„ДА ЛИ СИ САЊАЛА КАКО СЕ РУШИ АВАЛА“

Сваки београдски основац имао је приликуе  да проучава облик и величину  Авале још кроз задатак из Познавањa природе и друштва:  Направи макету Авале од  пластелина. Тада смо научили да је висока свега 511 метара, и да је  баш тих последњих 11 метара  сврстава у планине. Уживо упознавање са овом планином  следило је сваки пут кад бисмо водили госте из унутрашњости и иностранства у обилазак споменика Незнаном јунаку као једне од главних београдских атракција. Велелепна спомен гробница непознатим палим борцима Првог светског рата и Балканских ратова грађена је између 1934. и 1938. по налогу краља Александра Карађорђевића.

ЖРНОВ

Некада се на на самом врху планине, на месту где данас стоји овај монументални маузолеј од црног јабланичког мермера, уздизао средњовековни град-тврђава Жрнов. Жрнов је срушен динамитом 19. априла 1934. године, када је решено да се на његовом месту подигне споменик Незнаном јунаку.

 Археолози тврде да је Жрнов  био једно од шест најважнијих утврђења средњовековне Србије, као и да је подигнут у време деспота Стефана Лазаревића. Изграђен је на темељима старе римске осматрачнице, а име је добио по жрвњу који је служио за млевење  руде ископаване у подножју планине. Утврђено је да се руда цинабарита експлоатисала на Авали још у неолиту. Познато је и да су Келти експлоатисали авалску руду и њихов траг се везује за 3. век п.н.е. Касније на основама њиховог утврђења Римљани подижу осматрачницу како би утврђење добило функцију обезбеђивања пута за Константинопољ, а служило је и као обезбеђење за руднике и водовод који су се ту налазили. Професор Радован Дамјановић, историчар и лингвиста, у својој монографији Жрнов- српски Авалон наводи више теза у вези са етимологијом имена Жрнов и открива нам мноштво детаља везаних за овај град и Авалу.

 Име Жрнов први пут је забележено на средњовековним картама из 15. века. Османлије 1458. године  заузимају Жрнов у покушају да заузму Београд. Турци одатле владају и пљачкају београдску околину. Легенда каже да је у време турске владавине Жрновом управљао чувени Порча од Авале, кога се цео београдски крај плашио јер их је стално пљачкао и убијао док му није дошао главе Вук Гргуревић, унук деспота Ђурађа Бранковића, у народу познат као Змај Огњени Вук. Њихов сусрет и Порчино погубљење испред зидина Жрнова је описано у народној песми „Порча од Авале и Змајогњени Вук“.

Одломак из песме „Порча од Авале и Змајогњени Вук“

Не шће Порча воде, ни маштраве,

Већ ђевојку за бијелу руку,

Па је баци за се на ђогата,

Притеже је свиленијем пасом,

Па побјеже уз поље Врачара.

Све то гледа змај од огња Вуче

Па с' довати на свога кулаша,

Па полеће уз поље Врачара;

Кад је мало Порчу сустигнуо,

Па је онда Порчи говорио:

„Стани курво, од Авале Порча!

Стани мало, да се огледамо.“

Кад га Порча виђе и познаде,

Потурио у трав ђевојку,

Па он бјежи уз поље Врачара,

За њим трчи Змајогњанин Вуче,

За њим трчи, стићи га не море;

Догнаше се Авали планини,.....

МАСОНСКИ ПРОТОКОЛ

Београд је у време Краљевине Југославије сматран значајним упориштем светске масонерије. Наводно је управо по њиховом налогу саграђен маузолеј на врху Авале са истакнутом пирамидом, главним масонским обележјем. На Видовдан 1934, краљ Александар је свечано отворио изградњу комплекса Незнаном јунаку по масонском протоколу, држећи сребрни чекић у руци, који спада међу основне симболе и алатке код масона. Изградња је завршена тачно четири године касније, што краљ Александар није ни доживео, страдавши у атентау у Марсељу. Здање је сазидано у неокласичном стилу и подсећа на грчки храм. Аутор Иван Мештровић за инспирацију је узео гробницу Кира Великог, владара Персије. Осам каријатида, скулптура жена у народним ношњама, симболи су мајки војника, народа и региона Краљевине Југославије: Хрватица, Словенка, Босанка, Далматинка, Црногорка, Србијанка, Војвођанка и Јужносрбијанка.

