Међународна омладинска радна акција (ОРА) – Одличан пример са XIV Зимских олимпијских игара у Сарајеву пре 40 година!

Овe годинe се обележава 40-годишњица Зимских олимпијских игара у Сарајеву, достојанственог тренутка у историји овог града којег се сви радо сећају. Сарајево је било у жижи света те зиме, а постати домаћин највећег спортског фестивала у години било је нешто што нико није могао очекивати у то време. Олимпијада остаје најважнији спортски догађај у историји региона до данас.

Значајан број спортских хала и објеката за смештај је изграђено посебно за Олимпијске игре, укључујући олимпијску дворану Зетра, огромну вишенаменску халу која се и данас користи, као и стазе за ски-скокове и боб. Постојећи стадиони и остали спортски објекти су се такође надоградили. Заправо, 167 великих и 400 мањих пројеката је завршено пред отварање Зимских олимпијских игара. (извор) Грађани су били усхићени тиме што је њихов мали део света домаћин Зимских олимпијских игара, тако да се много њих удружило и волонтирало да помогне у организацији и одржавању овог догађаја.

Седам година пре почетка Олимпијских игара, млади широм целе државе су се удруживали сваког лета и радили месец дана на било ком пројекту који је био потребан за организацију Зимских олимпијских игара у Сарајеву.

Према речима Мирослава Пејића, бившег координатора ОРА Олимпијада 84 (Омладинска радна акција Олимпијада 84), ОРА је била популаран волонтерски покрет у бившој Југославији, где је, у случају Сарајева, 17.499 волонтера радило сваког лета током 7 година пред почетак игара како би изградили скијашке скакаонице и остале олимпијске објекте који би се отворили 1984. Ови волонтери били су организовани у 354 радне бригаде из сваког дела бивше Југославије, укључујући Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Србију, Македонију и Црну Гору.

Уз седмогодишње напоре које су претходиле ОРА Сарајево, током Олимпијских игара, на ОРА „Олимпијада '84“ (Омладинска радна акција „Олимпијада 84“), стотине младих радника из угоститељских и туристичких делатности у бившој Југославији је волонтирало, посвећено пружању најбољих услуга посетиоцима који би стизали у Сарајево из целог света.

Према речима Мирослава Пејића, 379 младих угоститељских стручњака широм целе Југославије, из 160 предузећа за смештај и туризам је удружено, добровољно пружајући 100.000 сати у циљу организације Олимпијских игара. Ови млади стручњаци сматрани су најбољим у својим областима, течно су говорили најмање два страна језика и рапоређени су како би понудили угоститељске услуге широм различитих нових објеката. Ово су биле једне од најпосећенијих Олимпијских игара до тада, са рекордним бројем учесника, што је представљало више од 2.500 људи. (извор)

Волонтери, такође познати као бригадири, организовани су у осам група којима су додељени различити центри, укључујући дворане Скендерију, Зетру, као и планине Јахорину, Бјеласницу и Игман...

Радно време било је између 10 – 12 сати дневно, сваког дана. Понекад, уколико је  било потребно, смене су трајале и дуже. Разноврсност послова укључивала је куваре, конобаре, рецепционере, кетеринг, пословне руководиоце и руководиоце догађаја.

Поред рада на спортским објектима, ови волонтери су радили и у олимпијским селима попут Добриње, које је имало око 2.100 јединица за смештај спортиста, њихових породица и страних новинара (извор), као и у другом једнако важном олимпијском селу, Мојмило.

Наслеђе рада који су волонтери у ОРА обавили на Олимпијским играма се може и данас осетити. Нови развој инфраструктуре и спортских објеката и даље користи хиљадама људи у овом граду. Заправо, Добриња је сада заједница у којој живи 40.000 људи. (извор) Мојмило има отприлике 639 станова који су данас пренамењени у социјалне станове за угрожене породице. (извор).

Данас, шест од осам изграђених објеката су и даље у употреби и користе локалној заједници и посетиоцима. Ови објекти су значајно унапредили активност везану за зимске спортове у региону након игара, а забележено је да је учешће у зимским спортовима пет пута веће након 1984, посебно међу децом. (извор) 

Ови објекти који промовишу и омогућавају спортске активности доприносе трајној култури зимских спортова које је сада део регионалног идентитета Сарајева.

Олимпијске игре у Сарајеву су одличан пример како волонтери доприносе успешном организовању спортског догађаја.