Antverpen - prestonica umetnosti, dijamanata i čokolade

Antverpen je poznat kao grad sa drugom najvećom lukom u Evropi. Luka nikada ne spava, a milioni kontejnera svakodnevno dolaze i odlaze. Tokom vekova luka se širila, a sa njom i potreba da se izgradi dobra infrastruktura kojom bi se pristigla roba dalje razvozila. Zanimljivo je da se jedino belgijski autoputevi vide sa Meseca, a to je zbog toga što su osvetljeni, često i preko dana. Iako je među najznačajnijim lukama u svetu,  Antverpen se, zapravo, ne nalazi na moru, već na reci Šilde (Scheldt) koja je Antverpenu dala savršenu vodenu topografiju za uplov brodova i izgradnju istovarnih stanica.

Vožnja kroz lučki deo grada predstavlja zanimljivu avanturu i nije neuobičajeno da se ispred automobila odjednom podigne most kako bi se dalo prvenstvo nekom brodu. Zanimljivo je da se ne koriste samo pokretni mostovi, već postoji čitava mreža tunela ispod rukavaca reke. Sve je podređeno vodenom saobraćaju.  Luka je ekonomska žila kucavica grada i ne sme da stane. Sama zgrada luke predstavlja poslednje delo čuvene britanske arhitektice iračkog porekla Zahe Hadid. Moderna građevina u obliku dijamanta nadvila se nad renoviranom starom zgradom, koja je nekada bila zgrada vatrogasne stanice. U celom Antverpenu je zanimljiv taj spoj bogate istorije sa sjajem današnjice.   

Antverpen se naziva još i „srednjovekovnim Menhetnom“ pošto je u XVI veku bio najbogatiji grad u Evropi. Imao je 125.000 stanovnika, te je predstavljao veliki gradski centar zapadnog sveta u to doba.

Mnoge zgrade koje danas ulepšavaju grad potiču iz tog perioda, od gradske opštine, esnafskih kancelarija, crkava i palata. Posebne lepote je Katedrala naše Gospe koja se gradila skoro punih 270 godina. U starom centru grada i danas dominiraju uske a visoke kuće špicastih kitnjastih krovova sa pozlaćenom ornamentikom, građene u gotskom stilu. Veoma su očuvane, pošto građani Antverpena cene svoju istoriju. Kažu da je Belgija mlada zemlja, ali su gradovi u njoj stari i puni istorije i priča.

Iako se današnje kuće više ne grade na takav način, arhitektura je nastavila da se razvija u smislu građenja uskih kuća sa strmim stepenicama. Stoga se nameštaj uglavnom na gornje spratove unosi kroz prozor, a lift za nameštaj se može iznajmiti u svakoj prodavnici nameštaja. Čak i ukoliko naručujete iz Ikee, pitaju vas da li treba da vam se nameštaj unese u sobu liftom. To vam, naravno, posebno i naplate.  

Upravo je u tom davnom, za Antverpen plodnom  srednjem veku, a pod uticajem razvijene trgovine počela da se razvija i umetnost Antverpena koja vekovima očarava svet.  Tu su stvarali čuveni Entoni van Dajk i Piter Pol Rubens, ali i Jakob Džordans, Frans Sniders i Jan Brojgel.   Rubensova kuća je svakako jedan od muzeja koji se mora posetiti u Antverpenu. Naravno, i muzej Mas koji skriva sva blaga slikarstva ovog grada. Smešten na vodi, kako i dolikuje lučkom gradu, predstavlja nadahnuće ljubiteljima umetnosti.

Duh umetnosti u Antverpenu se oseća i dan-danas, sveprisutan je, živi u muzejima, malim ekskluzivnim galerijama, ali i na ulicama. Ulična umetnost (Street Art) je zanimljiva kategorija grada i veliki murali se mogu naći na mnogo mesta. Zanimljivo je da glad za avangardnim pravcima ne jenjava, te je sredinom prošlog veka Antverpen postao centar eksperimentalne umetnosti, a najzanimljivije umetničke forme se mogu videti u parku Midelhajm koji je postao muzej na otvorenom.

Kreativnost ovom gradu ne nedostaje, ona živi u gastonomskoj ponudi malenih restorana, u pivnicama, na gradskim trgovima, u klubovima, u prodavnicama, jednostavno svugde. Izražava se u različitim formama, pa je tako poslednjih decenija Antverpen postao i centar mode. Butici se nižu u centru grada i u njima je uvek opuštena atmosfera u kojoj uživate u isprobavanju unikatnih modela.  Globalizacija modne i tekstilne industrije ovde nije uspela da uguši male butike i veoma se ceni originalnost lokalnih dizajnera.

