БУДУЋНОСТ УЗ „ЋАСКАЊЕ“ СА ВЕШТАЧКОМ ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ

Пре појаве Гугла и вештачке интелигенције (у наста-вку текста ВИ), последњих двеста година људи су се ослањали на речнике и енциклопедије за проналажење информација. За дубље истраживање одређених тема, посећивали су библиотеке и проучавали бројне томове књига, проводећи сате, дане и године у потрази за потребним знањем. Међутим, развој интернета, посебно од стварања ARPANET-а 1969. године, значајно је убрзао и олакшао приступ инфо-рмацијама. Данас, уз помоћ претраживача попут Гугла и вештачке интелигенције, можемо тренутно при-ступити огромној количини података, што је значајно проме-нило начин на који прикупљамо информације и стичемо знање.

Пре нешто мање од 20 година, тачније од јуна 2006. године, реч „гуглање“ званично је ушла у Оксфордски речник. Данас скоро свака особа на планети која има приступ интернету зна њено значење: „претраживање информација на интернету помоћу Гугла“.

Од прошле године улазимо у нову фазу масовног и популарног коришћења технологије – четботова вештачке интелигенције, или једноставније речено, консултација са ВИ кроз тзв. „чeтове“. Док нам је „гуглање“ омогућило брзо и ефикасно проналажење информација преко веб-сајтова, четботови иду корак даље. Они нам сублимирају садржај са интернeта, „сажваћу“, па сервирају одговор „на послужавнику“. Гуглање и генеративни четови не искључују једно друго и остају у функцији свако на свој начин и за одређену сврху.
Генеративне четбот апликације ВИ су као виртуелни асистенти који могу да разговарају, одговарају на питања, пишу на задате теме, па чак и да решавају математичке и емотивне проблеме. Једна од најфасцинантнијих осо-бина чет апликација је брзина којом дају одговоре. Оне вам омогућавају да поставите питање и уместо дугог претраживања и читања информација са интернета (гуглања), добићете брз, конкретан и углавном релевантан одговор који је вештачка интелигенција саставила користећи изворе са интернета.

Четови ће вам концизно одговорити на питање, а ви имате могућност и да наставите разговор и дубље истражите тему. Такође, можете затражити и корекције текстова, или писање на задату тему, па чак и превођење са једног језика на други. Свакако што боље опишете тему, задатак или питање, то ћете и добити бољи одговор. Права ће револуција тек настати када се омасови пословна комуникација генерисана уз помоћ вештачке интелигенције, као што су припреме извештаја, састанака, резимеа, одговора на интервјуе и много тога још. Посебно препоручујем коришћење ВИ за генерисање комуникације на „шкакљиве“ теме, где ћете добити помоћ да тему обрадите „упаковано“ у дипломатски и неагресиван језик, што може да значи посебно онима којима енглески није матерњи језик.

Иако су четбот платформе већ у великој мери усавршене, њихова употреба и даље носи одређене ризике. Пре свега, корисници не могу бити у потпуности сигурни у тачност свих информација, па је неопходно приступити им с дозом опреза и проверити их преко других извора, укључујући и друге чет-апликације. Поред тога, информације могу бити и нејасне, лоше интерпретиране или садржати предрасуде и дискриминаторне ставове. Осим ових изазова, намећу се и важна етичка и правна питања, попут коришћења приватних или поверљивих информација, као и ризика од доношења одлука заснованих на нетачним и непотпуним информацијама добијеним преко четботова. Из тог разлога многе велике фирме већ сада забрањују коришћење ових програма на пословним компјутерима, али увелико већ припремају интерне четбот апликације. Неопходно је имати на уму и да чет апликације имају своја ограничења, као што је немогућност „размишљања здравим мозгом“, немогућност интуитивног разумевања, несхватање правилног контекста, као и недостатак дубоког разумевања света, живота и људи. 

Тренутно постоји нешто мање од 40 четбот апли-кација, а избор оне која ће вам највише одговарати зависи од ваших потреба, индивидуалних преференција као и од карактеристика саме апликације – њеног „фазона“, њених предности, недостатака и личног искуства у коришћењу. ЧетЏПТ је и даље лидер у овој области са више од две милијарде посета и 500 милиона корисника месечно у преко 200 земаља. Поставио је и рекорд и као најбрже прихваћен кориснички софтвер у историји, достигавши 100 милиона корисника за само 64 дана након лансирања верзије ЧетЏПТ 3.5, у мају 2023.

Најновије статистике показују да су тренутно највећи корисници ових програма млади високообразовани мушка-рци. Жене чине само трећину корисника, што је мање у поређењу са Гуглом, који користи 48% жена и Википедијом, коју посећује 52% жена. Занимљив је и податак да за разлику од нпр. платформи попут Нетфликса, које се највише користи преко викенда, ЧетЏПТ корисници посећују највише током радне недеље, што сугерише да се генеративна ВИ већ у одређеној мери користи на послу.

