ИЗЛОЖБА СВЕТИ САВА СРПСКИ

Монах, теолог, дипломата, просветитељ, беседник, књижевник, законодавац, државник, први архиепископ самосталне Српске цркве. Ове улоге и чињења Светог Саве приказује изложба Свети Сава Српски, отворена у Историјском музеју Србије. Изложбy је свечано отворио Његова светост патријарх српски господин Иринеј. Аутор изложбе је др Андреја Вујновић, а дизајн поставке је осмислио Растко Шурдић. Изложба се реализује уз покровитељство Министарства културе и информисања Републике Србије и биће отворена до 28. новембра 2016. године.

Изложба „Свети Сава Српски“ је плод вишегодишњег истраживачког рада аутора и настоји да, кроз архивску грађу, копије фресака и икона као и фотографије личних предмета и реликвија Светог Саве, што потпуније приближи јавности његов световни и духовни пут, као и величину и значај његове личности за српску државу и Српску православну цркву, али и целокупну српску историју и културу.

На изложби су приказани световни живот Растка, трећег сина великог жупана Рашке Стефана Немање, његово одустајање од земаљске власти, одлазак на Свету гору и замонашење под именом Сава, рад на стицању аутокефалности и аутономије Српске православне цркве у Никеји где је постао и први српски архиепископ.

Прегалаштво на побољшању црквене организације, државотворни, државнички и дипломатски послови којима је издејствовао, између осталог, и међународно признање Краљевине Србије, али и немерљиви свестрани доприноси на пољу просветитељства, књижевности и ктиторства (обнова манастира Хиландар, подизање Жиче, Студенице и других манастира), учинили су Светог Саву најзначајнијом личношћу у историји српског народа.

Свети Сава је због својих дела још током живота сматран светитељем, а након смрти 1236. године у Трнову у Бугарској и преноса његових моштију у манастир Милешева, заокружен је и његов култ, уважен и поштован код Руса, Грка, Бугара и других народа околних држава. Столеће и по након освајања Србије Турци су, увидевши да култ Светог Саве значи култ „старе српске државе” коју народ хоће да обнови, спалили светитељеве мошти 1594. године у Београду.

НАЈАТРАКТИВНИЈИ ЕКСПОНАТИ : ЖЕЗЛО И МОШТИ

Поред леве руке Светог Саве, која је чудом спасена приликом спаљивања његових моштију на Врачару 1594. године, у ризници манастира Милешева чува се и штап - жезло Светог Саве, за који се верује да има чудотворна својства. Њега је, као први архиепископ аутокефалне Српске цркве 1219. године добио на поклон у Јерусалимској патријаршији. Жезло су касније украшавали монаси, па је, поред кристалне јабуке на врху, штап опточен сребром са угравираним тропаром светитељу. Групу реликвија заокружује део оригиналног саркофага у коме је почивало Савино тело у манастиру Mилешева.

Војислав Илић: СВЕТИ САВА

Ко удара тако позно у дубину ноћног мира

На капији затвореној светогорског манастира?

„Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата,

Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.

Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,

Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге -

Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,

Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.

Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,

И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.

Отвор'те ми, часни оци, манастирска тешка врата,

И примите царског сина ко најмлађег свога брата...“

Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну

И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.

А на прагу храма светог, где се божје име слави,

Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.

Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,

И угледа, чудећи се, безазлено босо дете.

Високо му бледо чело, помршене густе власи,

Али чело узвишено, божанствена мудрост краси.

За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,

А кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.

Векови су прохујали, од чудесне оне ноћи,-

Векови су прохујали и многи ће јоште проћи -

Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,

Јер то дете беше Растко, син Немањин, свети Сава.