MILEVA MARIĆ – NAŠA NAUČNICA I HEROINA

Zašto Mileva do kraja života nije progovorila o svom ogromnom doprinosu i zajedničkom naučnom radu sa Albertom? Zašto je ćutala o Albertovoj preljubi? Kako se jedna velika mladalačka ljubav pretvorila u katastrofu? Kada je usahla njena želja i ambicija za naučnom karijerom? Kakav je bio njen život posle razvoda? O ovome i drugim malo poznatim detaljima iz njenog života, pripoveda nam dr Velimir Abramović, koji je pokušao da „zaviri“ u unutrašnji svet ove nadarene heroine.

Život ove talentovane žene i dalje je obavijen velom tajne. Stoga smo našeg sagovornika pitali: Koja je najveća tajna o Milevi Marić Ajnštajn?

Dve su velike tajne o Milevi. Prva – praktično, ona je uradila Specijalnu teoriju relativnosti (STR); druga – Albert i ona su imali vanbračnu kćerku Lizerl. Ipak, mislim da je najveća tajna njen doprinos Albertovom radu. Mileva nikada javno ništa nije rekla o svom doprinosu. No, tu su brojni savremenici koji o tome svedoče, između ostalih Avram Fedorovič Jofe, ruski fizičar i član Akademije nauka SSSR-a. On je u oktobru 1955. posle Albertove smrti, objavio članak posvećen uspomeni na Alberta u vodećem ruskom fizičkom žurnalu. On je tu napisao da su 1905. u 'Analima fizike' objavljena Albertova tri članka koja su utemeljila tri osnovna principa na kojima se fizika 20. veka razvijala. Te 1905. Jofe je radio kao asistent kod Rengena koji je tada bio u uređivačkom odboru 'Anala fizike', pa je čitao radove pre objavljivanja. Jofe piše da je tada video sva tri epohalna rada čiji je autor bio izvesni 'Ajnštajn-Marić', do tada nepoznati službenik u Zavodu za patente u Bernu.

Druga tajna je njihova ćerka Lizerl, koja je rođena 1902. kao vanbračno dete. Ona je ostala u Vojvodini i njena sudbina je misterija.

Kakav je bio njihov odnos? Kakav je Albert bio prema Milevi kao zaljubljeni mladić, a kakav kasnije kao suprug?

On je bio od nje psihološki zavistan jer Albert, zapravo, nije naučni um. On je jedna umetnička priroda i to se vidi po načinu na koji on piše i govori. To je sve vrlo lepo, sa mnogo emocija napisano i rečeno, ali jedva da ima trunke racionalnosti u nekim njegovim izjavama. Iz njihovih pisama vidi se da je između njih bila velika ljubav. Oni su se duhovno srodili. Što se kaže „brakovi se na nebu sklapaju“. Onda je ta duhovnost prešla u emociju i u praktički zajednički život. Njihov razlaz nije bio ni emotivni, ni duhovni, već moralni. Kada je on otpočeo ljubavnu vezu sa Elzom i kada mu je slava udarila u glavu, Albert je prema Milevi postao vrlo grub. Naređivao bi joj da ga ne uznemirava, da mu tačno u određeno vreme donese čaj, kafu, jelo... Praktično, počeo je da se ponaša prema njoj kao prema služavki. Ali Mileva nije pristala na to. Već sledećeg dana, pošto je Austrougarska monarhija objavila rat Kraljevini Srbiji, Mileva je sa decom i u pratnji dobrog prijatelja, otputovala u Cirih. Bila je neobično hrabra žena, a Albert emotivno nezreo.

