На кафи са Весном Војводић адвокатом

Весна реците нам да ли сте се бавили адвокатуром и пре доласка у Канаду и колико сте дуго овде у тој професији?

Да, била сам адвокат и пре доласка у Канаду. Моја каријера у адвокатури почела је крајем децембра 1982, када сам примљена као адвокатски приправник у адвокатску фирму „ФИЛА“ (Филота Фила, Ђорђе Бела, Тома Фила и Тихомир Константиновић). То је била једна од првих, ако не баш прва Адвокатска фирма у Југославији,  највећим делом оријентисана на кривично право. Принципи професионализма, које сам ту научила били су драгоцени за целу моју каријеру. У Канади сам од 1993. У адвокатску комору Онтарила примљена сам 2001. године. Последњих 18 година имам своју приватну адвокатску канцеларију у Торонту. 

Који су били ваши мотиви и разлози да се бавите правом и адвокатуром?

Пре свега моја љубав према језику и логичком резоновању веома ме привукла да студирам право.  Адвокатура је директна,  практична примена језика и логике  у одређеној процедури, али је и много више од тога. С друге стране, адвокатура ми је била привлачна зато што је самостална и одговорна професија.  Имала сам срећу да су ме родитељи увек безрезервно подржавали у мојим важним личним одлукама, укључујући и избор каријере као и одлуку да после деценије у адвокатури све оставим и одем у Канаду да почнем све испочетка.

Каква су била ваша прва Канадска искуства и да ли сте морали да нострификујете своју београдску диплому и колико је све то трајало?

Укратко, завршила сам цео програм правног факултета у Канади,  приправнички стаж и положила цео правосудни испит. То је био дуг и напоран процес, али ми није жао. Магистарске студије криминологије, које сам овде претходно завршила, биле су добра припрема за студије права. За правнике који долазе у Канаду са образовањем и искуством из земаља које се заснивају на common law режиму постоји процес нострификације, али не и за правнике са образовањем и искуством континенталног европског права укључујући ту и правнике из Квебека.   

Која је ваша најомиљенија област права и да ли се тиме бавите и сада?

Стицајем околности да је моје професионално искуство везано за различите државе и различите правне системе, имала сам прилику да се бавим кривичним, грађанским, управним, наследним, породичним земљишно-књижним, и елементима међународног права у већини ових области које сам навела.  У мојој канадској пракси ја сам и јавни бележник. То је такође веома занимљива област права и праксе. Нисам волела право које се односи на велике компаније. Моја пракса је увек била углавном оријентисана на пружање услуга физичким лицима, а не правним лицима. Мислим да је човек једини прави субјект права, чак и када поступа у име компаније увек је у крајњој линији човек тај који поступа.

Које је ваше најзанимљивије искуство из живота адвоката?

Занимљиво ми је како се употреба судског поступка и примене права користи у разне сврхе уместо да решаве спорове.  Спој политике и права је веома занимљив. Судски поступци се користе да би се доказале историјске истине или да се осујети политички противник, да се дискредитује конкурент и слично. Постоји израз за то: lawfare. Неко ће можда тврдити да су lawfare измислили Срби са оном чувеном анегдотом о српском сељаку кога питају шта ће да ради са новцем кад победи на лутрији и који каже: „Све ћу да ве тужим“. У common law систему, како на факултету тако и у анализи јуриспруденције, мало је пажње посвећено односу права и политике због идеолошке и културне природе средине у којој је овај систем у употреби. Економски прагматизам и флексибилност коју прагматизам захтева у великој мери утиче да се путем судских одлука практично уводе нови закони за који можда не би преживели парламентарну процедуру изгласавања и доношења. 

Који је ваш савет за наше младе студенте права у Канади?

Са дигиталном револуцијом и вештачком интелигенцијом (АИ) адвокатура каква нам је позната од памтивека брзо и знатно се мења. Послови који су традиционално били послови адвоката узурпирале су банке, осигурања и друге професије. Оно што данас изгледа као посао адвоката сутра више можда неће бити.

Како успевате да балансирате посао, који је врло одговоран, са својом породицом?

Човек научи да живи са неизвесношћу које слободна професија неизбежно носи али и са обавезама које некад треба испунити без обзира на радно време, викенд и празник. Ту постоји и илузија слободе јер нема никог да вам каже кад да дођете на посао и кад да идете на одмор. Човек сам прихвата обавезе и сам себи даје одмор. Али данас се та индивидуална самосталност губи и адвокати раде као запослени у фирмама и партнера у адвоатској фирми други партнери могу да га избаце гласањем…  Сећам се како сам ишла у Париску улицу да оверавам здравствену књижицу и тамо је на листи занимања, где су спадали и адвокати, налазиле су се професије као што су шустер, молер, ковач, кројач, акробата, столар итд.                     

Какви су ваши планови за даље, колико још дуго планирате да се бавите адвокатуром у Канади?

Што би рекао Echart Tolle трудим се да живим у садашњем тренутку. Настојим да одржавам добро здравље и физичку виталност, гледам да ближњима и себи улепшам неки моменат сваког дана. Не верујем у велике одложене планове. Радићу док могу и док ми то чини задовољство. Нисам се надала да ћу икад живети у Канади, нити да ћу овде бити адвокат. Ко може да каже шта ће бити у будућности?