ПИСАНА ПРАВИЛА И НЕПИСАНЕ ПРЕВАРЕ ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

Било да је у питању храна, одећа или козметика, органски производи су резултат строго контролисане производње, која је законски регулисана. Они су безбедни за употребу, не садрже вештачке материје и хемијско-синтетичке пестициде. Органска храна има већу хранљиву вредност него храна произведена уобичајеним начинима. Поред тога, органска производња не загађује животну средину, поштује природну еколошку  равнотежу и користи одрживе изворе енергије. Органска храна не сме да садржи пестициде и тешке метале, забрањени су генетски модификовани организми, вештачки додаци, употреба антибиотика и других лекова. Стока није одгајана у кавезима, већ има могућност да се креће на пољу.

Да ли је баш увек тако?

У Канади само сертификовани производи могу да буду означени као органски. Употреба те ознаке, нажалост, није обавезна, тако да произвођачи у великој мери  лоупотребљавају ову чињеницу и у називима производа некажњено користе речи као што су organic,  natural, organic ingredients, eco, bio, fresh, чак и кад је то далеко од истине. Произвођачи су се добро наоружали испробаним маркетиншким потезима како би заварали купца, а да при том не прекрше закон. Ово се односи не само на ознаку за органску храну него и навођење дневних потреба за одређеним састојцима, величину  порције, информације о додатом шећеру, препоруку о дневном уносу содијума и још много тога. Иако је једно од основних начела органског произвођења хране некоришћење пестицида, истина је да и огранске фарме користе пестициде, али су они природног порекла, а не синтетички. Природни су мање токсични, али и даље представљају известан ризик за људско здравље.

Како препознати органски производ и шта

треба избегавати?

Избегавајте бомбасте називе производа које не прати званични лого за органску храну.

Пажљиво читајте састојке на сваком паковању. Купујте у продавницама здраве хране, где је мањи ризик да вас примамљиви текстови на налепницама преваре, али ни ту не идите на касу пре него што све добро проучите. Купујте локалне производе на пијаци, или директно на фармама. Иако дефиниција локалне хране није ни изблиза тако јасна као што је то случај са органском храном, препоручује се да се макар у летњој сезони  намирнице набављају на пијацама (farmers market).

Предности су многобројне: нема ни трошкова ни негативних последица транспорта, намирнице су свеже, а при том помажемо локалну економију. Поред тога, многи мали фармери користе најбоље методе за производњу органске хране, али не могу себи да

приуште скупи поступак добијања сертификата.

И запамтите да органско није увек исто што и здраво! Од органских састојака и даље се могу направити нездраве намирнице, укључујући и junk food, као што су: крекери са сиром, пециво за тостирање (toaster pastries), чак и хотдог. Неке од намирница које имају етикету да су органски произведене могу да садрже изузетно велике количине шећера, соли, или масти, и тако представљају опасност по наше здравље. Made with organic ingredients не значи ништа друго него да је најмање 70 одсто састојака органско. А преосталих 30 одсто? Још су сумњивији производи на којима пише made with  organic ingredients, што се најчешће односи на намирнице које садрже највише три органска састојка, која су истакнута на најупадљивијем месту на паковању. Такође се злоуотревљавају free range, sustainably harvested, glutenfree, kosher, чиме ћемо се позабавити у следећем броју.

Према непрофитној организацији Environmental Working Group, неке врсте воћа и поврћа имају виши ниво пестицида од осталих, тако да се препоручује куповина органских производа:

• јабуке блитва
• слатке паприке раштан, раштика
• (bell peppers) (kale,
• collard greens)
• краставац тиквице
• целер нектарине
• кромпир брескве
• грожђе спанаћ
• трешње јагоде
• парадајз љуте паприке