Интервју са Његовим краљевским височанством, престолонаследником Александром

САН: Моја генерација, која је одрастала у Југославији, први пут се упознала са Вама након Вашег интервјуа словеначком магазину Младина 1988. године, који су касније пренели и други југословенски медији. У том чувеном интервјуу, пре толико година, изразили сте мишљење да је процес демократизације и приступање Европској унији једини начин да се, тада уједињена, Југославија економски опорави и напредује. Како на то гледате данас? Да ли је Европа и даље једина опција за Србију?

Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР:
Верујем да је след догађаја потврдио да сам био у праву. Али, као што видите, моја формула за успех је прво демократизација, а потом приступање ЕУ. Друго, није исто да ли земља која има преко 20 милиона становника започиње приступне преговоре, или то чине расцепкане савезне републике, које појединачно немају снаге да се одупру потпуној асимилацији, првенствено економској. Узмите Словенију за пример, економски најнапредније републике у бившој Југославији. Данас је целокупна привреда која постоји на тој територији у страном власништву. Словенци можда имају посао, али странци убиру профит. У поређењу са тренутном ситуацијом, примедбе које су они тада имали према бившој Југославији чине се безазленим.

САН: Каква политичка клима би могла да омогући увод у уставну монархију у Србији? Какве предности би Србија могла да има од монархистичке структуре?

Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР:
Да занемаримо све спекулације око предности које би Србија имала од обнављања монархије, несумњиво би највећа предност у односу на друге земље у региону била та која се односи на сам бренд земље. Сигуран сам да би то снажно одјекнуло и чак не искључујем могућност да би и друге земље следиле наш пример. Да би се то десило, потребан нам је владар са визијом, неко ко по неким идејама подсећа на председника Макрона, Франка, можда чак и на Аписа. Главна политичка предност би била што би тада Србија имала политички неутралног председника државе.

САН: Посетили сте Србију први пут 1991. године, а живите у Србији од 2000. године. Шта вас је пријатно изненадило у земљи Ваших предака, а шта су биле највеће тешкоће с којима сте се сусрели у новом друштвеном миљеу?

Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР:
Оно што ме је пријатно изненадило било је гостопримство и добродошлица с којом су дочекани моја супруга и моји синови. Путовали смо свуда по Србији и по Републици Српској и увек смо били срдачно дочекани у свакој градској општини, без обзира на владајућу политичку партију. Лепота наше земље је изузетна. Осим тога, историјска места која смо посетили била су готово чудесна.
Што се тиче потешкоћа, то је трагедија кроз коју је наш народ прошао, као и тешки животни услови. Сиромаштво је било веома приметно, невероватна незапосленост и на све то тешкоће око здравствене заштите и пензија. Инфраструктура је била у очајном стању. Моја супруга је отворила своју фондацију чим смо дошли да живимо у Србији, у августу 2001. године и отпочела је да помаже свима у дељењу хуманитарне помоћи.

САН: Можете ли нам рећи нешто више о Вашем животу и каријери пре доласка на Балкан? На који начин сте долазили у додир са нашом културом у детињству и младости?

Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР:
Увек сам морао да радим да бих се издржавао и у Великој Британији, и у Бразилу и у Сједињеним Државама. Није било вагона пуних злата, нити банкарских рачуна. Наставио сам породичну војну традицију попут свог прадеде краља Петра И, који је похађао угледну француску војну академију Сен-Сир и свог деде краља Александра који је завршио престижну Војну академију у Санкт Петербургу. Ја сам похађао Британску војну академију. А онда сам почео да се бавим бизнисом: адвертајзингом, осигурањем и финансијама. Мој отац краљ Петар II причао ми је веома предано о нашој историји и култури. Имао сам часове српског језика у школи у Швајцарској, а потом и у Сједињеним Државама. Заиста сам мислио да се диктатура у нашој земљи никада неће завршити, тако да сам се усредсредио на свој рад, али никад нисам занемарио дешавања у бившој Југославији.

САН: Чини се да је Србија Вашег деде, краља Александра И, на почетку 20. века, имала много већи суверенитет него Србија данашњице, како то објашњавате?

Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР:
Србија је увек плаћала високу цену свог суверенитета. Периоди њеног истинског суверенитета, нажалост, нису дуго трајали, али је суверенитет увек представљао приоритет на списку националних интереса. Чак и када је био угрожен или готово недостижан, постојала је непрестана тежња и план како да се изнова успостави и оствари. Нису сви проблеми намењени само једној генерацији, не може их само једна генерација решавати, али не заборавимо да је веома опасно уколико једна генерација уништи све што су претходне изградиле.

САН: Вашег оца, краља Петра II, последњег српског и југословенског владара, оптужили су и комунисти и ројалисти за заверу и наклоњеност оној другој страни. Где, по Вашем мишљењу, лежи истина?

Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР:
Искрено вам препоручујем да прочитате мемоаре мог оца. Комунистичка пропаганда је једна ствар, а чињенице су нешто сасвим друго.

САН: Како се догодило да је изгубио наклоност Черчила?

Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР:
Британци кажу да нема сталних савезника, већ само сталних интереса. Чињеница да је неки политичар фин у комуникацији са вама не значи нужно да су његове намере добре. Југославија је, нажалост, била жртвована на Техеранској конференцији 1943, све остало је било досадна и монотона представа.

