Intervju sa Stevicom Deđanskim, državnim sekretarom u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije

SAN je imao priliku da razgovara sa Stevicom Deđanskim, državnim sekretarom u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije.

SAN: Gospodine Deđanski, učestvovali ste sa delegacijom Srbije na konvenciji PDAC 2020 (Prospectors & Developers Association of Canada) koja je najveći međunarodni sajam i konvencija u oblasti rudarstva i koja je održana od 1. do 4. marta u Torontu. Šta se značajno desilo na ovom sajmu?

SD: Ovo je, zaista, najvažniji sajam rudarstva i ima poseban značaj te, shodno tome, Srbija uvek ima svoju delegaciju na visokom nivou. I ove, kao i prošle godine, delegaciju su činili ministar, državni sekretar i pomoćnik ministra što pokazuje stranim investitorima da Srbija sa pažnjom prati dešavanja u ovom sektoru i da je spremna da izađe u susret kompanijama koje žele da ulažu u našu zemlju. Bilo je mnogo bitnih stvari, ali ja bih izdvojio izlaganje ministra Antića na veoma posećenoj sesiji, koja se bavi našim regionom, zatim preko 20 sastanaka sa zainteresovanim kompanijama, kao i sastanke sa Svetskom bankom i za kraj izdvojio bih učestovanje na ministarskoj konferenciji gde je pozvano svega 25 ministara iz celog sveta, a iz Evrope pored našeg ministra bilo ih je još samo dvojica. 

SAN: Primetan je značajan napredak na polju ulaganja stranih investitora u rudarstvo Srbije. Možete li nam nešto više reći o tome, kako izgleda ta saradnja i šte se dalje planira na ovom polju?

SD: Rudarstvo na području Srbije ima veoma dugu tradiciju i rudarski sektor jedan je od osnovnih elemenata srpske privrede.

Prisutnost velikih svetskih rudarskih kompanija govori da je Srbija prepoznata kao zemlja sa sigurnom zonom za investicije u rudarstvo. Investicije u geološka istraživanja i eksploataciju su u konstantnom porastu. U 2014. godini, nivo realizovanih investicija u geološka istraživanja se kretao ispod 50.000.000 američkih dolara, da bi u 2019. godini, prema preliminarnoj proceni, realizovane investicije dostigle nivo od 140.000.000 dolara.

Sa porastom investicija, povećavao se i broj istražnih i eksploatacionih polja. Aktivno je 162 istražna polja u ukupnoj površini od 5782 km². Najveći procenat od trenutno važećih istražnih polja, zavidnih 63 odsto, pripada istražnim poljima metala, gde su i najveća investiciona ulaganja. Od metala, najviše se istražuju bakar i zlato, litijum, olovo i cink.

Naš cilj je postepeno podizanje procenta učešća rudarstva u BDP Republike Srbije (bruto domaći proizvod). Sam procenat učešća zavisi i do generalnog rasta BDP-a. Mi imamo situaciju da je rast BDP-a u Republici Srbiji primetan iz godine u godinu, što govori da sektor rudarstva mora da se razvija brže od drugih grana industrije, da bi se dostigao cilj od 5 odsto učešća u BDP-u.

Sa početnim ulaganjem kompanije Rakita od blizu 500 miliona dolara za otvaranje rudnika bakra i zlata Čukaru Peki, neophodnim ulaganjem kompanije Rio Tinto od preko jedne milijarde u otvaranje i razvoj rudnika litijuma kod Loznice, kao i u predviđenim ulaganjima kompanije Ziđin od 1,26 milijardi dolara u proširenje rudničkih kapaciteta i izgradnje metalurških kapaciteta u Boru i Majdanpeku, dolazimo do toga da će u rudarski sektor, u deo metaličnih sirovina, u narednih pet godina biti uloženo blizu tri milijarde dolara. Prethodno navedenim ulaganjima obezbeđuje se značajno povećanje resursa i rezervi mineralnih sirovina, pre svega metaličnih, kao i drastično povećanje proizvodnje ruda, koncentrata i finalnih proizvoda, a čime u perspektivi obezbeđujemo povećanje učešća sektora rudarstva u BDP-u, sa sadašnjih dva odsto na planiranih pet i više procenata.

SAN: Šta se preduzima povodom unapređenja saradnje Srbije i Kanade u polju rudarstva i energetike i koji su rezultati do sada postignuti?

SD: Saradnja Srbije i Kanade je najveća u oblasti rudarstva. Mnogo ozbiljnih kompanija radi na našem terenu i imamo zaista dobre odnose. Mi smo zadovoljni kako oni poštuju naše zakone, a oni saradnjom sa našom državom. To se najbolje vidi po podacima koje sam već naveo, a koji govore o velikom porastu investicija iz godine u godinu.

SAN: Kanadsko-srpsko poslovno udruženje CANSEE je osnovano da promoviše trgovinu i razvoj između Kanade i Srbije. CANSEE podržava strane direktne investicije u Srbiji i u regionu i podstiče preduzetništvo kroz obuku i obrazovanje. Kakva je saradnje Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i CANSEE organizacije?

