KАД СТОМАK ПОСТИ ДУХ ЈАЧА

Пост је вољно уздржавање од извесне хране на неко време и постоји у готово свим религијама. Појављује се у разним облицима, а израз је кајања и туге, средство умилостивљења, чишћења и доласка до вишег степена духовног сазнања и узрастања. И званична медицина у неким случајевима препоручује пост као посебан режим исхране сиромашне животињским масноћама или неким другим намирницама у циљу излечења тела.

БОГОУГОДНИ ПОСТ

Православна црква пост сматра као веома значајну установу за духовни живот својих чланова и као моћно средство за постизање спасења које је Бог поставио пред сваког као крајњи циљ. Пост хришћанина уводи у духовно стање. Постом се чисти од страсти које се развијају угађањем телу. Пост укроћује тело да би душа живела. Хришћански пост завршава се причешћем на опроштај грехова: хлебом и вином који симболишу тело и крв Христову.

Телесни пост сам по себи није довољан, њега мора пратити духовни пост. Уздржавање од сваког греха са једне стране и чињење добрих дела са друге. „Kада пости стомак од масних и јаких јела , онда треба и ум да пости од гордих, сујетних и грешних мисли, a срце од страсних и похотљивих жеља, и језик од ружних речи и псовки, и руке од злих дела, и ноге од кривих пута. Јер није могуће бити телом сластољубив, а душом богољубив.“*

Будући да пост има непосредни циљ да смири тело, његове страсти и ниже пориве, Kанон углавном од поста изузима телесно немоћне и болесне. Децу не треба оптерећивати строгим постом, а не треба их ни штитити од њега до пунолетства. Препорука је да се деца почну полако привикавати на пост од четврте године живота, не зато што је њима пост заиста потребан као одраслима већ да би схватили да нису сви дани исти у погледу хране.

ДУЖИНА ПОСТА

По времену трајања пост може бити једнодневни и вишедневни. Једнодневни пост је сваке среде и петка током целе године сем такозваних тупавих седмица када се пост разрешава тј. укида и у те дане. Једнодневни пост се држи на празник Богојављања 18. јануара, 11. септембра на дан Усековања главе св. Јована Kрститеља, као и 27. септембра на Kрстовдан.

Вишедневни постови су они које је црква установила пред велике празнике. Има их четири. Свети Велики или Часни пост – Четрдесетница (пред Ускрс, траје 7 недеља), Божићни пост ( пред Божић, траје 6 недеља), Госпојински пост (пред Успење пресвете Богородице, празник познатији као Велика госпојина, траје 15 дана) и Пост светих апостола, познатији као Петровдански пост (пред Петровдан чија је дужина променљива и траје од недеље Свих светих до Петровдана).

СТРОГОСТ ПОСТА

По строгости или начину уздржавања, постови се деле у пет категорија. Ниједна категорија поста не дозвољава употребу меса, јаја и млечних производа:

1. Најстрожи пост - Потпуно уздржавање од сваке врсте јела и пића (чак и воде).
2. Само хлеб и вода - Такозвано сухоједење, када је дозвољено јести хлеб и пити воду једанпут дневно и то после три сата по подне.
3. Пост на води - дозвољено је јести јела спремљена на води, познато као строги пост пред причешће.
4. Пост на уљу - дозвољено је јести јела спремљена на уљу и пити вино два пута дневно.
5. Пост уз рибу - дозвољено је јести рибу и пити вино, што представља најблажи начин поста.

Kанон Српске православне цркве детаљно прописује категорију поста за сваки посни дан. На пример, у току Госпојинског поста јела на води су прописана радним данима, а суботом и недељом дозвољена су и јела на уљу. На Велики петак као и на прва три дана Великог поста прописано је потпуно уздржавање од хране итд. Ове детаљне информације нећемо овде излагати, а могу се наћи и у неким црквеним календарима. У данашње време уобичајено је да већина верника држи најблажи рибљи пост, а да се у потпуно уздржавање од хране углавном упуштају монаси. Наравно, многи верници и даље се држе строгих прописа у чему им данас помаже и технологија. Постоје и телефонске апликације који вам сваки дан избаце иконицу рибе, уља или хлеба да вас подсете која врста поста је прописана за тај дан и дају предлог јеловника. Kао припрема пред Ускршњи пост недељу дана се не једе месо и ту вегетаријанску недељу наша црква назива Сиропусна или Бела недеља јер је дозвољена конзумација белог мрса (јаја, сира и млечних производа).

Ове године Божићни пост почиње 27. новембра. Ако нисте никад до сада постили, можда је ово прави тренутак да искушате своју вољу и обрадујете се божићној печеници као никад до сада. Морате бити спремни на сва искушења која поставља Christmas season, прослава Нове године и осталих друштвених догађаја и прослава уобичајених за ово доба године. Право на причест која се тиме остварује и исповест која му претходи има, наравно, много већу тежину и даје прави смисао овом подвигу, али то није тема овог чланка. Света служба и свето причешће су засебне теме које захтевају посебан простор. 

Неумерена и непотребна жеља за храном може се савладати једноставном трпезом и уздржањем од преједања и наслађивања храном што је између осталог и идеја поста. Kада се не преједамо и не наслађујемо тада жеља за храном постаје правилна и задовољава се једноставном храном а слично тако би требало да се хранимо и у данима после поста.

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИKИ О ПОСТУ

„Пост појачава молитву. Пост је крило њено на путу ка небу. Пост је мајка здравља, васпитач омладине, украс стараца. Он је сапутник путника и сигурност оних који живе заједно.

Ако хоћеш да ти трпеза буде пријатна, прихвати промену коју доноси пост. Ако си увек окружен богатим јелима, чиниш неправду себи јер уништаваш пријатност неумереним уживањем.

Ништа нема што не досади сталном употребом. Док, насупрот често желимо она јела која ретко окушамо. Стога нам је и Творац наш измислио разноврсност у нашем животу тако да бисмо осетили пријатност од свих блага Његових. Погледај шта се дешава у природи: Сунце, зар није светлије после ноћи? Здравље, зар није више пожељно после страдања од болести? Тако и трпеза бива пријатна после поста. Ово дабоме важи за све и за богате који имају обиље јела и за сиромашне који располажу оскуднијом храном.“

*Цитат из предговора књиге Пост и његов значај, по записима Василија Великог, који је приредио епископ рашко-призренски у егзилу Артемије и која је кориштена као извор.