ЧЕКАЈУЋИ ВАКЦИНУ

Сада када смо већ пола године у пандемији вируса ковид-19, из медија се стиче утисак да свака земља на планети има барем једну медицинску институцију која увелико ради на изуму вакцине, огромне суме новца се одвајају за истраживања, а државе већ проактивно склапају уговоре са фармацеутским кућама које ће производити будућу вакцину. Истовремено, у паралелном свету друштвених мрежа, круже многобројни рецепти за вакцину или лек против вируса корона, које поставља наводно медицинско особље као и разноразни сумњиви самопрозвани стручњаци.

Док се продужава неизвесност када ће и да ли ће бити произведена ефектна вакцина за вирус ковид-19, у неким земљама се већ припрема промена прописа у вези са обавезном имунизацијом. Тренутно је у само седам европских земаља обавезно вакцинисање (Француска, Италија, Грчка, Пољска, Словачка, Мађарска и Белгија), док је у само две дозвољен изузетак из разлога који нису здравствени. У овим земљама такође постоје и финансијске последице за породице које не вакцинишу своју децу. У Србији, у јеку пандемије ковида 19,  у јуну 2020. године, усвојен је нов Правилник о имунизацији и допуна Закона о заштити становништва против заразних болести, у којима се уводи обавезно бесплатно вакцинисање против грипа за људе старије од 65 година, а казне за непоштовање прописа су повећане са 30.000 на 50.000 динара. И вакцина против варичеле ће бити обавезна за неке категорије људи који су у посебном ризику. Ове промене закона су покренуле талас расправа и протеста према обавезној тзв „присилној“ вакцинацији. Није тешко шпекулисати да су ове промене уведене и као припрема терена за будућу обавезну вакцинацију против вируса корона.

У Канади није обавезно вакцинисање, али је доказ о имунизацији деце услов за уписивање у школу. Изузеци су дозвољени из здравствених или идеолошких разлога. Да се нешто по питању промене прописа за вакцинисање у Канади „ваља иза брега“, може се наслутити из петиција против обавезне вакцинације које су преко лета 2020. почеле да круже по друштвеним мрежама.

У Канади је још у априлу 2020. одобрена око једна милијарда долара за подршку научним установама у борби против ковида 19, што укључује припрему вакцина, третмана и праћење вируса. Оформљен је и „Ковид 19 радни тим“ (The COVID-19 Vaccine Task Force) који се састоји од водећих имунолога и представника индустрије, чија је функција саветовање канадске државе у вези са припремама и производњом вакцине против ковида 19.

Једна од канадских установа у којој се још од фебруара 2020. увелико ради на припреми вакцине против ковида 19 је Универзитет у Саскачивану (Vaccine and Infectious Disease Organization-International Vaccine Centre (VIDO-InterVac).Стручњаци који раде у овој лабораторији носе специјалан шлем на глави кроз који се пумпа чист ваздух, а морају се придржавати строгих протокола који укључују туширање и промену гардеробе два пута дневно. Вакцина је направљена коришћењем протеина из SARS-CoV-2 који би требало да „превари“ имуни систем да мисли да је у питању ковид 19 и тако створи антитела. Вакцина се тренутно тестира на ласицама и хрчцима тако што се животињама дају по две дозе вакцине у року од два месеца а затим се инфицирају вирусом и посматрају ефекти. Вакцина затим мора проћи кроз три фазе клиничког испитивања на људима. У првој фази се тестира до 100 људи у другој између 20 и 500, а трећа фаза обично траје годинама када се и до 30.000 волонтера вакцинише, а научници чекају да се покаже како вакцина делује на оне који буду заражени. У просеку је за вакцину потебно десет година да би била одобрена. Ова установа се нада да ће имати спремну вакцину против ковида 19 већ у марту 2021. године, а да ће прозводња моћи да почне у јуну 2021.   

Широм света стручњаци су изразили страх да ће потребе за вакцином против ковида 19 бити далеко веће од могућности производње. Поред тога наслућује се већ и појава „вакцина национализма“ – да ће многе земље гледати своје интересе на рачун других. А које ће земље добити прве вакцину? Прерано је давати прогнозе будући да су вакцине још увек у раној фази припрема и да нема гаранција да ли ће се показати ефектне, али реално је предвиђање да ће се то десити у богатијим земљама у којима се издвајају велика средства за истраживања и у којима постоје капацитети да се вакцина масовно производи.