SD: Saradnja sa CANSEE organizacijom je više nego dobra. Kada bi sve organizacije radile kao one u cilju jačanja privrednih odnosa zemalja koje zastupaju, bilo bi odlično. Nažalost, imamo i one koje svojim neznanjem ili politikanstvom kvare pozicije i odnose. Iskreno se nadam da ćemo i u budućnosti nastaviti više nego uspešnu saradnju sa CANSEE i da će i drugi prepoznati njih kao referentnu organizaciju za delovanje i u oblastima van rudarstva.

SAN: Ko su najveći strani investitori na polju rudarstva i energetike? Ko su najveći kanadski investitori?

SD: Ako govorimo o rudarstvu imamo trenutno dve velike investicije koje su u završnim fazama, a to su projekti Čukaru Peki koji je razvila kanadska kompanije Nevsun i onda prodala kineskoj kompaniji Ziđin i tu otvaranje rudnika očekujemo za najviše dve godine, a verovatno i ranije i imamo kompaniju Rio Tinto i projekat Jadarit koji razvija nalazište litijuma i čije otvaranje rudnika očekujemo najviše za pet godina.

Pored njih nabrojaću još neke kanadske investitore uz mogućnost da nekoga zaboravim ali recimo to su Dundee, Tetian, Mundoro, Medgold, Eurolithium i mnoge druge.

Važno je da ovde pomenem i američki Freeport i brazilski Vale.

Ovo sam napomenuo da bih predstavio sliku koja govori o našoj zemlji, jer od prvih pet najvećih kompanija na svetu, u Srbiji trenutno radi četiri i upravo na ovoj konferenciji i ona najveća kompanija je pokazala interesovanje. To najbolje govori o Srbiji danas, našoj stabilnosti i snazi. Više nego hiljadu reči.

SAN: Jedan od gradova Srbije gde je ušlo najviše stranih investicija na polju rudarstva je Bor. Gde se još beleže strana ulaganja i o kolikom kapitalu se radi?

SD: Borski region jeste interesantan i zbog tradicije i zbog novih nalazišta, ali u Srbiji se investira i u rejonima Loznice, Valjeva, Raške i na jugu centralne Srbije. Dakle, na mnogo mesta.

Trenutno su prisutne 94 kompanije koje vrše geološka istraživanja. Od ukupnog broja kompanija, njih 37 ima učešće stranog kapitala. Takođe, kao što sam rekao, raduje nas činjenica da je prisutan veliki broj kanadskih kompanija, zatim kompanija iz Amerike, Australije, Velike Britanije, i drugih zemalja.

SAN: Čuli smo da firme koje su do sada uložile sredstva u Srbiju imaju pozitivna iskustva. Kao velika prednost ulaganja u Srbiju, pominje se obrazovani kadar koji se može regrutovati za nižu novčanu nadoknadu, ali se isto tako pominju i problemi vezani za zastarele državne propise. Kako i u kojoj meri se pomaže stranim investitorima u rešavanju problema ovakve vrste?

SD: Obrazovani kadar jeste naša velika prednost jer imamo zaista fantastičan Rudarsko-geološki fakultet koji je rasadnik kadrova. To je prednost u odnosu na druge zemlje. Što se tiče plata, one jesu niže od plata u Kanadi ili Americi, ali su višestruko veće od proseka u Srbiji, a on danas iznosi 510 evra.

Problemi za zastarele propise smo rešili još 2015. godine. Godinama smo slušali priču o evrospkom putu Srbije, o razvoju i demokratiji, a iza toga smo imali samo propadanje i jad. Po dolasku Aleksandra Vučića na mesto premijera, analizirali smo stanje sektora rudarstva u našoj zemlji, sagledali mineralni potencijal, analizirali najbolje svetske prakse u toj oblasti, te smo prepoznali potrebu za donošenjem modernog zakonodavnog okvira koji s jedne strane treba da štiti interese države, a sa druge strane da pruži sigurnost investiranja kroz jasne procedure, kao i sigurnu poresku politiku. U tom smislu, krajem 2015. godine, donet je novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji je zasnovan na prethodno navedenim kriterijumima i potrebama. Rezultat toga je da su godišnja ulaganja u geološka istraživanja porasla na godišnjem nivou 300-400%. To je posebno važno za buduće generacije koje će izvlačiti benefite iz ovih istraživanja danas.

SAN: U poslednje vreme u javnosti se prati zagađenje vazduha u Srbiji. Da li Ministarstvo rudarstva i energetike preduzima neke mere na poboljšanju kvaliteta vazduha u Srbiji i zaštiti životne sredine?

SD: Mi redovno pratimo i preduzimamo mere time što naš energetski sektor modernizujemo i poboljšavamo. Imali smo proteklih godina ogromne investicije. Pored toga ulažemo ogromna sredstva u energetsku efikasnot kroz budžetski fond i kredite i projekte koje imamo sa nemačkim KFW-om, evropskim bankama EBRD i CEB, čime smanjujemo emisiju CO₂ po dinamici od minimum 1% godišnje. Pored toga u energetici Srbije se trenutno nalazi i 600 mw zelene struje koju dobijamo iz vetra, sunca, vode i biomase. Tako da zagađenje nije veće nego ranijih godine već manje, ali je dospelo u žižu javnosti zbog nepovoljnih vremenskih prilika i ko zna iz kojih još razloga.

Ono što je važno je da Srbija radi na tome da se ovaj trend zagađenosti vazduha smanji, ali i da to redovno prati i kontroliše.