Intervju sa Vikom Đurđevićem, predsednikom Edukativne organizacije „Nikola Tesla“

Kao najnoviji član Upravnog odbora Edukativne korporacije „Nikola Tesla“, bila mi je čast da popričam sa Veroslavom Vikom Đurđevićem, predsednikom organizacije. Zajedno smo se osvrnuli na neverovatna dostignuća naše organizacije u prethodnih deset godina. Nikola Tesla, jedan običan čovek, a opet nadzemaljski u drugom smislu te reči, čovek koji je bio daleko ispred svog vremena, promenio je svet nabolje i uticao na današnji život. Edukativna organizacija „Nikola Tesla“ već dugo i naporno radi na tome da se Tesli oda priznanje koje zaslužuje u okviru provincije Ontarija, a takođe i sveta.

Kada je organizacija nastala? Šta vas je inspirisalo da je pokrenete?

To je u početku bila tek vizija koja se pojavila tokom mog putovanja po Americi. Čitao sam o kampanji prikupljanja sredstava za izradu statue Nikole Tesle u kalifornijskom gradu Palo Alto. Shvativši da pojedinci, koji su radili na tome, nisu imali veze sa Srbima, odnosno to nije bila inicijativa Srpske zajednice, pomislio sam da ako oni u to mogu da se upuste, možemo i mi u Kanadi. Godina je bila 2013. Imao sam priliku da ukrstim puteve sa tadašnjim gradonačelnikom Hamiltona Bobom Bratinom i izneo sam mu ideju. Rekoh: „Gospodine gradonačelniče, znate ko je Nikola Tesla? Rekao je: „Da, on je moj idol!“ „Sjajno“,rekao sam, „a sada čujte moju ideju.“

Koncept koji sam tada izneo je bio da ćemo finansirati izradu statue, sličnu statui u Palo Alti i ono što tražimo je pristojno mesto u gradu za postavljenje te statue. Njegov odgovor je glasio: „Kakva je Teslina veza sa Hamiltonom?“ Pogledao sam ga iznenađeno, budući da je rekao da mu je Tesla idol. Mislio sam da je Tesla prisutan svuda i donekle sam ostao bez reči. Tako da sam, zapravo, samo pogledao u svetla iznad nas i rekao: „Elektricitet!“ Tada je on istakao da je Hamilton prvi grad koji je imao struju. I to je bio početak svega. Gradonačelnik mi je dao i neke korisne savete, od kojih je jedan bio da ne treba da se obratim gradskoj skupštini u svoje ime, već u ime organizacije. To je zaista bio veoma mudar savet, na osnovu kojeg smo vrlo brzo formirali Edukativnu korporaciju „Nikola Tesla“. To je bila neprofitna organizacija u to vreme. Odmah smo znali da želimo da od nje napravimo dobrotvornu organizaciju ali za to je bilo potrebno dosta vremena. Nikola Tesla Educational je utemeljen 2014. godine.

Zašto svet treba da zna ko je Nikola Tesla?

Nikola Tesla je poznat kao začetnik Druge industrijske revolucije. On je otac robotike, on je taj koji nam je dao AC (naizmenična struja) električni sistem. Mnogi ljudi prave grešku kada kažu da je Tesla izmislio sistem naizmenične struje. Tesla nije izmislio taj sistem, Tesla je izumeo indukcioni motor iz kojeg se razvio sistem naizmenične struje koji je patentirao, a to je sistem koji danas koristimo širom sveta. Gotovo je nemoguće da  prođe  jedan dan, a da neko od nas ne koristi jedan od brojnih Teslinih izuma – od trenutka buđenja kada vas iz sna trgne budilnik, koji radi na naizmeničnoj struji, zatim paljenja svetla, paljenje drugih uređaja, bežična komunikacija, robotika... Ako pogledate gotovo svako naučno i stručno polje, Teslu uvek možete naći na svakom od njih. Ono što je zaista važno kod Tesle je inspiracija koju on i znanje o njemu budi u deci. Kada edukujete dete pričom o Tesli, dete se toliko opčini i inspiriše Teslinom tehnologijom da je spremno i za sopstvena dela.

Šta je, po vama, prouzrokovalo taj zaokret da Tesla bude prihvaćeniji i cenjeniji u zapadnom društvu u poređenju sa prethodnim dužim vremenskim periodom?

