Интервју са оснивачем Српског легата Гораном Личанином

Фондацијa „Српски легат“ је основана 2014. године са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисала садашње и будуће генерације и вратила достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

САН: Шта Вас је мотивисало да оснујете једну овакву фондацију?

Једног јутра сам једноставно помислио да овде полако умиру они људи који своја знањa и сведочења већином држе у својим главама. Бојим се да ће када они оду остати непремостив јаз у познавању културе, традиције и историје Срба. Када сам се дистанцирао од великих речи као што су „ствар од националног интереса“, „стратегијски важно“ и сличних јаких емоција које често замуте ум и одвраћају од реализације, схватио сам да је то један пројекат, а то је оно што ја умем да радим, волим да радим и радим целог живота. Решио сам да га истог дана покренем.

САН: Чини се да су после деценија тумарања по геополитичкој магли, потенцијали Србије данас веома скромни?

Мислим да треба пробудити свест и љубав о Србији као земљи у којој живиш или одакле потичеш. Само на тај начин ће народ почети да воли своју земљу и да се према њој понаша домаћински. И да видите онда какве промене и чуда су могућа. С причом о нашим великанима, познатим и мање познатим јавности, и свакодневним указивањем на богатство наше културне, историјске баштине и привредних успеха из прошлости указујемо на невероватну улогу Србије у ономе шта је данас Европа и свет. Мислим да ми нисмо свесни нашег богатства и да са њим не умемо да се носимо. Нажалост, други јесу и зато Србија нема мира кроз историју. Волео бих да бар прође месец дана, а да се не споменемо на седници УН.

САН: Верујете ли да је истицање позитивних примера добар начин да се поспеши процес преузимања одговорности сваког појединца за развој друштва?

Истицање позитивног примера је важно као и фактор који одговара људе од лоших поступака, а то су морал средине у којој живе и реализација институције права у држави коју опет спроводе ти исти људи. И на први и на други фактор, мислим да можемо да утичемо остављајући сведочанства о нашим прецима који су својим радом и примером изградили све оно што данас волимо и што нас краси. Догађаји кроз историју показују каква решења и поступци су имали последице по нас. Оно лоше је такође део наше историје и надам се да ћемо у будућности моћи на време да га препознамо и заобиђемо. 

САН: Kонзумерска инстант култура преплавила је цео свет и оставила мало простора развоју и баштињењу локалних и традиционалних вредности. Kако придобити медијску пажњу над овом моћном силом?

Људи су кључ свега. Треба наћи људе који деле исте вредности као ви. То је суштина ове идеје. Људи чине исте те медије. Они су ти који тамо раде, формирају социјалну културу, трендове и обрасце вредности. А идеја је поред љубави и човекових животних инстинкта најјача мотивација.

САН: Kроз портал „Да се не заборави“ прикупљате приче појединаца, фотографије и чланке које су грађани сачували. Зашто су те личне приче важне?

Историја Србије није у музејима и књигама, већ у нашим албумима, фиокама, таванима и подрумима. Једног дана ће генерације које нас наслеђују заборавити приче којима смо присуствовали или чули од наших родитеља, и бацити породичне фотографије и документа јер неће разумети њихову вредност. Самим тим бациће у заборав део историје који је везан за сваку ту фотографију, за сваки тај документ. Нема ништа горе него да један човек оде у заборав. Једино је горе када се то деси једном целом народу. Оданде нема повратка.

САН: Радите на промовисању потенцијала општина како бисте пробудили понос њихових грађана на средину у којој живе, какав је ово пројекат?

Ми имамо неколико порука које шаљемо кроз пројекат Нај@Србија:

-Упознај своју земљу и историју да би је заволео.

-Не мораш да одеш из свог места и земље да би био успешан.

Србија је кроз своју историју имала и посртања и падове. Али зато какве успоне и успехе! Светски признате и ако је то могло да се оствари тада када је захтевало много више труда и рада због неразвијене технологије у том добу и могућности комуникације према остатку света, тек сада може. Желимо да подстакнемо људе да крену путевима који су већ утабани и да наставе тамо где се доказало да је могуће. Важно је у исто време поставити добре репере, да би се могао разликовати шунд и површност од квалитета, компетенције и професионализма.

