ОСАМ ВЕКОВА СРПСКЕ ДУХОВНЕ САМОСТАЛНОСТИ

Разговор са Његовим преосвештенством, епископом канадским др Митрофаном Кодићем

САН је неизмерно захвалан на благослову који је добио од Његовог преосвештенства, епископа канадског др Митрофана Кодића да му постави неколико питања и то у овој години када Српска духовна и народна кућа слави 800 година и уочи централног обележавања овог јубилеја у Канади.

ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ СВЕТОСАВЉА

CAН: Српска православна црква слави осамстоти рођендан, никад старијег слављеника нисмо имали. Прегурала је петсто година под Турцима, пола века комунистичког преваспитавања народа и остале недаће. Како је успела да преживи све те године?

Све што успемо у животу, као појединци или као народ, чинимо по милости божјој. Господ показује велику милост и љубав према српском народу кроз све што пролазимо, а сами сте набројали неке периоде великих искушења. Кроз сва та страдања и незгоде, српски народ је следио својим славним прецима, највише онима који су уткали светосавље у наше биће. Мноштво мученика који су животе своје положили за православље, и своје ближње, доказ су да ипак наш народ није поклекао под пролазним идеологијама овога света, већ да је у континуитету са родоначелником нашим Св. Савом, само веровао Господу и Његовој цркви. Како нас је то очувало до сада – тако може да нас очува и у будућим искушењима.

CAН: Велика прослава осам векова аутокефалности Српске православне цркве одржаће се почетком новембра у Киченеру, шта је планирано тим поводом?

Ако Бог да, Канадска епархија ће свечано и достојанствено да обележи овај велики јубилеј у недељу 3. новембра у Кичинеру, односно Ватерлуу. Врхунац прославе ће бити света литургија у храму Свете Тројице у Кичинеру, коју ћемо принети Господу благодарећи за сва добра која нам је учинио, па ето посебно и за овај велики и значајни јубилеј наше Свете цркве. Прослава ће се наставити у импозантној сали цркве Светог великомученика Георгија у Ватерлуу уз учешће више хорова и фолклорних група наше епархије. Одбор за организацију, који сачињавају свештеници и верници, већ навелико ради. Очекујемо велики број угледних гостију, међу првима више епископа Српске православне цркве, али исто тако представнике културних, верских и националних организација наше заједнице у Канади. Наравно, биће позвани и дипломатски представници Републике Србије. Карте за овај догађај биће доступне верницима код свих свештеника Епархије канадске, као и у епархијској канцеларији у Милтону.

CAН: Шта би рекао отац Сава да види своју чељад данас, колико се држимо пута који је утемељио?

Свети Сава би туговао због наших грехова, а радовао би се нашим врлинама – како појединачно тако и општенародно. Није могуће вагати колико се ми држимо пута који је утемељио Свети Сава јер то није нешто што се мери количински, већ квалитетом наше вере. Одговор на то питање може само да понуди онај који је кадар да нам свима суди – а то је једино господ Бог. Црква нас непрестано позива да чувамо светост породице и да се Богу молимо. У данашњем времену, вредности породице, најосновније ћелије православног хришћанина, су угрожене. Морамо бити свесни свога окружења и искушења кроз која пролазимо.

CAН: Каква је улога цркве у модерном времену? Како у антихришћанском времену промовисати традиционалне вредности: веру, патриотизам, светосавље?

Црква своју поруку не мења од самог свог овоземаљског настанка. Морамо да будемо увек и на првом месту свесни да нам је Бог дао све што имамо и да смо као такви почаствовани да будемо дужници Његови. То важи и за оне који воле Господа, и оне који га негирају и одбијају. Дакле, ми смо ту да сведочимо љубав божју пред свим народима и свима који нас не прихватају као такве. Не заборавите да је темељ цркве мучеништво раних хришћана.

CAН: Какав је званичан став Српске православне цркве у вези са идејом евентуалног преласка на нови календар?

Српска православна црква разматрала је питање календара почетком прошлог века и тада је одлучено да се придржавамо своје праксе, односно јулијанског календара. То није тема Светог aрхијерејског сабора, нити смо мишљења да има значајан интерес унутар СПЦ да се то ревидира.

