ГАВРИЛО – ПРИНЦИП НАШЕГ ОПСТАНКА

У лето, 13. јула 1894. по старом календару, рођен је Гаврило Принцип. Тим поводом разговарали смо са историчарем Огњеном Карановићем, директором Центра за друштвену стабилност и предавачем у Културном центру Новог Сада, у жељи да расветлимо бројне догађаје који су претходили Сарајевском атентату и да одговоримо на питања и недоумице –  зашто пропаганда са Запада, када говори о Принципу, и данас прећуткује многе важне историјске чињенице.

Атентата у Европи у то време било је напретек. Стога се намеће питање: зашто, на пример, светски рат није избио 1898, када је аустријску царицу усмртио један Италијан? Зашто проф. др Милош Ковић тврди да је Принцип био много више Европљанин, него што је тога био свестан? Зашто треба да будемо поносни што се Принцип убраја у најпознатије Србе света, поред Николе Тесле и Новака Ђоковића, без обзира што га Запад сматра „терористом“?

„Пуцњем у Фердинанда, Принцип се уврстио у ред првих српских војника који су стали на браник своје отаџбине пред навалама аустроугарских и немачких 'цивилизаторских експедиција', који су своје мисије ширења наводнe европске цивилизације над српским етничким просторима започели само месец дана након Сарајевског атентата и то у Мачви, Поцерју, западној Србији, у Срему, у источној Босни, где је тада судбина Србије била исписивана крвавим мастилом на безбројним лешевима српске младежи пале на Церу, Колубари и Дрини. У такве 'цивилизаторе', Принцип је испалио своја два метка. А борба против таквих цивилизаторских мисија од 1914. определила је комплетан духовни и ментални склоп српског етничког колективитета за сва времена. Уколико се одрекнемо права на слободу Гаврила Принципа и права тих мученика из 1914. како можемо очекивати (данас) да нам неко обезбеди право на правду, која може само да се заснива на слободи! Зато је Гаврило – принцип нашег опстанка!“ – рекао је на почетку разговора историчар Огњен Карановић.

У којем историјском контексту је потребно да посматрамо догађаје у вези са атентатом у Сарајеву, као и сам атентат?

Гаврило Принцип и његово дело били су карактеристични, типични изданци тог доба или, како је историјска наука одредила тај период, Принцип је био продукт епохе империјализма, односно борбе угњетаних против те епохе. Принцип је био, као што каже проф. др Милош Ковић, много више Европљанин, него што је тога био свестан. Зашто? То је било доба политичких атентата у целој Европи и у целом свету. Бројне патриотске, националне, анархистичке, левичарске, а у првом реду омладинске организације различитих нација убијају крунисане главе, владаре, председнике, премијере, гувернере, државне чиновнике и војне команданте. Непосредна инспирација припадника Младе Босне били су  Млада Италија и Млада Белгија. Они су били легитимни наследници идентичних омладинских покрета и организација из целе Европе – Младе Швајцарске, Младе Немачке, Младе Ирске… А то су све била завереничка, национална, социјална, патриотска удружења омладина европских нација, која су, под утицајем идеја италијанског револуционара Мацинија, ницала у целом 19. веку, у време заноса и полета европског романтизма. Шта је свима било заједничко? Револуционарни насилни методи борбе за националну и социјалну еманципацију које је спречавала епоха империјализма и њени носиоци – пре свега националне елите великих сила. Нпр. у Венецији 1912. откривен је споменик Гуљему Обердану, који је 1882. покушао да убије Франца Јозефа. У томе није успео, ликвидиран је у покушају, али Италијани га проглашавају за националног хероја. Политичко и социјално порекло Гаврила Принципа налази се у културолошким и историјским обрасцима Европе из првих деценија 20. века, али и у тадашњој, па и данашњој БиХ. Тада је у БиХ постојала типична колонијална управа Аустроугарске, која се у тој земљи понашала као британска колонијална управа у Индији или белгијска у Конгу. Поништена су апсолутно сва колективна права српског националног корпуса у БиХ. Становници Босне се држе у социјалном, економском и просветном сиромаштву. Сам Принцип на суђењу, између осталог, каже да је починио атентат из освете због повређених социјалних и националних права јужнословенских народа у Аустроугарској. Он је хтео да се освети због социјалне беде у којој аустроугарске власти држе сељаке, тежаке, чијем социјалном миљеу је и сам припадао. Дакле, Принцип је млад човек који живи у једном репресивном режиму аустроугарске управе у БиХ, који затире комплетно историјско и културно наслеђе целе једне националне заједнице, ради остварења својих колонијалних циљева. Излаз из таквог безнађа у коме се налазило ондашње друштво у БиХ, Принцип је видео у насиљу према таквом режиму, тј. насиљу путем којег се такав режим мора отерати са балканских простора.