САН: 2013. године сте организовали пренос посмртних остатака Вашег оца из манастира Свети Сава у Либертивилу, у породичну гробницу на Опленцу. Рекли сте да је то била његова највећа жеља, да почива у отаџбини. Колико су снажне биле његове везе са људима и земљом, искрено, нарочито имајући у виду да је изгубио и оца, и престо, и државу тако рано и под тако трагичним околностима? Шта Вам је он говорио о Југославији?

Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР:
Последње реченице у мемоарима мог оца гласе: „Посветио сам ову књигу храбрим људима Југославије који су увек у мојим мислима; храбрим људима, непопустљивим људима, вредним људима, плаховитим, поносним, бистрим, недисциплинованим људима, али људима чије је срце од злата. Људима пред којима је велика будућност. Они живе у малој европској земљи, најбогатијој на континенту; у земљи неописиве лепоте, разнолике климе, богатог и плодног земљишта и огромног рудног богатства; земљи непрегледних и непроходних шума, брзих потока, великих пловних река и величанственог Јадранског мора. То је мој народ. То је моја земља.“

САН: Шта нам можете рећи о грчким коренима у Вашој породици? Ваша мајка, принцеза Александра, била је ћерка грчког краља. Који језик сматрате матерњим језиком, да ли сте некада причали са својом мајком на грчком? И, коначно, да ли видите будућност у стварању јачих веза између Грчке и других балканских земаља?

Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР:
Моја мајка је била ћерка грчког краља Александра и Аспасије Манос. Моја мајка је говорила енглески и француски са мојим оцем. Мој матерњи језик би био српски, али ја сам био проглашен државним непријатељем када сам имао свега две године (погледајте приложена документа) и било ми је ускраћено да живим у земљи својих предака. Како је то била окрутна одлука и ужасно кршење људских права. Наша земља је увек била блиска Грчкој, као што су блиски брат и сестра. Осим тога, Грчка је била веома благонаклона према нама током свих наших недаћа. Верујем да би требало да радимо на успостављању још приснијих веза у региону јер су нам сви потребни да бисмо економски опстали, нарочито да бисмо отварали нова радна места. Готово је сулудо бити против успостављања пријатељстава са нашим суседима.

САН: Хуманитарни рад којем је посвећена Ваша супруга, принцеза Катарина, је импресиван. Њена организација, Лифелине, у првом реду помаже болницама, сиротиштима и угроженим групама у друштву. У којим још градовима, осим у Торонту, постоје огранци организације Лифелине, и можете ли нам рећи какви су будући планови за ову организацију?

Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР:
Веома сам поносан на хуманитарни рад своје супруге. Осим у Београду, Торонту и Чикагу, канцеларије Лајфлајн (Lifeline) организације раде у Њујорку, Лондону и Атини. Што се тиче хуманитарног рада, Фондација крунске принцезе Катарине тренутно се усредсређује на едукацију наших лекара и замену старих медицинских апарата новим. Само током последњих годину дана, донирали смо преко два милиона долара у новој медицинској опреми за медицинске институције широм Србије. Веома је важно да се српска дијаспора укључи у све наше акције и да увек има на уму да је ово њихова домовина. Многи од њих помажу канцеларије Лајфлајна (Lifeline) у Чикагу скоро 25 година, што ће бити обележено 2018. године.

САН: Честитамо, оженили сте првог од тројице синова и сада имате лепу и талентовану снаху Даницу Маринковић. Она је уметница, такође је одрастала ван Србије, баш као и Ваш син Филип. Где је одржано венчање? Где ће младенци живети?

Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР:
Хвала вам најлепше. Филип и Даница су венчани у Саборној цркви у Београду, 7. октобра, 2017. године. Венчао их је званично Његова светост српски патријарх Иринеј. Кума је била њ.к.в. престолонаследница Викторија од Шведске, а кум је био Његово краљевство височанство принц наследник Петар. Венчање је било истински лепо и били смо почаствовани и срећни што су Њено величанство краљица Софија од Шпаније и Њено краљевско височанство престолонаследница Викторија од Шведске дошле у Србију само због венчања. Наравно, били смо још срећнији када се 25. фебруара родио наш унук Стефан. Ово рођење мушког детета је прво у краљевској породици у Србији за последњих 90 година, када се Њ.к.в. принц Томислав родио у Београду. Филип и Даница тренутно живе у Београду и Лондону, али моја и њихова жеља је да се скрасе у Београду, где је Стефан и рођен.

САН: Овде, у Канади, живимо у мултикултуралном друштву и жеља нам је да очувамо српски етнички идентитет у дијаспори. По Вашем мишљењу, које су највредније карактеристике наших људи и нашег наслеђа и шта нас чини јединственим у односу на друге народе?

Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР:
Највредније особине српског народа су храброст, мудрост, достојанство и упорност. С друге стране, ми често врло брзо заборављамо неке ствари, што није добро. Нешто што још издваја српски народ и чини га јединственим у односу на друге јесте и наша способност да се прилагођавамо свему и свима. Наш смисао за хумор је такође јединствен.

САН жели да вам захвали на овом ексклузивном интервјуу за наш магазин.