Iako Antverpen ima aerdorom, veliku luku i veoma dobro je povezan auto-putevima, do njega je najlepše stići vozom. Centralna železnička stanica u Antverpenu je svojevrsno arhitektonsko remek-delo i američki časopis „Newsweek“ je ovu stanicu 2009. godine proglasio četvrtom najlepšom železničkom stanicom na svetu. U zgradi, građenoj u eklektičnom stilu od kamena, čelika i stakla, nalazi se izuzetno moderna železnička stanica gde vozovi pristižu na platforme raspoređene u nekoliko nivoa ispod zemlje. Prvi put je korišćena 1905, a renovirana je 2008. godine. Danas preko ove železničke stanice svakodnevno prolazi na stotine vozova ka svim metropolama Evrope, uključujući i Brisel, Amsterdam, Pariz, Berlin, Cirih itd. Stanica obično vrvi od putnika, koji dolaze sa raznih strana i dok se penju  ka izlazu pokretnim stepenicama gledajući u predivnu kupolu same zgrade, zaplahuje ih miris tradicionalnih belgijskih vafli. Prazni ili sa čokoladnim prelivom, voćem ili sladoledom, vafli kupljeni na ulici su neizostavni ritual tokom šetnje po gradu.  

Neizostavni ritual je svakako i uživanje u lokalnom belgijskom pivu. Na to su u ovom gradu zaista ponosni. Nije neobično da vam u baru daju enciklopediju piva sa preko 400 različitih vrsti da izaberete baš ono koje vama prija. Možete birati piva različite jačine i ukusa, nađu se ponekad i nezamislive kombinacije poput piva sa ukusom čokolade. Pravljenje piva je često hobi lokalnog stanovništva, te mnogi Belgijanci poseduju lične malene pivare i sami prave pivo za svoje prijatelje i rodbinu.

Prema zvaničnim podacima postoji oko 1500 vrsti piva u Belgiji, a zanimljivo je da većina vrsta piva ima i svoju čašu posebnog oblika. Neke čaše su napravljene kao velike epruvete pa vam ih poslužuju na posebnom stalku kako se pivo ne bi prosulo. Neretko, a usled velikog izbora i želje da se proba što više, naručuje se asortiman od osam različitih piva. Naravno, i za taj hedonistički poduhvat postoji poseban način na koji se poslužuje u vidu drvenog stalka sa poređanim čašama. Još jedno gurmansko, ulično posluženje u Antverpenu je pomfrit. Postoje radnjice koje se zovu friterije i koje prodaju samo pomrit, tradicionalno sa majonezom, a odskora zbog zahteva turista može se dobiti i kečap.  Ako uzmete kečap, gledaće vas čudno, ali će vam oprostiti pošto ste stranac. Stanovnici Antverpena i sami kažu da kad god ne znaju šta bi jeli, oni spreme pomfrit. U restoranima vam nikada neće poslužiti hleb uz jelo, ali će vam uvek poslužiti veliku činiju pomfrita.  Veoma ih ljuti što se često misli da je pomfrit francuskog porekla, jer su ga, zapravo, izmislili Belgijanci. Tu neinformisanost vam stanovnici Antverpena neće baš lako oprostiti.

Kada vec pričamo o hrani, tipično jelo u antverpenskim restoranima su školjke mušule. Mogu se naručiti u buzari sa belim lukom, vinom ili kremom. Antverpen je grad gde se uživa po restoranima, pivarama i vinarijama. Postoji lokalna šala koja kaže da u Antverpenu postoji i jedanaesta božja zapovest i glasi: „Uživaj“. Iako nisu posebno pobožni, ovu zapovest i te kako poštuju. To se vidi na svakom koraku. Restorani su uvek puni i neretko je neophodna rezervacija. Za nas iz Srbije je bilo veoma zanimljivo da restorane uglavnom posećuju stariji ljudi, bake i deke koje uživaju u dobroj hrani i društvu.