Mislim da se promena u razmišljanju desila kada su dva elektroinženjera maštala o proizvodnji električnog automobila. Razmišljali su o imenu svoje nove kompanije. Jedan od tih inženjera izašao je na večeru sa svojom suprugom ili devojkom (nisam siguran) i samo je izgovorio ime Tesla. Tako je Tesla iznova rođen kao ime za kompaniju. Ta napredna tehnologija koja se nalazi u ovim automobilima zaista je uzburkala maštu i koncept „Tesle“ i tako promovisala i oživela ovo ime širom sveta. Ilon Mask (Elon Musk) je tako promovisao svoju kompaniju, ali u domenu svega toga, auto je zapravo podstaknut indukcionim motorom, koji je zaista Teslino otkriće. To je modernija verzija motora, ali ipak Teslin koncept.

Ispričajte mi nešto o samoj organizaciji. Kako funkcioniše? Koji je bio početni proces selekcije za upravni odbor?

Početna selekcija za upravni odbor, kada smo osnivali organizaciju, bila su dvojica mojih bliskih prijatelja, Dejan Vićentijević i Mile Popović. Mi smo bili tri osnivača ove organizacije. Kada smo se uključili, onda smo morali da uradimo kompletno korporativno upravljanje, podzakonska akta i slično. Cilj je jedan jedini i to je da  naučimo i edukujemo ljude o Nikoli Tesli. Tačnije, to je edukacija mladih ljudi o Tesli, ovo je naša primarna misija. Kao i medijska pažnja, da budemo u lokalnim vestima, novinama...

Šta su vam glavni ciljevi i kako ih postižete?

Kao što rekoh, glavni cilj je zaista edukacija i inspirasanje mladih. To radimo na razne načine. Kada smo radili Bulevar Nikole Tesle, obavezali smo se da ćemo sav višak sredstava iz ovog projekta posvetiti obrazovanju. Tako smo obezbedili stipendiju od 10.000 dolara, pet je dodeljeno studentima na Univerzitetu Mekmaster. Uz sve ovo, u prethodnih pet godina eksponencijalno smo porasli i u mogućnosti smo da ponudimo stipendije Školskom odboru Okruga Hamilton Ventvort za učenike 8. razreda. Ova inicijativa je postala vrlo plodna da je u poslednje dve godine, svaka osnovna škola u Hamilton Ventvortu dobila ovu novčanu nagradu za učenike osmog razreda. Ova nagrada se dodeljuje studentu koji ima širinu u razmišljanju, što ne  znači da ima i najviše ocene.  Želimo da taj učenik bude kreativan i radoznao. Da bismo to postigli, napravili smo dobru saradnju sa školskim odborom, a oni dobro rade sav posao.

Možete li mi reći nešto malo o projektu Bulevar Nikole Tesle?

Prvobitna ideja bila je da postavimo statuu Nikole Tesle u Hamiltonu. Ubrzo smo shvatili da to nije dovoljno, jer ljudi neretko tek nezainteresovano prođu pored statua. Želeli smo jači efekat. Šta je efektnije od bilborda na autoputu? Moto je bio: „Stavi Teslu na mapu“. Drugi važan uslov je bio izbor ulice jer mora da izbija na autoput. Dakle, razmišljali smo o mnogim lokacijama i različitim ulicama. Jedna od najtežih stvari kod preimenovanja ulice je protivljenje njenih stanovnika zbog promene adrese jer to njima zadaje muke. Morali smo da nađemo lokaciju gde niko nije imao adresu. Vrlo brzo smo pomislili na Toronto i dilemu sa Gardinerom i Lakeshoreom. Postoje  adrese na Lakeshore-u, ali niko nema adresu na Gardiner-u. Hamilton je imao istu dilemu sa ulicom Burlington Street. Ulica je podeljena na gornji i donji deo po lokaciji i jednostavno se zvala Ulica Burlington. Ideja je bila da mi preuzmemo deo autoputa, donji deo, gde niko nema adresu, tako da ne bi bilo primedbi. Na ovaj način rešio bi se i dugogodišnji problem u Hamiltonu, jer ljudi često nisu znali da objasne gde se nalaze kada su u ulici  Burlington. Na primer, ako pozovete 911 da prijavite nesreću u ulici Burlington, hitne službe ne bi znale da li je to donji ili gornji deo ulice i dragoceno vreme bi bilo izgubljeno. Iz tog razloga, ideja o promeni imena dela ulice bila je prihvaćena. Nisu imali ništa protiv Bulevara Nikole Tesle. Dakle, ovako se rodila i ostvarila ova ideja. Gradonačelnik Bob Bratina dao je zeleno svetlo. Troškovi su bili naši. Nismo tražili kao većina novac iz budžeta grada. Nama sredstva nisu potrebna i sve je prošlo bez problema.

