ПАНДЕМИЈА ДАНАС И СУТРА

Уколико је ово што нам се дешава од марта ове године предводница апокалипсе, онда и није тако лоше. Како смо се надали, добро смо се удали. Уместо гушења у угљен-моноксиду, умирања од нуклеарног зрачења, убијања у светском рату, ми удишемо чист планински ваздух усред милионских градова, једемо свеже припремљену домаћу храну, неки од нас не раде пуном паром на послу... Деца (чак и она мало старија) су код куће, цела породица је на окупу. Шетамо се по комшилуку, а коначно и упознајемо комшије. Пријатне пролећне вечери проводимо у свом дворишту, окрећемо маршмелоу на ватри испод звезданог неба. Спавамо дуже и опуштенији смо. Не памтимо да смо се толико смејали као у последње време на лавину шала и пошалица које су стизале са свих страна и пратиле догађаје. Уживаћемо у овом лету, дружићемо се у својим двориштима и викендицама, радићемо од куће, нећемо дати да нам одузму слободу кроз нове технологије, наћи ћемо начине да зезнемо корону. Чудесна је моћ људског прилагођавања и опстанка.

Али ту је и друга страна медаље. Страх од епидемије и неизвесност шта нам доноси будућност. Ту је и група популације којој је живот далеко од идиличног. Они који живе у сталном ризику и страху од болести за себе и своје најближе. То су занимања чији посао не сме да стане: медицинари, радници у старачким домовима, домовима за бескућнике, радници у продавницама и ресторанима брзе хране, достављачи хране, радници градског саобраћаја, поштански службеници, ђубретари, хигијеничари, фабрички радници и многе друге професије за које се мање зна, а који и даље морају одлазити на своја радна места и бити изложени већем ризику од заразе него они који раде од куће.

Неки од нас су остали без посла. Ту су стрес, брига и стрепња за будућност. А и они који имају среће да свој посао наставе од куће без прекида, пролазе кроз специфичне изазове. Радни дани се одуже у недоглед. Посла је много, а комуникација и састанци су отежани. Посебно тешко пада рад од куће онима са малом децом, којима често остаје да раде ноћу кад деца спавају. (Више о предностима и манама рада од куће можете прочитати у 19. броју САН-а, од јануара 2020. године или на веб-сајту sanmagazine.ca).

Најтеже је старима и болеснима. Онима који су немоћни и зависе од помоћи и подршке породице и радника у установама за старе или болницама. Тешко је ставити се у кожу старе и болесне особе која нема контакт са својом породицом због заразе, болести или даљине. Тешко је  замислити и живот старих особа у Србији којима је из превентивних разлога два месеца било забрањено кретање, што су многи доживели као дискриминацију и укидање основне грађанске слободе. Тужан је и податак да се смртност старих и хронично болесних особа повећала и до 7% у неким земљама.

НОВА РЕАЛНОСТ

Ако би требало да у једној реченици опишем ово доба у којем живимо, цитирала бих писца Јувалa Ноа Харарија (Yuval Noah Harari): „Ово је специфичан тренутак када се биологија спаја са компјутерским наукама, епидемиологија представља паметном телефону, а вирус корона се упознаје са зумом (Zoom).“

Ако би требало да изаберем омиљену новину за време вируса корона, била би то зум апликација. Названа „скајп на стероидима“ од стране једног америчког новинара, зум апликација нас је на једноставан начин повезала са породицом и пријатељима широм света. Преко зума се дружимо, држимо састанке, пружамо једни другима подршку, одлазимо на љубавне састанке, преко зума се праве журке, прославе, па чак и сахране и парастоси. Као да нас никада до сада технологија није у толикој мери повезала и хуманизовала.

Ту су и многобројни нови изрази и поштапалице који се користе током ове пандемије, а остаће нам заувек у колективном сећању као језичка асоцијација на ово историјско време чији смо сведоци. Незапамћена времена и изазови, тектонска померања у свету и друштву, економска катастрофа 2020, чекање да се заравни кривуља, хипотетички ризици за време пандемије, таласи епидемије и многи други.