Према речима др Питера Хотеза (Dr. Peter Hotez), једног од водећих научника за вакцине у САД, уједно и директора центра за вакцине при Тексас дечјој болници, ускоро се очекује клиничко тестирање за две вакцине против вируса корона. По речима др Хотеза, технолошки развити вакцину против ковида 19 заправо није много компликовано. Ако погледате цртеж вируса, он изгледа као круна  са шиљцима (који подсећа на буздован Краљевића Марка, додатак аутора чланка). Ти протеини су названи „протеин шиљци“. На самом крају шиљка је део који се спарује са рецептором у људском организму што омогућава да вирус продре директно у срце, плућа и друге делове организма. Дакле, главна стратегија у припреми вакцине се односи на стварање имунитета у односу на тај „протеин шиљак“. Али, по речима др Хотеза тај део у припреми вакцине је онај лакши. Оно што ствара тешкоћу је како произвести вакцину која је истовремено и ефикасна и сигурна. Проблем је у томе што се потроши много времена у испитивању сигурности вакцине за животиње, али доказати да је иста сигурна и за људе је тешко. Обично је потребно да прође више година како би се то доказало. А чак 90% вакцина за које почну клиничка испитивања никада ни не доживи коначно одобрење, што због недовољног имунолошког ефекта, а што због сигурности вакцине. 

ВАКЦИНАЦИЈА ЗА ИЛИ ПРОТИВ

Далеко већи број људи верује у позитиван него негативан ефекат вакцина, а пре свега у сигурност вакцина. Према светској анкети коју је спровела агенција Галуп  (Gallup Inc.) око 79 одсто испитаника широм света верује да су вакцине безбедне за употребу. Интересантан је податак колико људи у различитим деловима света верује да су вакцине безбедне.

Светска здравствена организација процењује да је између 2010. и 2015. године у свету око 10 милиона живота спашено захваљујући вакцинацији, а захваљујући вакцинама је и велики број људи заштићен од оболевања као и трајне онеспособљености проузроковане болестима као што су запаљење плућа, дијареја, велики кашаљ, богиње и полио.

Дебата о вакцинама води се већ деценијама. Они који слепо верују у медицину не сумњају у апсолутно позитиван ефекат вакцинације. А да ли је баш тако? Покрети против вакцина су веома гласни и откривају статистике које иду у прилог борбе против обавезног вакцинисања. Један од најпознатијих примера негативних последица вакцинисања је била полио вакцинација током седамдесетих од које је око 500 деце остало парализовано. Постоје и мање познати случајеви негативних ефеката вакцина, као што је случај са вакцином против великог кашља која се давала током седамдесетих година, а постоје неке евиденције које показују да је проузроковала неплодност.

Према студији објављеној у JPPT - Тhe Journal of Pediatric Pharmacology and Therapeutics 2016. године однедавно је уведен нов појам „оклевање у вези са вакцинацијом деце“ (vaccine hesitancy), а разлози су најчешће религиозне природе, лична и филозофска убеђења, неповерење у сигурност вакцина, као и потреба за више медицинских информација. Групе људи које су потпуно или делимично против вакцинисања износе многобројне разлоге за своју одлуку. Постоји веровање да је за децу корисно да прележе одређене болести које би иначе биле спречене имунизацијом, јер се на дуже стазе формира јачи природан имунолошки систем. Звучи познато за бејби бумере и оне мало млађе који су одрасли у бившој Југославији и сећају се како су нас родитељи терали да спавамо у истој соби са браћом и сестрама зараженим богињама, како бисмо и ми прележали и стекли трајну природну имунизацију, што се показало делотворно. Затим, многи родитељи су против убацивања додатних хемикалија у дечји организам и верују да је дете уколико се здраво храни и води здрав живот под мањим ризиком од  болести (која је иначе могла бити спречена имунизацијом). Неки родитељи сматрају да вакцинисање против болести које нису честе, није неопходно, јер је веома мала опасност да се деца од њих разболе. Један пример је вакцина за хумани папилома вирус (ХПВ) која се даје у Канади девојчицама у 8. разреду основне школе, а нека истраживања показују да ова вакцина може довести до озбиљних неуролошких проблема. Поставља се питање колика је вероватноћа да ће све девојчице бити у великој мери сексуално активне и под повећаним ризиком да „закаче“ овај вирус, који се иначе јавља у око 100 различитих типова, од којих је већина безопасна за здравље. Ту је и питање да ли је могуће знати евентуалне негативне дугорочне последице по здравље проузроковане вакцином за ХПВ, имајући у виду да су девојчице које су до сада вакцинисане старе само 14 до 28 година.