Za našu organizaciju sve je ovo imalo značaj samo u slučaju da ime Nikole Tesle bude vidljivo hiljadama ljudi koji prolaze auto-putem.  Ljudi bi se zapitali zašto ulica nosi  ime Nikola Tesla, jer o njemu nisu dovoljno znali. Ovo je obrazovni proces. Radoznalost bi naterala ljude da pretražuju na internetu o Nikoli Tesli i na taj način dobili priču o njemu. I ne samo priču  već i uticaj koji je Nikola Tesla imao u gradu Hamiltonu

Zanimljivo je znati da je dolazak prvih Srba u Hamilton neposredno povezan sa dolaskom Tesline tehnologije u grad Hamilton. Zahvaljujući toj  tehnologiji, industrija je počela da se razvija u Hamiltonu. Budući da su radnici traženi, srpska zajednica se nastanila u industrijskim i rudarskim gradovima. Hamilton je bio lider u industrijalizaciji, pa su Srbi očigledno dolazili u Hamilton. Godine 1913. osnovali su svoju crkvu. Ovo je tako bitna činjenica. Iako sam ja došao u Hamilton 1969. godine, sledio sam put naših prethodnika. Kako je sve više Srba počelo da pristiže, svi smo počeli da se  okupljamo u  u crkvi i među sobom pričali o našim velikanima. Međutim, sada na jednom od najprometnijih auto-puteva u celoj Kanadi, svi su u prilici da vide ime Nikole Tesle. Ovo je zaista velika stvar! Dobio sam komentare od Srba iz cele Severne Amerike koliko su ponosni što vide to ime. Ja lično sam više nego ponosan na ovo dostignuće. Ovo je bio moj način da vratim nešto zajednici koja mi je dala toliko toga.

Šta mi možete reći o Javnom umetničkom projektu?

Kao što smo rekli na početku ceo ovaj koncept smo pokrenuli da bi se u Hamiltonu postavila statua Tesle. Shvativši da bi ta ideja bila uzaludna, otkrili smo da je za grad dobro da ima umetničku projektnu grupu koja javno promoviše umetnost u raznim delovima grada. Imajući to u vidu, već smo razvili koncept Hamilton the Electric City, Nikola Tesla and the Five Johns" (naslov koji koristimo u svim našim prezentacijama). Hamilton je dobio ime „Električni grad“, kada je struja uvedena. To je bio savršen koncept u realizaciji ove ideje. Hteli smo da iznesemo priču o petorici gospodina sa imenom Džon (Patterson, Dickenson, Gibson, Moodie and Sutherland), pa smo se obratili glavnom savetniku u Gradskoj skupštini koji upravlja ovim javnim umetničkim projektima. Dali smo predlog finansiranja, naša organizacija bi dala 50% ili 100.000,00 dolara, a grad bi finansirao ostalih 100.000,00 dolara. Projekat će se zvati „Hamilton Električni grad, Nikola Tesla i pet Džona“. Ideja je bila da Tesla postane deo istorije Hamiltona, da se usadi u hamiltonsku istoriju, ne kao statua. Vremenom postaje veoma teško finansirati nešto gde niste sigurni u konačan rezultat. Prikupljanje sredstava je donekle posustalo, pre svega zbog kovida, kao i zbog prethodno pomenutog razloga. Onda smo razgovarali sa menadžerom u javnoj umetnosti i informisali smo ga sa problemima finansiranja.  Konsultovao se sa svojim kolegama o prebacivanja nekih sredstava iz jednog javnog umetničkog projekta na ovaj. U ovoj incijativi je bio veoma uspešan. NTEC sada finansira 25.000 dolara, a Grad Hamilton 200.000 dolara. Jedina mana ovog projekta je da Tesla neće biti najzastupljenija ličnost u ovom umetničkom projektu, već važna ličnost, uz petoricu drugih, po imenu Džon, koji su učestvovali u dopremanju struje iz elektrane u Hamilton. Moramo da se složimo sa tom idejom grada. Trenutno smo u prvom krugu selekcija. Već je napravljen kratak spisak umetnika. Umetnici koji su osmislili mnoge ideje sada imaju oko mesec dana da ih obrazlože, a onda će žiri razmotriti podneske i izabrati pobednički projekat. Ovaj proces bi trebalo da bude završen negde u 2023. godini, što će biti veoma značajno jer će to biti 125. godišnjica dolaska električne energije u grad Hamilton.

Šta smatrate najvećim dostignućem organizacije do sada?