Stiče se utisak da je Ajnštajn bio težak i kapriciozan čovek. Još dok su bili u braku imao je aferu sa drugom ženom. Posle njihovog razvoda, javnosti nije poznato da je Mileva imala druge ljubavne veze…

Oni su bili 'jedan kamen' kako je Mileva o njima često govorila. 'Jedan kamen' (Ein Stein) je prevod njihovog prezimena sa nemačkog na srpski. Venčali su se na Badnje veče 6. januara 1903. Čak i posle njihovog razlaza i zvaničnog razvoda (1919), nije poznato da je Mileva imala nekog muškarca pored sebe. Recimo, bio sam u njihovom stanu u Bernu. To je jedan vrlo skroman, omanji prostor. On se nalazio iznad pivare. Albert bi, kada se vraćao sa posla, svratio u pivaru. Tu je raspravljao sa društvom i kolegama o mnogim temama. Posle bi se svi zajdno popeli u stan, gde bi nastavljali diskusiju. Mileva je takođe učestvovala u raspravama i revnosno ih zapisivala. Specijalna teorija relativnosti se pravila devet godina – od 1896. do 1905. Više od 2.000 stranica tih razgovora i zapisa je nestalo. Kako? To je misterija. Najverovatnije je da ih je sam Albert sklonio, jer je tu tačno bilo zapisano šta je on rekao i šta su drugi rekli. Mogao se pratiti ceo naučni proces i primedbe tokom stvaranja ove teorije.

Uostalom, kad je Mileva umrla 1948. Albertovi zastupunici su ubrzo došli u Švajcarsku, pretresli celu kuću i ko zna šta sve sklonili i uništili? Zanimljivo je da je u Cirih, pre njih, doputovala prva supruga njihovog sina Hansa kako bi pomogla da se spremi Milevin stan. Dok je sređivala stvari, ona je pronašla i kutiju sa porodičnom prepiskom koju je Mileva sačuvala, gde su se nalazila i njihova ljubavna pisma. Ona je tu kutiju ponela sa sobom u Ameriku, a Hans ju je čuvao neotvorenu sve do očeve smrti. Ali kada je Hans pokušao da objavi ovu prepisku, Albertovi 'čuvari zaostavštine' su izdejstvovali sudsku zabranu publikovanja. Ovo je samo jedan od mnogih primera nastojanja 'čuvara Albertove reputacije' da zataškaju istinu. Cenzura je bila stravična! Bilo je potrebno više od tri decenije pravnih sporova da bi se javnosti dozvolio uvid u istinu o njihovom zajedničkom životu i naučnom radu.

Zvanično Mileva i Albert su imali dvoje dece. Dva sina – Hansa i Edvarda. Međutim iz njihovih ljubavnih pisama javnost je saznala da su imali još jedno dete – devojčicu po imenu Lizerl. To dete je misteriozno „nestalo“.

Nikakvi zapisi o njoj nisu ostali. Nije poznato ni koja je familija usvojila njihovu ćerku, niti je iko davao bilo kakve izjave u vezi sa njom. Naprosto, ona je „nestala“. Zna se da je postojala, zna se da se zvala Lizerl.

Sin Edvard, koga su od milja zvali Tete, bio je psihički labilna ličnost i veći deo svoga života proveo je u sanatorijumima.

Tete je imao tužnu sudbinu… bio je bolešljiv, a kada je imao nepune četiri godine dobio je teško zapaljenje srednjeg uha. U to vreme još nije bilo antibiotika i nije bila retkost da se takvo zapaljenje raširi prema mozgu. Tete je imao jake glavobolje, bio je nervozan i nestrpljiv. U gimnaziji je voleo književnost, pisao je pesme i aforizme. Lepo je svirao klavir.  Oca nije voleo jer ga je viđao samo povremeno, a njegova slava ga je opterećivala. Odlučio se za sudije medicine, sa željom da postane psihijatar. Nažalost, njegova bolest (šizofrenija) sprečila ga je da završi studije. Od svoje 22. godine, sa kraćim prekidima kada je živeo sa Milevom, boravio je u sanatorijim za duševne bolesnike. Njegov život je i okončan u sanatorijumu, u oktobru 1965, u 55. godini života.