Крајем јануара 2025. године четбот технологија је проузроковала велики потрес на берзи када је кинеска апликација ДипСик (DeepSeek) направила рекорд по броју преузимања из Еплове продавнице апликација. То је изазвало домино ефекат на берзи, пале су деонице неких великих западних технолошких компанија, а компанија Енвидиа (Nvid-ia) која прави чипове преживела је губитак од 600 милијарди долара у једном дану и са првог места као најбогатије компа-није на свету, са вредношћу од 2,52 милијарде долара пала је на треће место после Мајкрософта (3,18 милијарде долара) и Епла (2,83 милијарде долара).

Шта можемо очекивати већ током ове године у овом домену? Компаније као што су Гугл и Инфлекшн највероватније ће додати више помагала и апликација у бесплатне програме, како би још више привукле кориснике на своју воденицу. Вештачка интелигенција ће бити угравирана у свакодневним апликацијама као што су имејлови, друштвене мреже, а биће и уграђена у телефоне. Комуникација са ВИ ће бити усавршена да звучи природније, мање као робот, а више као човек. С обзиром на ниже цене конкуренције, очекује се да ће и цене апликација у просеку пасти. Такође, државе ће вероватно вршити притисак на компаније које развијају ове софтвере да јасно дефинишу и транспарентно прикажу како се користе подаци корисника. На крају, биће неопходан континуиран развој софтвера за препознавање вештачке интелигенције. Већ сада на тржишту постоји велики број програма осмишљених да препознају текст, слике, звучне и видео записе створене од стране вештачке интелигенције.

Вештачка интелигенција се већ користи у здравству за задатке као што су откривање болести, аутоматизација документације, организовање здравствених података и убрзано откривањe и развој лекова. Поред читања рен-дгенских и МРИ снимака, ВИ се примењује и у другим областима медицине, као што су патологија (анализа хисто-патолошких слика) и кардиологија (читање срчаних снимака). Укључивањем ВИ у ове процесе, медицински професионалци ће моћи брже и тачније доносити одлуке, што ће довести до побољшања квалитета неге пацијената.

Не треба страховати од губитка послова, јер као и у свакој еволуцији, неки послови ће нестати, али ће се истовремено појавити нови који ће одговарати потребама будућности. Историја нам показује да технолошки напредак често води ка трансформацији тржишта рада, где стари послови уступају место новим, а људи се прилагођавају новим захтевима. Према извештају инвестиционе банке Голдман Сакс, вештачка интелигенција би могла да замени 300 милиона радних места са пуним радним временом. Ипак, истовремено ће отворити бројне нове могућности у секторима као што су технологија, здравство и образовање, али и у областима регулатива и права везаних за ВИ. Већ сада видимо појаву нових занимања која добијају на значају, као што су: инжењер за дубоко учење, специјалиста за обраду људског језика, етичар ВИ, аналитичар података и консултант за ВИ у пословању.

Кључно је пажљиво управљати интеграцијом ВИ у радно окружење и свакодневни живот како би се максимално искористиле њене предности, а истовремено свели на минимум потенцијални ризици. Регулацијом вештачке интелигенције тренутно се баве различита тела на међународном, регионалном и националном нивоу. Већ сада постоји Међународна комисија за клиничку употребу уређивања људског генома: ова комисија разматра етичке и регулаторне аспекте употребе ВИ у генетичким истраживањима и медицинским применама. ЕУ је предложила Закон о вешта-чкој интелигенцији, који има за циљ да осигура да системи ВИ буду безбедни и да поштују основна права и вредности ЕУ. САД су развиле стратегију за развој ВИ која наглашава потребу за флексибилном регулативом која подстиче иновације, али и гарантује безбедност и етичку употребу ВИ. У Канади постоји Канадски савет за истраживање у области природних наука и инжењерства (NSERC) који финансира истраживања у области ВИ и сарађује са различитим партнерима како би подржао развој и примену ВИ у Канади, а сама влада има сличну стратегију као САД. У Србији, регулаторна тела која се баве ВИ укључују Министарство информисања и телекомуникација, које надзире аспекте везане за дигиталну инфраструктуру и технологије. Поред наведених постоје и бројне међународне организације и стручне групе које се баве етичким и правним аспектима ВИ, као што су Уједињене нације и Светска здравствена организација. Регулација ВИ је динамично подручје које захтева сарадњу између различитих нивоа власти и стручних тела како би се осигурала безбедна и етичка употреба ових технологија.

Реално је очекивати да ће програми који користе вештачку интелигенцију наставити да се развијају и унапре-ђују вртоглавом брзином. Вештачка интелигенција ће од технолошког помагала прерасти у новог професионалног са-ветника, колегу, наставника, помоћника, па чак и пријатеља и постаће неопходан и незаменљив део нормалног пословног и приватног живота.