Prvo i najveće dostignuće bio je Teslin bulevar. Prolazeći kroz taj projekat, jedna od najznačajnijih stvari je bio izbor imena. U prvi mah smo prihvatili  da koristimo samo „Tesla“ kao naziv ulice, ali  ja se sa tim nisam slagao. Naziv je morao da glasi Bulevar Nikola Tesla jer nisam želeo da se ime povezuje sa Tesla Motors-om. Drugo veliko dostignuće vezano je za Parkove Nijagare. Kada je Komisija za parkove Nijagare odlučila da besplatno otvori dekomisioniranu stanicu za proizvodnju električne energije uprkos nedostatku novca za zakup. Postojala je realna mogućnost da unište zgradu. Umesto toga, oni su izabrali da ostave tu zgradu netaknutu. Pre nego što smo otkrili da će se stanica otvoriti za javnost, naša organizacija je išla u obilazak. Predložili smo  komisiji za Nijagarine parkove da Tesla i njegovi doprinosi budu uključeni u ovu priču. Naša ideja je bila da preimenujemo ovu stanicu za proizvodnju energije u „Nikola Tesla“, ali su oni izabrali da je nazovu „Niagara Parks Power Generating Station“, što je sasvim razumljivo budući da je to njihova stanica. Međutim, objasnili smo im značaj Teslinog doprinosa u svemu tome. Ironično, glavni inženjer koji je trebalo da modernizuje stanicu po postojećim standardima, nije bio inženjer elektrotehnike i nije znao mnogo toga o Nikoli Tesli. Nakon razgovora, dogovorili smo se o načinu kako da Tesle bude uključen u ovaj projekat.  Važno je napomenuti da je slika Nikole Tesle najveća slika unutar elektrane uz kompletan natpis o AC i DC koji govori o Ratu struja. Tesla je izuzetno dobro zastupljen u sklopu ove stanice. To smo postigli zahvaljujući našim naporima. Znali smo da je ova stanica za proizvodnju energije na kanadskoj strani replika prve stanice za proizvodnju energije na američkoj strani vodopada. Američka stanica više ne postoji, potpuno  je ugašena, što ovu stanicu za proizvodnju energije čini najstarijom, ona je poput muzeja i takve nema nigde drugde na svetu.

Treći veliki doprinos bio je Dan Nikole Tesle. Deseti jul je proglašen Danom Nikole Tesle u Ontariju.  Generalni konzulat Srbije u Torontu zatražio je od naše organizacije da pruži podršku MPP Tomu Rakočeviću, koji je želeo da uvede Zakon o Danu Nikole Tesle u zakonodavstvo Ontarija. Četiri direktora NTEC-a bili su ključni savetnici u odboru koji je formiran kako bi Tom Rakočević dobio sve informacije i celokupnu istoriju neophodnu da bi sve to bilo moguće. Tri NTEC direktora su zapravo citirani u njegovom govoru. Zanimljivo je spomenuti, da je jedna MPP iz Hamiltona podržala ovu ideju u provincijskom parlamentu i pričala o Bulevaru Nikole Tesle i značaju Tesle za Hamilton. Tu je još jedna zanimljiva anegdota koju treba da pomenem. MPP sa Nijagarinih vodopada rekao je da su mu prethodnici rekli da bi ser Adam Bek bio tek fusnota u analima istorije da nije bilo Tesle. Ser Adam Bek je bio čovek koji je stvorio ontarijsku mrežu za distribuciju električne energije sa Nijagarinih vodopada u opštine i zato je Adam Bek dobio svoje viteštvo.

Šta predviđate za budućnost organizacije?

Mislim da nam je najveći cilj bio da predstavimo Teslu našem okruženju i to je postignuto. Teslin dan koji se obeležava u provinicji je takođe ogromno dostignuće jer je Ontario najveći geografski region na svetu koji je Tesli dao takvo priznanje.  Moramo da budemo prisutniji  u školama. Na kraju, idealan scenario je da nastavnici  predaju o Nikoli Tesli u osnovnim i srednjim školama u Ontariju. Postoje razne tačke u nastavnom planu i programa gde bi Tesla mogao da se proučava. Rekao bih da ovo trenutno nedostaje i moramo da steknemo veću svest o ovome unutar obrazovnog sistema. Ono što bismo na kraju želeli da postignemo je da kreiramo i distribuiramo kompletne lekcije koje će nastavnici moći da koriste u svim razredima. Problem u ovom trenutku je što nastavnici u Ontariju  nisu upoznati sa Teslom u sopstvenom obrazovanju. U tom slučaju, ne možemo očekivati od njih da predaju o Tesli, ne znajući dovoljno o njemu. Naša sledeća velika inicijativa biće edukacija prosvetnih radnika, organizovanje seminara na tu temu.  Već imamo koncept kako da to postignemo. Ovo je donekle stopirano zbog kovida, ali polako se vraćamo na pravi kolosek.