Osim Edvarda, Mileva i Albert su imali i sina Hansa. Gde je on živeo?

Iz Evrope, Hans je otišao u Ameriku 1938. On je bio građevinski inženjer, a kada mu je prva supruga premunula, oženio se drugi put. Živeo je u Južnoj Karolini, a potom u Kaloforniji gde je bio profesor na Univerzitetu Berkli. Mnogo puta, on je iz Amerike dolazio u Švajcarsku kako bi obišao majku i brata. Bio je u relativno dobrim odnosima sa ocem sve do njegove smrti. Mada je poznato da su mnogo puta bili u svađi i da je Mileva uvek posredovala da se otac i sin pomire.

Zašto naša država još nije stupila u kontakt sa Milevinim potomcima? Zašto se porodična kuća Marića u Novom Sadu ne pretvori u muzej? Mogla bi da se uvede i biciklistička tura na relaciji Kać – Titel,  kuda su se zajedno vozili Mileva i Albert.

Tu inicijativu ipak treba da pokrene neki naučni autoritet, da čitavu stvar pozicionira i da postavi na pravo mesto na lestvici naučnih vrednosti i istorije nauke. To bi morao da bude jedan ozbiljan istorijski rad. Time bi, logično, trebalo da se pozabavi naša Akademija nauka. Vidite, to je i politički zanemareno jer bi država morala jasno da kaže koje su naučne i moralne vrline Mileve Marić. Te 1896, kada je Mileva upisala Politehniku, našla se među 20 žena koje su studirale prirodne nauke i matematiku na svim nemačkim i švajcarskim univerzitetima. Samo po sebi ovo je bio ogroman uspeh, kada znamo kakav je bio polažaj žena krajem 19. veka. Inače, Švajcarska je bila jedna od poslednjih evropskih zemalja koja je ženama dala pravo glasa, tek 1971.

Važno je da znamo: kada su konačno podeljena svedočanstva o položenim ispitima u toku studija na Politehnici, Albertov prosek ocena bio je 4,6 – a Milevin 4,7. Ali, nažalost, ona nije položila diplomski, iako je prethodno dala sve ispite.Da ništa drugo nije uradila, ovo je već bio podvig!

Od čega se Mileva izdržavala posle razvoda? Zašto joj je Albert uopšte „dao“ novac od Nobelove nagrade?

Ona je držala časove matematike i klavira. Izdavala je stanove. Od novca koji joj je Albert „poklonio“ od Nobelove nagrade kupila je i tri kuće u Cirihu koje je rentirala. Povremeno je primala prihode od rente kuće u Novom Sadu i novac sa njenog računa u 'Srpskoj banci u Zagrebu' koji su joj slali kumovi Gajin.

Ceo iznos novca koji je dobio od Nobelove nagrade, Albert je „dao“ Milevi, nekoliko godina nakon njihovog razvoda, a taj uslov se nalazio u 'Presudi o razvodu' u kojoj je Mileva bila Tužilja, protiv profesora Alberta. Troškove suđenja snosio je Tuženi-Albert. Ova Presuda je zanimljiva jer je sud u tački 2 zabeležio iskaz Tuženog 'da već četiri i po godine održava intimne odnose sa svojom rođakom iz Berlina'. Sud je proglasio 'Tužiljin zahtev za razvod braka na osnovu preljube verodostojnim, bez potrebe daljih dokaza'.

Presuda se nalazi u Cirihu, datirana je 14. februara 1919. i danas je dostupna istraživačima.

U Presudi o razvodu takođe piše: 'Profesor Ajnštajn u slučaju razvoda i u slučaju da dobije Nobelovu nagradu, glavnica iznosa od nagrade, postaje vlasništvo g-đe Mileve Ajnštajn i deponovaće tu glavnicu u švajcarsku banku'.

Tako je Milevi pripalo nešto više od 170.000 švajcarskih franaka kao priznanje za njen naučni rad i to 1922.

