Да ли је бесплатно и џаба? (Колико нас коштају бесплатни сервиси)

У Канади постоји изрека која се може превести као „не постоји бесплатан ручак“ (There is no such thing as free lunch). Онима којима је прва асоцијација на ову пространу државу на северу америчког континента бесплатно школство и здравство, горе наведена изјава може зазвучати чудно, па чак можда и превише скептично.

Не може се порећи да је заиста лепо кад крајем августа родитељи не мораjу да се хватаjу за главу и размишљаjу колико хиљада долара ће да их кошта нови семестар основношколског образовања. Чак ни око цене уџбеника за нову школску годину не морају да се нервирају јер  их деца добијају на коришћење у школи. Средства за образовање долазе од пореза. Према подацима из Савета министарстава образовања, Канада је школске 2018/19. године за образовање укупно издвојила 112,8 милијарди долара од којих је 78,5 милијарди долара отишло на основне и средње школе.

Кад је у питању здравство, прича је слична. Велики број становника Канаде није свесно колико здравствене услуге и лекари заправо коштају јер у тренутку коришћења поменутих услуга углавном нема наплате. Лекарске интервенције и болничке услуге покривене су осигурањем које се финансира из пореза. У извештају Фрејзер института процењује се да је у 2019. години на здравство потрошено отприлике 172 милијарде долара.

Поред, на први поглед, беспалтног школства и здрaвства, у сваком већем граду у Канади постоји велики број друштвених сервиса и програма, такође, наизглед потпуно бесплатних или који коштају врло мало – библиотеке, едукативни кампови и радионице за децу и одрасле, сервиси и школе језика за имигранте, градски и провинцијски паркови...

Међутим, да би могли да уживају у свим овим повластицама и да би влада могла да улаже у све ове сервисе, новац однекуд мора доћи. Кад се у обзир узму градске, имовинске, провинцијске и федералне таксе, према извештају Фрејзер института, Канађани од својих прихода дају у просеку 42,5% на подмиривање обавеза према држави. На глобалном нивоу та цифра Канаду ставља изнад Уједињеног Краљевства, Сједињених Америчких Држава, Аустралије и Шпаније где становници одвајају отприлике трећину прихода на таксе, а у ранг са Немачком (38%), Ирском (41%) и Шведском (45%).

Ако се осврнемо на изреку са почетка приче, изгледа да заиста ручак мора да се плати.

А шта је са свим бесплатним онлајн сервисима, апликацијама и друштвеним мрежама? За њих сасвим сигурно знамо да не коштају ништа.

Док се у постојећој реалности „бесплатне“ услуге финансирају из такси, у виртуалној реалности зарад бесплатних сервиса људи се, нажалост, често несвесно одричу своје приватности. Постоји изрека која се углавном везује за бесплатне услуге у виртуалном свету: уколико је онлајн сервис бесплатан, производ си ти. Један од првих који је до тог закључка дошао још 2011. године био је писац и медијски теоретичар Даглас Рашкоф (Douglas Rushkoff). Након саслушавања директора Фејсбука Марка Цукерберга пред америчким сенатом, великом броју оних који су то пратили постало је јасно да је Фејсбук изградио платформу која је осмишљена да помогне оглашивачима да циљају купце. Њиховe муштерије нису они који користе платформу за дружење и повезивање. Фејсбукове муштерије су рекламне агенције, а корисници и њихови подаци су заправо производ којим Фејсбук тргује, тврди у свом чланку Карл Хоџ (Karl Hodge), директор програма за журналистику на Лидс Бекет универзитету (Leeds Beckett University) у Сједињеним Америчким Државама. Проблем је тај што је ово поље и даље нерегулисано и није типично само за Фејсбук. Са било којом бесплатном услугом, коју користите на мрежи, укључујући све Гугл (Google) услуге (Документи, Г-мејл, Претрага), као и услуге друштвених медија Снепчет, ВотсАп, Твитер, (Snapchat, WhatsApp, Twitter) па чак и Хотмејл (Hotmail) - ваши подаци постају производ, тврди Хоџ.

Проводећи време на интернету, често можемо видети и разноврсне огласе за бесплатно пробно коришћење неког интересантног производа који можда чак и рекламира нека позната личност. Све што морате да платите је мала накнада за испоруку. Уколико звучи као да је исувише добро да би било истинито, будите пажљиви. То бесплатно пробно коришћење може бити све само не бесплатно.

Биро за боље пословање (BBB, Better Business Bureau) објавио је извештај у којем наводи да су овакве шеме наштетиле милионима људи широм света. „Замислите бесплатне пробне понуде као удицу. И они су удица за добијање података о кредитним картицама потрошача “, рекла је Џенет Еванс, адвокат из Бироа за заштиту потрошача. У периоду од три године БББ је добио 36.986 жалби везане за овакве бесплатне промоције. Компаније би морале јасно објаснити услове промоције и претплате пре него што узму податке о кредитним картицама потрошача, међутим велики број крије детаље у ситним словима писаним у фуснотама.

Добити нешто за џабе зна бити слатко, међутим, лако може да се обије о главу.

Након свега изреченог, намеће се закључак да све у животу има своју цену. На крају крајева, зашто би уопште од било кога и очекивали да нам обезбеди или да нешто за џабе. Важно је бити свестан колико шта може да нас кошта и како може да нам дође на наплату, па онда добро размислити и донети одлуку да ли нам је то скупо и колико нам је важно.