САН: Некада је национално и верско код нас било исмевано као анахроно. Данас га многи наши људи доживљавају као баласт због негативне пропаганде којом су Срби представљени у светским медијима током ратова у Југославији. Какав је Bаш приступ за повратак свести о вредностима српског наслеђа?

Мишљења сам да ми као народ нисмо свесни богатства наше културне и историјске баштине. Много тога у школи се није потенцирало из различитих разлога и нисмо свесни наше традиције,  чувара нашег националног идентитета. Ми желимо да приближимо то народу на начин који је прилагођен перцепцији савременог човека и да учинимо да је познавање своје историје и културе не само потребно него и изузетно цењено у било ком друштву. Чак и ако под тиме подразумевамо друштво вршњака у адолесцентском узрасту. Шта је свирање гитаре него врста уметности. Или, знање стихова, стицање мудрости кроз пословице и цитате… И даље је проценат деце која комуницијару кроз спорт, игру и дружење већи од оног виртуелног дружења преко интернета. Тамо могу да буду неко други или оно што желе, можда због страха од мишљења окружења. Ако се већ стално осврћемо да видимо туђе признање ево нам пример Гетеа који је учио српски језик да би се боље упознао са великим делима наше епске поезије и прозе. Српска култура можда није потпуна у свим сегментима али је богата, древна и призната.

САН: Kоји су програми и пројекти које сте покренули у циљу унапређења најмлађих кроз промовисање традиционалних вредности?

Тренутно смо у сегменту Легат за децу  покренули два пројекта:

Књига „Српске народне пословице у стрипу” и „Српске народне пословице кроз песму” – уз учешће дечјег хора и познатих личности интересантних деци. Желимо да деци што више приближимо наше наслеђе кроз начин који је њима најзанимљивији.

САН: Кажете да фондација не разликује народе и народности, вере и политичка опредељења , како се то огледа у раду Легата?

Наш опус, покрива не само дела Срба који су живели у и ван граница Србије него и свих оних људи који су се осећали Србима без обзира на своје порекло и верску припадност. Меша Селимовић, Иво Андрић, Бранислав Нушић, Владислав Хиршл су сами решили да буду део нашег наслеђа. Нама само може да буде част да их споменемо и подсетимо на њихов рад и љубав према Србији и њеном народу.

САН: Имамо утисак да људи у данашње време нерадо улажу додатни напор да ураде нешто за општу добит. Има ли заинтересованих људи и колико је вас активно укључено у пројекат?

Добро питање и још бољи бих рекао утисак. Код Срба нема развијене те културе „рада за општу добит“ као што је то у другим друштвима. Ми реагујемо само на ситуације које се тичу угрожености физичког опстанка јединке или друштва. То се можда може објаснити у Србији сталном борбом за основну егзистенцију и утицај неформираних система вредности изазваним економским потресима. У неким „нашим„ системима вредности финансирање фудбалског клуба или концерта је важније него улагање у очување културне и историјске баштине. Заборавили смо како је некада Југославија изграђена на идеји и радним акцијама. На пројектима тренутно активно ради око двадесеторо људи. Симпатизера саме идеје и рада фондације има много више.

САН: Kако у пракси сачувати Српски легат kao идеју и као покрет од политизације, етикетирања и манипулације?

Финансијска независност, објективност и рад на пројектима који су сами по себи аполитични и апсолутно неутрални. 

САН: Kако се финансирате?

Тренутно фондација Српски легат све своје активности самостално финансира и ради самостално са својим ресурсима без помоћи било којих државних институција или подршке других организација.

САН: Остварење циљева Фондације подразумева окупљање што већег броја партнера, а као своје кључне партнере видите и грађане у иностранству пореклом из Србије и њихова удружења. Kако ми можемо да допринесемо Легату?

