KOSMOPOLITSKI DUH JEDNOG ADVOKATA

Luka Vukelić je  advokat sa licencom Advokatskog društva Ontarija. Imao je samo dve godine kada se doselio u Kanadu iz bivše Jugoslavije. Još u osnovnoj školi počeo je da se interesuje za imigraciono i porodično pravo.

Recite nam otkud ta vaša dečja radoznalost za pravnu delatnost i da li ste već tada odlučili da studirate pravo?

Verovatno me je na to razmišljanje navelo porodično iskustvo i, nekako, to je bio i prirodan korak s obzirom na moje interesovanje za istoriju i politiku. Pratio sam međunarodne vesti još u osnovnoj školi, što većinu mojih vršnjaka nije zanimalo. Nara-vno, ne znači da vas samo humanističko obrazovanje priprema za pravnu profesiju, ali praćenje međunarodnih događaja je definitivno korisno. Sa prelaskom u srednju školu, otvarali su se mnogi novi vidici, ali pravo je počelo još ozbiljnije da me interesuje. Postalo mi je mnogo jasnije kolika je važnost ove profesije, posebno kad pomažemo onima koji imaju ozbiljne probleme.

U Britanskoj Kolumbiji, gde ste  ranije živeli,  diplomirali ste  političke nauke i pravo, a zatim ste magistrirali na predmetu Kanadska imigraciona pitanja. Da li je to oblast prava koja vas i dalje najviše zanima?

Definitivno! Uvek postoje i druge oblasti interesovanja, posebno kad sam imao široku praksu i radio za različite advokatske kompanije. Ali, nekako sam se uvek vraćao imigracionom pravu. To je posebno zadovoljstvo i nekako vas ispuni kada pomažete ljudima da se presele u Kanadu i započnu svoj život ovde. Bio sam veoma mlad kada sam došao u ovu zemlju, ali razumem koliko je teško ljudima koji su dobar deo života proveli negde drugde da dođu u tuđu zemlju ili oni koji napuštaju svoje porodice, nadajući se da će jednog dana ponovo biti zajedno. U ovoj profesiji je veoma važno ne samo znati koji su planovi kanadske vlade, već i kakvi se događaji dešavaju širom sveta. U mojoj profesiji, ja komuniciram svakodnevno sa ljudima na obe hemisfere i na svim kontinentima i to mi daje kosmopolitsku perspektivu koju nikada ne bih dobio kad bih radio u nekoj drugoj pravnoj oblasti.

Koji je bio motiv  vašeg prelaska iz Britanske Kolumbije u Ontario i kako se odvijala vaša pravna karijera od tada?

Dobar deo života sam proveo u Britanskoj Kolumbiji. BC je prelepa provincija, ali kada sam diplomirao na Pravnom fakultetu, znao sam da je vreme za promenu, a da je moj dugi period obrazovanja završen. Nakon istraživanja i, posebno, konsulto-vanja sa kolegama koji su došli iz drugih delova Kanade u BC da studiraju, shvatio sam da u Ontariju postoje bolje profesionalne mogućnosti za ono čime sam nameravao da se bavim. Do sada se nisam pokajao  što sam ovde. Nemam primedbe kad se radi o mojoj karijeri, kulturnim zbivanjima, pa čak i klimi.

Stara je  izreka da je dobar advokat kao dobar lekar. Kada nekome treba pravni lek, vaša prednost je u tome što govorite pored engleskog i srpsko-hrvatski, pa možete da pomognete još više jer se klijenti  bolje osećaju sa vama govoreći svojim jezikom ovde u Kanadi.

Kad sam se odlučio za specijalizaciju u oblasti imigracionog prava, znao sam da ću imati klijente iz celog sveta, iz svih sfera života i pretpostavljao sam da će dosta njih biti iz bivše Jugoslavije. Postoji mnogo različitih razloga zbog kojih im je potrebna pravna podrška: okupljanje porodice, otvaranje firme u Kanadi, ekonomske migracije. Mnogi od njih imaju značajno radno isku-stvo u svojoj oblasti, dok su neki od njih na početku karijere.

Ja uvek pokušavam da koristim svoj maternji jezik kada komuniciram sa našim ljudima, upravo da bih im pomogao da što bolje razumeju proces i zakone. Nekad je teško prevesti pravne termine i moram da vodim računa da me klijenti ne razumeju progrešno.

Koje je vaše  najzanimljivije iskustvo iz života advokata?

Imao sam veliki broj raznolikih slučajeva - od porodičnih sporova, preko izbegličkih slučajeva, do kršenja ugovora, tako da je veoma teško izdvojiti jedan. Iako mi nije dozvoljeno da govorim o pojedinostima, uveravam vas da je najbolji trenutak uvek kada se završava proces, kada ljudi shvate da je njihov problem rešen. Nekad je čak dirljivo kad mi ljudi kojima sam pomogao izraze svoju zahvalnost.

Čime se bavite u slobodno vreme da li imate neki omiljeni hobi?

Zaista uživam u planinarenju i na sreću živim u regionu Nijagare sa toliko divnih staza i neverovatnom prirodom. Koristim svaku priliku da izađem i istražujem predele pešice ili biciklom.

Kako uspevate da  uskladite ovako odgovoran posao sa privatnim životom. Da li vam je porodica podrška?

Bez porodice ne bih bio tu gde sam sada. Uvek sam imao najveću podršku porodice i na tome ću im biti večno zahvalan. Odrastanje u imigrantskoj porodici nije uvek bilo lako, ali sam istrajao i zahvalan sam što sam imao priliku da prenesem drugima mogućnosti koje su meni pružene u ovoj zemlji.

Koji su vaši planovi za budućnost u delatnosti advokature?

Ja zaista volim da se bavim imigracionim pravom, ali sam spreman da se okrenem i drugim oblastima ako se ukaže prilika. Za sada o tome ne razmišljam tako intenzivno jer sam veoma zadovoljan poslom koji radim. Imigracija je oblast u kojoj nema manjka posla, čak i kada su periodi, kao početkom 2020. godine, naizgled poprilično mračni. Čak i sa poteškoćama sa kojima se danas suočava Kanada, ona će uvek biti zemlja mogućnosti za ljude koji dolaze iz celog sveta.

Šta biste preporučili našim mladim studentima prava, budućim advokatima u Kanadi?

Bez dvoumljenja, bavljenje ovom profesijom je velika obaveza. Potrebno je mnogo truda, vremena i, naravno, novca da bi se prešao put od polaganja LSAT-a do prijema na pravni fakultet, uključujući i tri ili više godina intenzivnog rada. Čak i nakon toga, polaganje pravosudnog ispita ima svoje izazove, a da ne govorimo o pronalaženju posla, bilo sopstvenog u privatnoj praksi, bilo u firmi. Takođe, veoma je važno da se uspostavi dobar odnos sa kolegama studentima – oni su najbolji saveznici u ovom nekada teškom i stresnom zanimanju. Čak i kada se završe svi časovi i ispiti, diplomirani pravnici treba da ostanu u kontaktu jedni sa drugima! U pitanju je neznatan trud, a donosi veliku dobrobit.