Posebno poglavlje u priči o hrani u Antverpenu, svakako se mora posvetiti čokoladi. Kako postoje apoteke, pekare i mesare, tako postoje i pralinare – prodavnice gde se prodaju čokoladne praline. Ispred njih je neretko red kupaca koji strpljivo čekaju da kupe ovo gurmansko zadovoljstvo.  Teško je kupiti nekome čokoladu zato što je izbor toliko velik da nije lako odabrati pravu. Cene, takođe, varijaju i, naravno, najukusnija ručno rađena čokolada ujedno je i najskuplja. U supermarketima na policama su na udarnom mestu artisan čokolade malih proizvođača, a dešava se da globalnih brendova uopšte i nema. Njih ćete teško i poželeti da kupite kada jednom probate lokalno proizvedenu čokoladu.

Antverpen je grad koji već vekovima širokih ruku prima došljake, a pre nekih 450 godina su tu utočište našli sefardski Jevreji. Danas se baš u Antverpenu nalazi najveća zajednica ortodoksnih Jevreja u Evropi. Svojim vrednim radom, osećajem za preciznost i prenošenjem zanata kroz generacije, od ovog flamanskog trgovačkog grada, upravo su oni napravili mesto gde se najbolje obrađuju dijamanti na svetu. Legenda kaže da su zapravo u Antverpen stizali lošiji komadi dijamanata, te je to primoralo majstore da svoj zanat izvešte do perfekcije kako bi napravili vredna remek dela i od nesavršenog kamena. Zato se danas čitav deo grada sija od nanizanih prodavnica dijamanata, a čak 70 odsto svetske trgovine dijamanata se odvija baš u Antverpenu. 

ako je lokalni jezik flamanski, zanimljivo je za nas došljake da gotovo svi stanovnici tečno govore engleski i francuski jezik. Veoma su vedri ljudi i lako se raspričaju sa vama ne bi li vam pomogli da se kao stranac snađete.  Ono gde biste se možda teže snašli je vožnja biciklom. Bicikl voze svi, od male dece do starijih ljudi, vikendom se vozi rekreativno i po 50 kilometara i to uglavnom u prirodi, dok se radnim danom bicikl koristi kao i bilo koje drugo prevozno sredstvo. Deca idu u školu, a ljudi idu na posao biciklom. Može se iznajmiti kao gradski prevoz, a neretko kompanije plaćaju svojim radnicima dodatno da na posao dolaze biciklom. Na taj način podstiču aktivnost dobru za zdravlje zaposlenih, ali i za ekologiju. U poslednje vreme se pojavilo dosta bicikala na električni pogon, pa to starijim ljudima olakšava putovanje. Stanovnik Antverpena će vam satima pričati o modelima bicikala, nekim važnim biciklističkim stazama, nacionalnim i lokalnim trkama ili pak o sopstvenom rekordu u vožnji bicikla.

Ekologija je veoma važna za stanovnike Antverpena. Grad je izuzetno čist, sav otpad se reciklira, a kontejneri za đubre ne postoje kako bi stanovnici uredno svoj otpad klasirali i nosili na posebna mesta za reciklažu prema klasi otpada, ili jednom nedeljno iznosili ispred kuća uredno složene kese različitih boja u kojima je sortiran otpad spreman za reciklažu. Standardi sa energetsku efikasnost su oštri, pa većina kuća ima solarne panele na krovovima i pumpe za prečišćavanje kišnice. Svaki detalj koji može da pomogne oćuvanju planete u Antverpenu je važan.

Možda za kraj priče o ovm gradu treba pomenuti da je Antverpen predivno mesto da deca u njemu rastu. Osim što iz Belgije potiču čuveni Štrumpfovi koji zabavljaju decu od malena, Antverpen je prepun parkova i zelenila. Zooloski vrt je prava gradska oaza. Iako nije preterano velik, raznovrsnost stanovnika u njemu je čudesna. Stoga nije ni čudo što baš ovaj Zoo park neretko dobija nagrade.

A preko puta Zooloskog vrta je omiljeni dečji  muzej ovog grada, ni manje ni više nego muzej čokolade gde je degustacija besplatna i neograničena. Iako već odavno nisam dete, to je mesto gde i ja volim da odem i koje zaslužuje da njime završim priču o ovom gradu.   

Olivera je rođena u Zrenjaninu, a osnovnu i srednju školu je završila u Beogradu. Diplomirala je na RTI katedri na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Nakon uspešne karijere u Londonu i Beogradu, Olivera je nastavila da se bavi informatikom i digitalnim  transformacijama u Belgiji. Sa mužem Ivanom i ćerkom Miom živi u Antverpenu.