Као неко ко је живео 15 година у иностранству, мислим да сви имамо важну улогу у очувању свести, културе, традиције и историје Србије. Свако треба да ради оно што може и осећа се у томе комфорно. Као што смо спомињали: да подели садржај или идеју са Српским легатом, промовише резултат рада фондације, учествује у неким од пројеката легата радом или донацијом неких средстава.

Само упознавање са својом традицијом и историјом и поштовање исте је највећи допринос свих нас.

САН: Ви се бавите информационим системима, технологијама и менаџментом од 2002. године. Имате своју консултантску компанију интернационалног обима. Да ли можете описати себе и своју каријеру у пар реченица?

Рад, упорност и срећа да сам завршио квалитетне школе, радио у квалитетним фирмама са квалитетним људима и радио за неке од највећих компанија у свету као и на пројектима за неке од највећих држава на свету.

САН: Радили сте дуго и у Русији. Где данас проводите највише времена?

Већину времена данас проводим у Србији, али због посла у току године често путујем ван граница и Србије и Русије будући да моји клијенти, међународне компаније, често нису везане за ове две земље.

САН: Да ли су и у Русији младе генерације потпуно прихватиле прозападну културу масовних медија као главну смерницу? Kаква је ситуација у руској култури?

Последњих година у Русији се развила здрава национална свест, после чега су и почеле позитивне промене у друштву. Према традицији и историји почело је да се односи са поштовањем и у томе је велику улогу имала држава. Постали су свесни вредности своје културе и историје која је имиџ те државе али се и даље, као и сви, бори са духовима из прошлости. Све државе су ипак настале мачем и ватром.

САН: „Извини, нисам знао да је немогуће“ је реченица која Вас инспирише. Шта Вас мотивише и даје енергју да се хватате у коштац са новим, великим и тешким изазовима?

Вероватно на нове изазове не гледам као на велике, тешке и немогуће. Просто узмем и радим и трудим се да максимално уживам у њима. Важно је не подлећи коментарима око себе јер где би данас била цивилизација и технологија да су сви истраживачи и научници „знали“ да је нешто немогуће. Данас су речи „немогуће урадити“ један од главних изговора нашег друштва.

САН: Видимо да сте познавалац НЛП методе (неуролингвистичко програмирање). Да ли је заиста циљ ове методе да особа са којом разговарамо буде боље расположена након приче са нама?

На првом месту треба да будемо у доброј комуникацији са самим собом, а затим и са другима. Важно је упознати добро прво себе и прихватити оно што стварно јеси да би могао да упознаш и прихватиш свет око себе.

САН: Да ли ће свака следећа генерација младих бити све више везана за виртуелни свет а све мање за реални? Како видите животе генерација у будућности, и где ће тада бити место традицији и историји?

Као неко ко има техничко знање у тој области, мислим да нисмо још досегли до онога што би стварно могли да дефинишемо виртуелним светом. Мислим да је тренутно актуелан свет виртуелних вредности и „ријалитија“. Свако жели да се вреднују његове могућности и чињеница да он постоји, без обзира на достигнућа и репере и да  живи неки туђ живот како му се он чини са стране, а не свој. Куда то иде? Мислим да ће све будуће генерације бити све плиће због динамике живота, ослањања на вештачку интелигенцију и претраживаче на интернету. За све си чуо, ништа реално не знаш. Где ће ту бити место традицији и историји? Бојим се да ће се обистинити они најбаналнији филмови научне фантастике. Најсиромашнији слој и „алтернативна“ интелигенција ће чувати традицију, а историја - питање је коју историју реално и сада знамо али оно што је сигурно је да ако је и заборавимо, она ће се поновити.

САН: Српски легат жели својим радом да оживи свест идеје „бити  човек“. Kако бити и остати човек у данашњем времену профита?

Вера у себе је један од основних постулата. Време профита захтева и интелектуалну и социјалну глобализацију која потире у суштини смисао онога што човек јесте. Личност и мали свемир унутар једног друштва. Човек ће бити и остати главни ресурс цивилизације.