”Бијело Дугме”на турнеји у Канади

„Бијело дугме“ на турнеји у Канади
поводом прославе 45 година од настанка

У оквиру своје слављеничке турнеје поводом 45 година од свог настанка, „Бијело дугме“ је гостовало и у Канади, средином октобра, у време викенда посвећеног националном празнику Дан захвалности. У знак сећања на „Дугмиће“ и њихово богато музичко стваралаштво, Горан Бреговић и Младен Војичић Тифа, уз пратњу Оркестра за свадбе и сахране, одржали су два незаборавна концерта у Ванкуверу и Торонту. У организацији Gremy Concerts и Shminka Konzorcijum, „Дугмићи“ су наступали у Ванкуверу, у дворани Harbour Event Centre, 11. октобра и Торонту у дворани Toronto Event Centre, 13. октобра. У питању су две престижне концертне дворане које примају преко 3000 људи.

Сама најава турнеје „Бијелог дугмета“ у Канади изазвала је велико интересовање код припадника наше дијаспоре, тако да су карте за концерте у Ванкуверу и Торонту одмах плануле. У ишчекивању „Дугмића“, недељама пре почетка турнеје, форуми на друштвеним мрежама врвели су од коментара обожавалаца, који су били првенствено одушевљени што ће публика имати прилику да чује Дугмиће уживо и то 45 година након оснивања, али и забринути како ће све то изгледати и да ли ће то бити рок-концерт „Бијелог дугмета“ каквог памте или концерт Бреге и његовог Оркестра за свадбе и сахране, у етностилу са специјалним гостима Тифом и Аленом. И већ када је постало извесно да је читава екипа музичара пошла на турнеју, на пола пута до Канаде, неколико дана пред наступ, десио им се „пех“. Наиме, Ален Исламовић је задржан на аеродрому у Немачкој, због проблема са визом. Затечени овом непланираном ситуацијом, остали чланови екипе одлучују да „без једног крила“ наставе свој „лет“ на планирану турнеју и надајући се до последњег момента да ће неким чудом Ален успети да им се прикључи. Међутим, на велико разочарење, како самог бенда тако и њихових фанова, Ален није успео да им се придружи на овој турнеји. Ово непријатно изненађење прилично је погодило не само публику већ и остале чланове бенда, а рекло би се понајвише Тифу, од кога се очекивало да „извуче“ концерт и да уз Брегу и пратеће вокале, својим гласом надомести Аленов недостатак. Задатак му уопште није био једноставан, али мора се признати да је ову ситуацију поднео стојички и са успехом.

Непосредно пред концерт у Торонту, посетиоци су формирали километарски ред како би ушли у Toronto Event Centre. У препуној концертној дворани присутни су са нестрпљењем ишчекивали почетак спектакла легендарне групе. Наступ је отворио Брега распаливши „Месечину“ уз свој оркестар, а потом су на Брегин повик чувене девизе: „Ко полуди тај није нормалан“, уследили „Калашњиков“ и низ остварења из Бреговићеве новије ере. Када се атмосфера у публици довољно загрејала, придружио се Тифа са добро знаним репертоаром Бијелог дугмета, који је уз пратњу Брегиног оркестра био представљен у једном новом етно-руху. Публика је имала прилику да ужива у звуцима изузетно богате музичке антологије најлепших остварења Дугмића, презентоване у једном новом жанру, који је Брега развио за протеклих 45 година свог музичког стваралаштва.

Била је то једна добра журка у трајању од два и по сата, ноћ сећања на дивне песме наше младости из богатог опуса „Бијелог дугмета“. Уз пратњу бенда, Брега и Тифа су нас провели кроз разне периоде из времена када је њихова заједничка слава била на врхунцу. У том набоју енергије и емоција, на тренутак се чак чинило да читава бивша Југа пева углас, и да је та „тајна веза“ и даље снажно присутна у сећањима наше колективне душе.

Концерт је уз добре вибрације окончан овацијама и изласком извођача на два биса. На први бис двораном се орило „Хајдемо у планине“ и „Ђурђевдан“, а на други бис на бину су изашли као дуо - Брега на гитари и Тифа и углас су отпевали песме „Има нека тајна веза“ и „Ружица си била“, опраштајући се са публиком из Торонта. 

Након свега, утисци са концерта су подељени. Део публике доживео је потпуну катарзу, а део сматра да концерт није задовољио стандарде и очекивања, што због недоласка Алена, што због неких техничких несавршености везаних за озвучење, па и сам перформанс. Може се рећи да велика слава носи велику одговорност и велика очекивања, а понекад и велика разочарења. Дешава се, не тако ретко, да су фанови толико заслепљени својим обожавањем идола да тешко праштају њихове пропусте.

Приликом доношења суда и критике о овом концерту, не треба заборавити чињеницу да је од оснивања „Бијелог дугмета“ прошло готово пола века и није искључено да се за све то време, на неким добрим журкама, караоке-вечерима, концертима, можда могло чути и много квалитетније извођење појединих песама „Бијелог дугмета“, међутим, оно што је несумњиво је да су песме, које нам је овај врхунски бенд подарио, толико драгоцене и добре да су својим квалитетом превазишле чак и саме ствараоце.

Горан Бреговић је своју изузетно богату и разнолику музичку каријеру започео у рокенрол водама, а велику славу достигао је као фронтмен „Бијелог дугмета“. Међутим, услед немилих догађаја који су погодили нашу земљу, Брега се сели у Париз, а своје даље музичко опредељење базира на звуцима са Балкана. Са својим „ Оркестром за свадбе и сахране“ и препознатљивим етностилом, стекао је реноме светског гласа. Годишње одржава око 150 концерата широм света и као такав редован је и веома омиљен гост и у Канади. Брега је један од ретких музичара нашег порекла који је препознао лепоту и посебност традиционалног звука и као редак драгуљ успео да га удене у једну њему својствену музичку форму и такву презентује читавом свету.

Катарина Савић