КАНАДА, АМЕРИКА И САВРЕМЕНО ДОБА

CAН: Епархија канадска Српске православне цркве, на чијем сте Ви челу, покрива читаву непрегледну територију Канаде. Колико парохија делује у њој и шта бисте нам могли рећи о њиховом раду?

Епархија канадска има преко 20 парохија, међу њима има оних које су развијене због бројне популације нашег народа, али исто тако и оних које имају више мисионарски карактер због разних услова и прилика у којима опстају. Хвала Богу, Епархија канадска има велико наслеђе које потиче још од Светог Севастијана и Светог Мардарија. Суочавамо се са разним потребама, од материјалне природе до суштинске. Трудимо се да налазимо одговоре, молитвама нашег свештенства и верног народа.

CAН: Живот изван завичаја и отаџбине, где се званично не говори матерњи језик, собом доноси многа искушења. Шта мислите, колико смо генерално сачували свој идентитет кроз процес адаптирања у канадску средину?

Болна је тачка свима нама да наш народ широм дијаспоре временом губи наш српски језик. То је управо једно од искушења са којим се боримо. Наравно, мора се нагласити да се ово питање, као и већина сличних питања, решава унутар уже породице. Односно, родитељи којима је приоритет да њихова деца знају српски, вероватно ће у томе успети. Има много примера одраслих који су сами били довољно заинтересовани да су научили српски језик и ћирилично писмо. Сигурно да их то зближава светосављу и духу Српске православне цркве. Међутим, не можемо да останемо равнодушни да црква има универзалан, васељенски карактер и да као таква не може бити ограничена на националне, језичке, или било које друге поделе. Сувише је љубави код Бога за Његово створење да ограничавамо делатност цркве у овоземаљске категорије.

CAН: Наши млади су изгубљени у лавиринту алтернатива које им нуде модеран свет и канадско друштво у коме одрастају. На пример, у школи уче да могу да изаберу пол од понуђених десет. Са једне стране родитељи воле да деца буду прихваћена и прилагођена средини где одрастају, а са друге стране та средина зна да јеванђељске вредности прогласи назадним, некад и фашистичким. Како да се родитељ постави и сачува младе од странпутице и промашености?

Примером. Није довољно само говорити. Важно је одгајати децу у здравој богобојажљивој породици. Ако будемо своја поколења учили примером сопственог живота, онда имамо релану наду да ће имати смернице за живот по јеванђељу.

CAН: Можете ли нам рећи нешто о Богословском факултету Светог Саве у Либертивилу, предграђе Чикага, где сте Ви ректор и професор. Која је област ваше експертизе и ко су млади људи који имају част да уче од Вас?

Теолошки факултет Светог Саве у Либертивилу врши своју педагошку мисију унутар СПЦ у Америци преко 30 година. Изнедрио је стотине добрих свештеника који сада служе у дијаспори и отаџбини. Ја носим послушање ректора ове установе и на тој позицији сам наследио блаженопочившег митрополита Христифора (Ковачевића). Од оснивања факултета професор сам Светог писма, односно Новог завета. Наши студенти су кандидати за рукоположење у службама цркве из свих епархија СПЦ. Уз божју благодат и оданост наших професора и студената, школа сведочи о зрелости наше помесне цркве на овим просторима.

CAН: Како можемо да будемо бољи за себе, а како за нашу цркву? Како да јој помогнемо да прослави још много рођендана?

Да будемо прави хришћани. Ми нисмо цркви потребни, већ је она нама насушна потреба. Ако упражњавамо свете тајне и живимо црквеним животом, онда црква нама служи. У супротном, испуњавање форме без суштине је погубно.

CAН: Шта бисте нам поручили за крај?

Поручио бих свим верницима и свештенству Епархије канадске да смо захвални на сваком виду подршке нашим црквама, манастиру и епархији. И најмања лепа реч има своје место, а камоли нечија жртва и допринос животу цркве у Канади. Дај Боже да се наша млађа поколења угледају на своје родитеље, баке и деде и нека свако по својим могућностима учествују у животу цркве. Ако се будемо држали цркве, сва искушења овога света ће проћи, а знамо да ће црква опстати.

CAН: Амин Боже дај. Преосвећени, хвала Вам неизмерно на овом разговору.