Изложени смо многим информацијама, често противречним. Срећа је да се гугл и остале друштвене платформе труде да уклоне непроверене и погрешне информације којима је циљ ширење неистине из различитих разлога и интереса. Тако на пример ако у google fact chech tools https://toolbox.google.com/factcheck укуцате у претраживач реч covid-19, наћи ћете бројне оповргнуте и непроверене изјаве, видео-записе, извештаје, као на пример: вакцина против грипа чини људе позитивним на вирус корона, три пацијента у Гвинеји умрло после примања пробне вакцине, на вегетаријанце не утиче ковид будући да се вирус преноси преко меса, у њујоршким болницама убијају ковид пацијенте итд.

Стопа незапослености, која је у последње две године у Канади врло стабилна и износи 6%,  за два месеца скочила је на 13%, док је у САД достигла 15%. У Америци је 20 милиона послова, креираних у току последње декаде, изгубљено у једном месецу. Многи Канађани су пали на државне јасле. Ту су различити видови помоћи и олакшица за појединце, бизнисе и привредне секторе. Ту је CERB – финансијска помоћ онима који су изгубили посао. Затим за бизнисе ту је CEWS – где држава покрива и до 75% плата радника. Нажалост, многи мали и локални бизниси су већ пропали. Многе локалне продавнице па чак и велики трговачки ланци се исељавају из свог простора и прелазе на онлајн продају.

Поносни смо што живимо у земљи која толико воли своје грађане и пружа им сигурност. Понеки од нас заиста могу и да дигну све четири у вис. Највећа државна помоћ досад забележена у историји, дешава нам се пред очима. Чак и студенти могу аплицирати за новчану надокнаду на рачун посла који су намеравали (или нису намеравали) да раде преко летњег распуста. Џастин Трудо одваја чак 9 милијарди долара само за студенте који ће између маја и августа моћи да добију 1.250 долара месечно, а помоћ иде и до 1.750 долара за оне који издржавају некога или су инвалиди, и укључује и дотације за оне студенте који зарађују мање од 1.000 долара месечно. Биће ту неких који ће мало и да преваре државу, али не лези враже, цела шема „лези лебу да те једем“ (за поједине) ипак неће вечно трајати. Видећемо у некој скоријој будућности да ли ће овај владин потез, који је више усмерен на помоћ појединцима да задрже примања него на помоћ бизнисима да преживе кризу, за једну од последица имати превелики број одштампаних новчаница са краљичиним ликом које неће баш имати превелику вредност.

ШТА НАС ТЕК ЧЕКА

 „Коначно, опасност ће проћи, али ћемо открити да више не живимо у истој земљи.“
Пеги Нунан (Peggy Noonan), новинарка из САД

„Нећемо се после изолације пробудити у неком новом свету. Све ће бити исто, само мало горе.“
Мишел Уелбек (Michel Houellebecq), француски писац

Овај чланак се припрема за штампу крајем маја 2020. тако да ће неке од информација и изложених претпоставки и предвиђања могуће већ бити потврђене или оповргнуте до средине јула, када летњи број изађе из штампе. А можда и неће, док ће се нова питања и недоумице у међувремену наметнути.

Две вероватно највише употребљаване речи током пандемије су „могуће“ и „можда“. Можда је вирус настао у лабораторији, а можда и није. Можда ће се пандемија завршити до јесени, а могуће је и да ће трајати још 2-3 године. Можда ће вакцина бити на располагању ускоро, а могуће и да неће. Могуће да ће доћи само до економске рецесије, али можда нас задеси и депресија.

Можда још нисте добили отказ и могуће је да га нећете ни добити. Можда припадате оном кругу људи који посао могу завршавати од куће и нисте изложени опасности да зарадите вирус, а можда га нећете ни добити. Можда се и даље надате да ћете за следеће божићне празнике ићи на сафари у Африку, а можда и одете. Можда и даље верујете да ви и ваша породица нећете бити директно угрожени, могуће је и да нећете. Али, платићете и ви. Сви ћемо платити. Надајмо се да нећемо платити највећу цену - својим здрављем. Али платићемо кроз повећање пореза, скок цена, кроз смањење плата и редуцирање пензионих фондова. Платићемо и кроз смањење слободе кретања, ограничених путовања, живота у страху од болести. Ко не плати на мосту, платиће на ћуприји.

