NA KAFI SA MASTEROM IVANOM PETROVIĆEM

SAN: Koliko si dugo u Kanadi? Kako si došao i gde si živeo pre dolaska ovamo?

U Kanadi sam već nešto više od 24 godine. Došao sam 1991. godine iz Srbije, tačnije iz Obrenovca.

SAN: Da li tekvondo u današnje vreme predstavlja i sport, i veštinu, i filozofiju? Kako je uopšte došlo do toga da se baviš tekvondom?

Roditelji su me upisali na tekvondo kad sam napunio šest godina. To je bio moj prvi kontakt sa sportom. Njihova ideja je bila da popune moje slobodno vreme i da me nauče kako da poštujem sebe i starije.

Tekvondo je korejska veština koja se u biti bazira na samoodbrani. Od  2000. godine postao je deo Olimpijskih igara. Danas se ova borilačka veština uči i trenira u više od 180 zemalja i tretira se kao jedna od najefikasnijih tehnika odbrane. To je sport protkan filozofijom i veštinom koja se uči godinama.

SAN: Šta su najvažnije stvari koje si  naučio kao tekvondo master i šta bi posavetovao naše čitaoce koji nameravaju da krenu tvojim putem?

Kao master tekvonda naučio sam kako da vladam situacijom, kako da izbegnem sukobe, da se odbranim u slučaju napada, da nikada ne odustajem, da verujem u sebe i na kraju da brinem o svom zdravlju kao i o kvalitetu života, što je veoma bitno za ovaj sport.

Ovaj sport vas uči da cenite i poštujete ljude oko sebe. Ono što zelim da naglasim je činjenica da je, kao i u svakom drugom sprortu, početak najteži. Tekvondo u sebi poseduje hijerarhiju koja mora da se poštuje i zahteva disciplinu, odricanje i mnogo vremena. Za vrhunski rezultat mora se trenirati svakodnevno. Tekvondo je sport za sve uzraste i ne zahteva velika finansijska ulaganja. Za one koji su srednje i starije dobi ovaj sport preporučujem jer održava kondiciju, reguliše telesnu težinu što je, kao što već sigurno znate, veliki problem zapada. Kada su deca u pitanju, ovaj sport kod njih razvija disciplinu, samopouzdanje i socijalizaciju.

SAN: Ove godine si dobio nagradu za najbolji mali biznis u Etobiko-lejkšor eriji. Kaži nam nešto više o tome. Koliko dugo si mali privrednik, koja su tvoja iskustva i šta bi posavetovao one koji nameravaju da postanu mali privrednici?

Da, ove godine sam dobio nagradu za najbolji biznis u Etobiko-lejkšor eriji za koju su me nominovali korisnici naših usluga. U ovom takmičenju je učestvovalo nešto više od 30 privrednika. Ova nagrada mi mnogo znači upravo zato jer je potvrda mog rada, zalaganja i odricanja u poslednjih šest godina koliko se bavim ovim biznisom. Ono što mogu da dam kao savet je da budete spremni na odricanja koja donosi privatan biznis. Da, tačno je da ste svoj gazda, kako to kod nas kažu, ali s druge strane kad pretočite ono što volite u biznis, vi više ne prenosite samo veštinu tekvonda svojim studentima, već jedan veliki deo vremena počne da vam odlazi na administrativne poslove, marketing i nabavke.

SAN: Šta ti se ovde u Kanadi sviđa a šta ne, vezano za tvoju struku i život uopšte? Da li i koliko putuješ van Kanade?

Ja sam već previše dugo u Kanadi i došao sam kao dete, tako da baš i ne mogu da pravim neko poređenje sa Srbijom kao zemljom iz koje dolazim. Član sam nacionalnog tima Kanade i trener za provinciju Ontario. Zbog toga često putujem i puno vremena sam proveo i provodim van Kanade. U Koreji sam, na primer, živeo nešto manje od godinu dana i tamo sam imao priliku da naučim šta ovaj sport znači u toj zemlji.

SAN: Ti se ovde došao kao dete i ne ideš često tamo odakle si došao. Kakav osećaj mladi Kanađanin srpskog porekla ima prema prostorima Srbije/Jugoslavije? Da li pratiš tekvondo na tim porostorima i porediš u odnosu na to kako je baviti se istim sportom u Kanadi?

Tekvondo kao sport pratim u čitavom svetu, a to podrazumeva i Srbiju i njene takmičare. Srbija ima Milicu Mandić i ona je izuzetan sportista. Znam da Srbija ima i mlade takmičare koji su već počeli da osvajaju medalje na raznim takmičenjima. Srbija kao država dosta ulaže u ovaj sport.

Srbiju kao zemlju iz koje dolazim volim i uvek se od srca obradujem kada neko iz Srbije osvoji neku od medalja na bilo kom takmičenju u svetu.

SAN: Šta bi posavetovao one koji su se nedavno doselili u Kanadu i one koji nameravaju da se dosele?

Moj prvi savet je da savladaju jezik koji je neminovan za bilo kakav uspeh ovde. Kroz sport, učenje i druženje mogu da upoznaju ljude i kulturu ove zemlje. Ovo je zemlja koja daje velike mogućnosti za one koji dolaze u nju. Treba puno strpljenja i odricanja, ali verujte da se kvalitet i pošten rad uvek prepoznaju i cene.

SAN: Kako najradije provodiš slobodno vreme?

Ne mogu baš da se pohvalim svojim slobodnim vremenom. Ako ga i imam, provodim ga sa verenicom i prijateljima. Nekada sam se bavio pravljenjem muzike, ako sam to dobro rekao na srpskom, pa to ponekad i sada radim kada mi vreme dopusti. Ovde vam nekako biznis kojim se bavite uzme gotovo sve vaše vreme ali ne na negativan način. Treniranje, administracija, marketing, nabavka opreme i sve ostalo što ide uz biznis teško da može da se uklopi u pet radnih dana, bolje reći sedam radnih dana.