Ни за Америку, ни за ЕУ, Гаврило Принцип никада није престао да буде одговоран за избијање Првог светског рата. Аустроугарска је убрзо после атентата кренула у казнену експедицију на Србију, баш као Бил Клинтон и НАТО осамдесет пет година касније. Зашто је баш тај атентат био повод за избијање рата?

Зато што су тада немачки кругови у врху њеног војно-политичког апарата проценили да је куцнуо последњи час у коме је потребно да се обрачунају са противницима и промене политичке мапе света у корист Централних сила, у првом реду Немачког рајха. Русија је постала четврта економска сила света са потенцијалом да до 1950. године преузме и прво место. Велика Британија и Француска у својим колонијалним поседима држале су привредне ресурсе већег дела Африке, Азије и Океаније, без намере да било које делове својих поседа уступе Немачкој. САД и Русија већ тада су биле две водеће војне светске силе уз Немачку. Није се више могао одлагати тај „велики прасак“, до којег је могло доћи и 1906, и 1911, и 1908. у временима Прве и Друге мароканске кризе и Анексионе кризе. Ипак, геополитички услови за избијање Великог рата, биће испуњени 1914, када је Источно питање решено по девизи „Балкан - балканским народима“, када су Србија и Црна Гора ослобођењем Старе и Јужне Србије успоставиле заједничку границу у некадашњем Новопазарском санџаку и на Косову и Метохији. Тако је пресечена географско-инфраструктурна могућност Аустроугарској и Немачкој да преко луке Солун успоставе комуникацију са Блиским истоком, а то је за њих била „кап која је прелила чашу“.

Бројни атентати су се одиграли тих година – зашто неки од њих није био повод за Велики рат?

Све је почело убиством француског председника Сади Карноа 1894, затим убиством аустроугарске царице, супруге цара Франца Јозефа, Елизабете, чувене хладнокрвне Сиси, коју је убио италијански револуционар, анархиста Луиђи Лучени 1898. Тренд се наставио убиством краља Умберта I у Италији 1900. (свекра краљице Јелене Петровић), затим убиством Александра Обреновића и Драге Машин у Београду 1903, Карлоса I Португалског и његовог сина престолонаследника Луиса у истом дану у Лисабону 1908, краља Ђорђа Гликсбурга у Грчкој 1913. Ређају се атентати на премијерe Грчке, Шпаније, Бугарске, на краља Шпаније Алфонса XIII. Па ко је побио све те људе, у име чега, зашто? Да нису можда то искључиво учинили ’српски или балкански терористи’, попут Принципа и Младобосанаца, који су како тврди британски историчар Кристофер Кларк и други представници модерне историографије на Западу, то учинили по наговору Србије и Русије, како би се Европа гурнула у Први светски рат. Па зашто онда светски рат није избио 1898, када је jeдан Италијан убио аустријску царицу? Зато што узроци рата не леже у делатности и постојању Младе Босне или у атентатском чину Гаврила Принципа из 1914. већ су се узроци рата налазили у контексту времена и историјских процеса и стања у којима су сва ова убиства, сви ови атентати и почињени.  Краљ Александар Ујединитељ сматра се последњом жртвом Првог и првом жртвом Другог светског рата.

Шта за Србе треба да представља Гаврило и како треба да га се сећамо? 

Као неустрашивог и чојственог мученика и страдалника за слободу српског народа и слободу свих јужнословенских народа. Они који га се одричу, попут садашњих бошњачких политичара у Сарајеву, слободу и не желе.

АФ: Франц Фердинанд о Србима

• Франц Фердинанд је био син млађег брата цара Франца Јозефа, син надвојводе Карла Лудвига и проглашен је престолонаследником након трагичне смрти сина јединца цара и краља Франца Јозефа I.
• Од 1899. године био је ожењен Софијом из угледне чешке, грофовске породице Хотек. Али сама чињеница да Софија није потицала из неке високорангиране династијске породице европских владарских кућа, а сасвим сигурно и због њеног словенског порекла, њихов брак у хабзбуршком владарском дому изазвао је велике потресе и скандале и заправо никада није био искрено прихваћен и признат.

Франц Фердинанд је својим саговорницима увек говорио о Србији са великим гнушањем, као о земљи дивљака у којој једино вредно што постоји јесу предивна ловишта дивљих свиња, а познато је да је он био страствени ловац.

Он је био човек набуситог става, често непријатан у разговору и генерално код људи није будио баш неке велике симпатије – каже Карановић.

АФ: Књига професора Милоша Ковића о Принципу

• Наш саговорник Огњен Карановић на крају разговора препоручио је књигу професора М. Ковића „Гаврило Принцип“, документи и сећања, коју су заједно публиковали РТС и Прометеј. Проф. Милош Ковић је врло концизно и трилерски занимљиво предочио апсолутно све што је о Гаврилу Принципу речено у ових стотину година – сва научна, књижевна и публицистичка сазнања. Омогућиоје самом Принципу да коначно „својим гласом“ проговори и да без непотребних тумача, аутентично и веродостојно, укаже на дешавања тог времена.