Почетком јануара 2020. године, Торонто Стар је објавио чланак у којем се апелује на обавезно вакцинисању против малих  богиња (measles), с обзиром на информације које су стизале од Светске здравствене организације о поновном ширењу малих богиња у свету. Као један од разлога је наведено и неодобравање родитеља да им се деца вакцинишу. Интересантан је податак који је изнет у овом чланку да је у ширем региону Торонта чак 30% деце невакцинисано против малих богиња, а да је укупан број деце у Канади која су рођена између 2010. и 2017. а нису вакцинисана на мале богиње чак 287.000. У чланку се апелује на Фордов кабинет да се промени регулатива у вези са вакцинисањем.

Наводимо речи г. Фогелмана из Торонта који је као разведени отац двоје деце 2018. године добио битку на суду да не вакцинише своју децу:

„Избор да се не вакцинишемо није илегалан или несмотрен, нити је одраз неморала. То је лични избор. Ја не видим ризик за децу ако остану невакцинисана, а са друге стране имам евиденцију да вакцине могу представљати ризик за њихово здравље.“

Чак и веома образовани родитељи, који нису под утицајем религиозних или уверења друге природе, показују страх и неповерење када им стручњаци приказују научне проценте ризика од вакцинације, јер нешто што статистички представља малу вероватноћу може управо за њихово дете постати реална могућност. Они који доносе више интуитивну одлуку о (не)вакцинисању деце могу лако доћи до разлога против вакцинисања преко интернета и многобројних форума. Али за родитеље који желе да донесу одлуку базирану на провереним информацијама изазов и даље представља како доћи до поузданих информација. На пример, на веб-сајту Светске здравствене организације се тренутно могу наћи званичне информације за 16 вакцина, укључујући и списак привремених као и дуготрајних реакција на вакцине. Али не верујем да су и ове информације довољне за доношење одлуке, већ пре да могу отворити Пандорину кутију са новим дилемама и потребом за додатно истраживање везано за наведене здравствене ризике, историјат, статистике и сл.

Онима које занима да прочитају више на тему вакцина препоручила бих књигу „Између наде и страха“, аутора Мајкла Кинча, онколога који је током своје каријере истраживао вакцине. Више од трећине књиге се бави имунологијом, а осврће се и на догађаје и истраживаче везане за имунологију и вакцине током историје. Кроз књигу провејава да је аутор поборник вакцина али не негира ризике вакцина и даје чак и неке примере, а врло отворено је против фабрикованих и некомпетентних информација које круже у покретима антивакцинаша.

До изласка новог броја САН-а из штампе сазнаћемо већ да ли је руска вакцина, која је објављена у августу, била „лажна“ или не, и да ли је кинеска вакцина која је почела да се производи почетком септембра делотворна, а надам се да ће већ бити неких озбиљнијих наговештаја о вакцини која улива поверење. До тада имамо довољно времена да на све досадашње бриге у вези са пандемијом, додамо још и бригу о томе када ће коначно стићи вакцина против ковида 19, да ли ће бити делотворна и да ли ће бити без дугорочних негативних последица за здравље. Додатне бриге имају они који верују да је цео „пројекат корона“ настао како би се вакцинацијом убацивали чипови у организам у циљу контролисања и манипулације масама.

Са масовном производњом и дистрибуцијом вакцине против вируса корона бојим се да ће и највећи скептици и противници вакцинације морати да попусте, што због страха од вируса корона, што због државних мера које ће можда захтевати од свих грађана да се вакцинишу. Онима који се буду осећали као заморчићи који примају недовољно испитану и непроверену вакцину, као и онима који су у страху да се вакцином уграђује и електронски чип за контролу и праћење, остаће надам се барем два избора: да не приме вакцину, или да се вакцинишу а затим држе палчеве и себе убеде да је са добијеном вакцином против ковида 19 штета мања.