Железница од мора до мора – Канадска пацифичка железница

У Канади постоје два главна копнена железничка система: канадски национални и канадски пацифик cистем. Федерална крунска корпорација Канаде преко своје железнице омогућава превоз путника широм земље. Годишње преко 80 милиона путника превозе канадске железнице. Оба железничка система су класификована у А класу, што значи да је њихов профит у последње две године премашио 250 милиона долара. Примарна мисија Канадске пацифичке железнице од њеног настанка била је да физички уједини Канађане од западне до источне обале.

Канадска пацифичка железница, коју Канађани скраћено зову KP Rail, протеже се од Монтреала до Ванкувера. Изградња пруге која је повезивала целу земљу трајала је између 1881. и 1885. године и данас је један од симбола канадске нације. Велики значај Канадске пацифичке железнице је неспоран од њеног оснивања, коначно су повезани исток и запад земље, омогућен је брз транспорт људи и робе, што је од виталне вредности за државу величине Канаде.

Крајем 17. века испуњено је обећање тадашње канадске владе да ће се изградити преко потребна железница; изградњом је остварена неопходна поуздана веза преко целог континента. Пруга је завршена 7. новембра 1885. године, чак шест година пре рока, укупне дужине преко 20.000 километара. Године 1889. пруга је продужена од обале Пацифика до обале Атлантика. Симбол канадских железница је дабар, који представља упоран и напоран рад многих на изградњи пруге. Треба нагласити да је због географског положаја Канаде, железница одиграла улогу у уједињењу новонастале државе. Уједињењем је створена конфедерација, а територије су добиле статус провинција.

За то доба, канадске железнице су биле чудо инжењерства и технологије. Тадашња цена изградње билаје 52 милиона долара штo je данашњиx  милијарду долара. Због недовољног броја радника у Канади, у изградњи пруге учествовали су радници из Кине и Европе. Ризичан посао, посебно копање тунела кроз канадске Cтенoвите планине, однео је животе хиљада радника, пре свега Кинеза.

Овако велики пројекат од великог друштвеног и финансијског интереса за целу земљу није могао да прође без контроверзних догађаја. Канада је пролазила кроз велике политичке промене и превирања и било је неопходно обезбедити власништво над великом територијом на којој је била планирана железница. Политичари су, у интересу куповине земље, индијанским староседеоцима обећавали повољне уговоре, који на крају нису испуњени и још увек су спорни. Наиме, староседеоцима Индијанцима je обећанo, a неиспуњенo, право на наплатy искориштавањa личног поседа кao  и  бесплатан лов, риболов и пољопривреду што и данас негативно утиче на друштвени и економски статус њихове заједнице.

Уз помоћ железнице Канада је повезана са остатком света, што је било посебно значајно после Другог светског рата и пресудно утицало на имиграцију, привреду, а посебно на развој туризма. Канадска пацифичка железница одиграла је важну улогу у насељавању до тада неприступачних делова земље, увођењу телеграфског система (1882), а поред парних локомотива поседовала је и флоту парних бродова и авиона. Занимљива је чињеница да је приликом изградње железнице сасвим случајно откривено прво богато налазиште природног гаса у Канади у граду Алдерстону, у Алберти.

Канадска пацифичка железница и данас ради са центром у Калгарију, која поред превоза путника и робе организује и велики број екскурзија возом. Путовање возом преко Канаде траје недељу дана, а поред обиласка градова на траси, путници могу да уживају у природним лепотама које Канада несумњиво поседује.

Канадска пацифичка железница је неоспорно била од историјске важности за целу земљу, а чак и у модерним временима она је и даље од непроцењиве вредности за Канаду и њене становнике.

Нова железница је захтевала прецизне и поуздане распореде вожње, а све до 1880-их, сваки град у Канади је слободно дефинисао своју временску зону на основу кретања сунца. Да би решио овај проблем, канадски инжењер Флеминг је истражио универзални начин примене мерења времена и предложио поделу целе планете на 24 временске зоне. Флемингов систем под називом „Стандардно време“ користи се широм света од 1885. године.

„Будући да је немогућ извоз наше прелепе природе, хајмо да увозимо туристе.“

Са овом паролом Канадска пацифичка железница је у градићу Голден у Британској Колумбији од 1899. до 1954. године ангажовала планинске водиче чак из швајцарских Алпа. Ови водичи су помагали посетиоцима да безбедно планинаре и уживају у природним лепотама региона. Упутства за горско спасавање, контролу лавина, скијање слободним стилом која се примењују и данас су базирана на знању које су пренели швајцарски планински водичи. Они су Канађанима оставили у наслеђе поштовање и дивљење величанственим планинским врховима на западу земље.