Ovo jasno govori da je Mileva bila svesna udela koji je imala u Albertovim ostvarenjima, pa je kasnije, kada se njihova idilična saradnja okončala, to svoje pravo ostvarila u Nagodbi o razvodu.

Zašto je on postao tako hladan i čak možemo reći zao prema Milevi?  

On je bio čovek na ego tripu. Obožavao je sebe i svoj rad. Nije mu bilo teško ni da ostavi porodicu, uz neko trivijalno objašnjenje. Smatrao je sebe za poluboga. Jednom prilikom je izjavio da „želi da sazna planove Boga!“. To je jedan ironični teizam.

Da li je Mileva imala bogat društveni život i nakon razvoda?

Nakon razvoda, Mileva je bila često domaćin muzičkih i književnih večeri, a poslednjih desetak godina svog života provela je uz ogromnu korespodenciju sa sinom Hansom koji je sa porodicom živeo u Americi, sa bivšim mužem Albertom, sa Helenom Savić iz Beograda, kao i sa kumovima Gajin.

Kakva je Mileva bila privatno? Da li je bila druželjubiva? Sa kim se družila za vreme studija i kasnije tokom života u Švajcarskoj?

Po svim pitanjima, Mileva je bila odlučna. Ljude je dobro procenjivala (pa čak i Alberta) i bila dosledna u onome što voli ili ne voli. Imala je čvrst stav i radoznao duh. Imala je nekoliko prijateljica iz mladosti iz studentskih dana. Bila su to prijateljstva za ceo život. Helena Kaufler (udato Savić), Ružica Dražić i Milana Bota (udato Stefanović). Objavljena je knjiga „Jedno prijateljstvo, pisma Mileve i Alberta Ajnštajna Heleni Savić“. Mileva je svirala tamburicu i klavir, Helena je svirala klavir, dok je violina bila Albertov instrument. Ona se družila sa Albertovim društvom dok su zajedno radili. Posle razvoda Albertovi prijatelji ostali su i Milevini prisni prijatelji i njeni doživotni zaštitnici.

Šta je Albert, u naučnom smislu, napravio značajno posle razvoda od Mileve?

Apsolutno ništa značajno. U Sjedinjenim Američkim Državama – bukvalno ništa. Živeo je od stare slave, držao predavanja na univerzitetima. Bio je vrlo inspirativan za studente, voleli su ga, umeo je da fantazira na bazi fizike i matematike i da ih natera na razmišljanje. Bio je odličan profesor. Ali, nažalost, nije bio dobar otac, a ni muž. Ni Milevi, ni Elzi.

Da li je Albert u svojoj familiji imao još nekog genijalca, kao recimo, Mileva brata Miloša Marića.

Bogami, nije se niko posebno istakao. U porodici Marić osim Mileve bio je još jedan genijalac – njen mlađi brat Miloš. On je bio cenjeni histolog, univerzitetski profesor u sovjetskoj Rusiji. Objavio je brojne naučne članke i monografije, a mnogi poznati histolozi i danas kažu da njegovi radovi imaju istorijski značaj. Miloš je postavio temelje u medicini koju nazivaju kloniranje. Postoje podaci i da je bio u timu koji je učestvovao u pripremi balsamovanja tela Vladimira Iljiča Lenjina. Kod Ajnštajnovih takvih genijalaca nije bilo. Albert je bio izuzetak, nešto kao anomalija.

KRAJ MILEVINE NAUČNE KARIJERE

Nakom prestanka zajedničkog života Alberta i Mileve 1914. ona se posvetila svojim sinovima, brinula za egzistenciju i više se nije aktivno bavila fizikom. Zanimljivo je da tada posustaje i Albertova stvaralačka snaga. On se sve više bavio popularizacijom fizike i cionističkim pokretom, uživajući u slavi koju je stekao u mladalačkim danima sarađujući sa Milevom.