Идеја о подизању споменика непознатим палим борцима потекла је из Француске, која је у Паризу прва подигла овакав споменик под Тријумфалном капијом. Убрзо након тога и друге земље усвајају идеју одавања почасти неименованим херојима рата на овај начин. Још пре изградње велелепног маузолеја становници села испод Авале су 1930. године подигли Споменик непознатом српском војнику, на месту где су 1915. године, немачки војници сахранили једног палог српског војника чији су гроб обележили крстом и натписом „непознати српски војник“. Tродимензионални камени крст са овог споменика је пренет у порту цркве у Белом Потоку, а споменик је такође срушен кад и српски средњовековни град Жрнов да би уступио место новом симболу Авале који осликава дух новог времена и новог светског поретка.

КОЛЕВКА МЕТАЛУРГИЈЕ

На Авали  се налазе можда и најстарији рудници на свету, ту се од давнина, још пре 4 000 до 7 000 год¸ ископавају олово, сребро, гвожђе као и живина руда цинабарит. На Авали је откривен и минерал  авалит који до сада није пронађен ни на једном другом месту на планети. У средњем веку ту је постојао велики рудник сребра које се извозило у околна царства.

Шупља стена и Црвени брег су два рудника која и данас сведоче о томе како се у подножју Авале експлоатисала руда. У тунелима рудника Шупља стена пронађени су делови неолитске керамике. Овај рудник се користио за копање руда живе и олова. У њему се налази и пећина која је настала у време вулканске активности и издизања овог терена. Баш ова пећина је сведочанство зачетка рударства Србије. У њој су прастановници нашли трагове живе и тако почели рударење цинабарита који се из винчанске колоније Дунавом извозио у Средоземље. Црвени брег, рудник олова, цинка и сребра стар је око 2000 година са траговима из римског доба и данас се користи као школски рудник за наставу Рударско-геолошког факултета у Београду.

АВАЛСКИ ТОРАЊ

Године 1859, кнез Милош наређује пошумљавање и ограђивање Авале. Године 1936, проглашена је  за национални парк, а 1946.  за добро од општег значаја. У близини споменика Незнаном јунаку налази се и Споменик совјетским ратним ветеранима који су овде погинули у авионској несрећи 19. октобра 1964. године.

Авалски телекомуникациони торањ је још једна од знаменитости Авале. Првобитно је саграђен 1965. године, по пројекту архитеката Слободана Јањића и Угљеше Богуновића и пројектанта конструкције академика Милана Крстића. Овај градитељски подвиг Социјалистичке Федеративне Републике Југославије важио је за највишу грађевину у тадашњој држави (укупна висина торња је била 202,87m) и био јединствен у свету по томе што је за основу имао равнострани троугао. У Нато бомбардовању Савезнe Републикe Југославијe, 29. априла 1999, срављен је са земљом. НАТО авијација је од почетка агресије 23. марта у више наврата покушавала да сруши Авалски торањ, што јој је пошло за руком када је, погођен у носеће стубове са два пројектила, пао целом дужином преко прилаза којим се улазило у торањ, а врх антене се пружио по летњој башти једног од авалских ресторана. До рушења Светског трговинског центра 11. септембра 2001. године Авалски торањ је био највиши срушени објекат на свету.

Нови торањ, 1,7 метара виши од претходног, Београду је враћен у пуном сјају 21. априла 2010. године. Са његовог видиковца на 122. метру опет се може видети пола Шумадије. А ми му се увек изнова обрaдујемо кад га при повратку у Београд  издалека угледамо  како се издиже на обрисима Авале, на којој је сваки освајач Београда од давнина желео да остави свој траг и печат.