У целој овој кризи вируса корона ипак мора постојати неки џокер. Као у ремију, таман када помислимо да је све готово и да губимо игру, појави се џокер који спашава! Да ли ће се џокер појавити у виду вакцине, колективног имунитета, самоуништења вируса ковид-19? Али шта ће бити после пандемије? Како ће се свет променити? Крилатица коју чујемо готово сваког дана у време пандемије је: „Живот после пандемије вируса корона неће бити исти као пре.“

НА КРАЈУ ОСТАЈЕ ОПТИМИЗАМ

Намеће ми се утисак да је ова криза дошла у тренутку потпуног усијања планете. Као некада, давних  седамдесетих, када смо одлазили на море са родитељима па фића прокува. Тако смо ми кључали  на аутопуту 401, сат и по у једном правцу до посла. Кључали смо на састанцима - приљубљени једни уз друге. Кључали смо због нереалних рокова за пројекте. Јели смо ручак на волану док возимо са једног пословног састанка на други. Кафу смо пили гурајући колица у самопослузи. Своју децу нисмо виђали по неколико дана јер су била закључана у својим собама,  притиснутa школским обавезама. Са брачним партнерима смо разговарали размењујући текстуалне поруке. Вечеравали смо на кухињским пултовима док слажемо судове у машину. Последњу књигу смо прочитали прошлог лета. Новине и вести већ годинама нисмо пратили. Нетфликс је био ту када се стропоштамо од умора на софу са жељом да гледамо што глупљу и површнију серију. На одмор смо одлазили у петак увече директно са посла хватајући убер за аеродром, а враћали се у недељу после поноћи пред сам повратак на посао. Цео живот нам је био на штоперицу, у нервози и хистерији.

Постаје извесно да ће пандемија КОВИД-19 променити драстично услове рада, тако што ће многи делимично или стално радити од куће, чиме ће људи штедети између једног и три сата дневно на одлазак на посао. То ће нам донети у просеку између 100 и 200 (некима можда и више) сати слободног времена, што је готово месец дана годишњег одмора! (Више о предностима и манама рада од куће можете причитати у 19. броју САН-а, од јануара 2020. године или на веб-сајту sanmagazine.ca).  Истовремено, то ће повољно утицати и на смањење загађења. Барем у неком периоду после пандемије смањиће се количина новца у оптицају и умањиће се потрошачка моћ грађана, али и нездрав потрошачки менталитет и губљење времена и новца на непотребне куповине. Економска сигурност ће на неко време бити угрожена кроз незапосленост, мања примања, а можда и умањене пензионе фондове. Али у међувремену ћемо се вратити минимализму и уживању у лепотама једноставног живота. Више ћемо шетати, возити бицикл, ићи на излете и камповања. Путовања авионом ће неко време бити ограничена, компликована и скупа, али то ће нас натерати да откријемо места и природне лепоте до којих можемо стићи аутомобилом. Уживаћемо и у свом комшилуку, у природи која као да се препородила и вратила у неки исконски поредак. Гледаћемо којоте како се шетају по нашем дворишту и слушати сову пред спавање. А оно што ће бити можда највећа корист ове пандемије је да ће се породица још више учврстити, деца ће разговарати са родитељима, супружници ће комуницирати свакодневно, причаће се о смислу живота и плановима, играће се породичне друштвене игре и певати караоке. Током пандемије, а надамо се и после, пријатељства и друштвени контакти ће бити интензивнији, искренији и сушаственији.

Када се заврши пандемија ми ћемо дефинитивно бити неки нови људи које је овај период обликовао по своме. Постојаће верујем и колективно и лично сећање које нам неће дозволити да се вратимо старом начину живота и натерати нас да преиспитамо своје вредности и приоритете.