mi je i da moja deca, koja su ovde rođena, osećaju Beograd kao neki deo sebe. Toronto je moj grad. U njemu sam provela najveći deo života, u njemu živi cela moja porodica osim najstarije ćerke koja je trenutno u Švedskoj, i u njemu se osećam kao kod kuće. Kao i ostalima, ponekad mi zasmetaju duge kanadske zime, ali navikla sam na to, a i mogu to prebroditi odlaskom na neku toplu destinaciju. Nigde nije idealno, a svuda nam može biti lepo! J