Енглески језик са страним акцентом

Изговор енглеског језика оних људи којима енглески није матерњи има карактеристике које су у највећој мери последица лоше наученог звучног система енглеског језика. Дакле, фонетска правила из матерњег језика се преносе у енглески изговор, или се креира нови изговор гласова у енглеском језику, а који није присутан у матерњем језику. Узраст у којем је странац почео да учи енглески језик је кључан у препознавању страног акцента од стране оних људи којима је енглески језик матерњи.

Према научном објашњењу „universal phoneme sensitivity“ сва новорођенчад имају способност препознавања различитих фонетских гласова из било ког језика. Али док одрастају, они губе способност да препознају фонетске разлике из других језика, осим у случају матерњег језика који се у раном узрасту говори у њиховој породици и околини.

Дакле, већина нас досељеника којима је српски матерњи језик, а учили смо енглески у каснијим годинама, ту смо где смо, неко мање а неко више говори енглески са „тврдим“ и препознатљивим источноевропским акцентом.

Верујем да је свако ко чита ове редове барем једном на својој кожи осетио тзв. дискриминацију због изговарања енглеског језика са страним акцентом (linguistic discrimination), јер чињеница је да нису сви који говоре енглески третирани исто, чак ни у Канади где би по свим правилима и прописима то било строго забрањено. Мени се лично повремено дешава да сам жртва тзв. „нехотичне лингвистичке дискриминације“. Најчешће се такви случајеви дешавају у канадској провинцији где, претпостављам, становници нису имали прилике да често комуницирају са имигрантима и науче да препознају и разумеју изговор енглеског са специфичним акцентом.

У успешним компанијама, које запошљавају имигранте из целог света или послују са другим земљама и запошљавају локално становништво, одавно су схватили да је предност добро разумети нпр. „киненглески“ или „индиенглески“, а да су на послу бољи у комуникацији они који успевају да разумеју и комуницирају успешно са људима који говоре различите форме енглеског.

Нажалост, чак и без отвореног злостављања и вређања, они који причају енглески са акцентом лако се могу осетити несигурним и маргинализованим на послу и у друштву. Ту је много тога што они којима је енглески матерњи језик могу учинити да нам помогну, као на пример да причају спорије и да избегавају идиоме и шале које ми, који нисмо одрасли у овом друштву, нећемо разумети.

А шта можемо ми учинити да поправимо наш изговор енглеског језика?

Разговорали смо са Кристином Бијелић, дипломираним филологом и наставницом енглеског, којој је енглески матерњи језик, а српски говори течно и готово без акцента. На питање које су најчешће грешке у изговору енглеског код људи који долазе са простора бивше Југославије, а српски им је матерњи језик, од Кристине смо сазнали следеће:

„Најчешће грешке везане за фонетски изговор самогласника којих у енглеском има 14, а у српском језику свега пет. Тако на пример у енглеским речима са „дугачким а“, као што је случај са: cat, mat, fat, that, људи нашег порекла изговарају као слово е, па звучи као: кет, мeт, фет, дет. Све што би требало да звучи као „дугачко о“, као у речима: pod, body, column, па чак и: ball, call, mall, наши људи изговарају са кратким „о“. На другој страни глас „у“ као у речима: put, book, look, постане српско „дугачко у“: пууут, бууук, лууук.

Врло често чујем гласове „Б“ или „Л“ који су нечујни у појединим речима у енглеском, као у случају: climBing, waLking, plumBer, taLking. Такође понекад чујем и тзв. “rolled r”.

Приметила сам, такође, да из неког чудног разлога Срби изговарају „W“ уместо „V“ и обрнуто. Велика је разлика на који начин се производе ова два гласа. За изговор звука „V“ потребно је саставити доњу усну са горњим зубима, а за изговор „W“ треба заокружити усне. Чини ми се да проблем није у томе што људи којима је српски матерњи језик нису у стању да изговоре ова два гласа правилно (посебно не кад је у питању глас „V“ који постоји у срспком језику), већ се грешке јављају у замени. На пример уместо „V“ изговорају “W”, као у примерима: very-уери, violin-уиолин, value-уелју. И обрнуто, тамо где треба да се изговори енглески глас за слово „W“ Срби изговарају као „V“: wonderful-вандерфул, wet-вет, weather-ведер. Објашњење би могло да буде што ова два слова изгледају слично и што се налазе близу у абецеди. Такође, разлог може бити и хиперкорекција, када се човек који говори са страним нагласком исувише труди да тачно изговара енглески.“

Упитали смо Кристину шта сугерише онима који би желели да поправе свој изговор енглеског језика.

„Важно је пажљиво слушати и обраћати пажњу какав је положај усана, уста и језика при изговарању. Изговор се може поправити и уз узимање приватних часова код професора и лингвиста, али ни то није гаранција, ако се човек сам не труди да у свакој прилици поправи свој изговор. Иако се неправилан изговор може умањити вежбом, елиминисати акценат је веома тешко и може потрајати много година.“