ШКОЛА СРПСКОГ ФОЛКЛОРА “СЛОГА”

Једно од најмлађих фолклорних друштава на територији Онтарија, школа српског фолклора „Слога“, из Хамилтона, основана је 1. октобра 2010. године са циљем неговања и промовисања традициoналне народне игре и песме као истинских уметничких вредности српске културне баштине. Истрајни у идеји да се изворно музичко и фолклорно стваралаштво не заборави и угаси, брачни пар Борис и Ђурђица Даић основали су ову школу.

„Слога“ располаже богатим репертоаром у коме се издвајају игре са подручја Српске крајине - Баније, Лике, Кордуна као и игре из свих крајева Србије - централне Србије, Црне Траве, Ниша, Бујановца, Лесковца, Босилеградa, Пирота, Косова и Војводине. Фолклорни анасамбл изводи кореографије Влашких игара, Овчарских и Шопских игара које приказују разноликост игре, песме и ношње наших крајева. На почетку рађања идеје о оснивању, фолклорна група имала је свега пет играча: Стефан Даић, Марко и Нина Вукојевић, Мирко Јанковић и Јована Делић. Школа је прве године оснивања имала 15 чланова, а на своју десетогодишњицу бројала је 110 плесача.

И поред објективних потешкоћа, као што су недостатак буџета, недовољан број полазника, инструктора, простора за вежбање, са којима се школа у прво време оснивања суочавала, брачни пар Даић није одустајао од своје замисли да оформе фолклорну групу која ће подједнако третирати плесаче свих узраста и играчких способности и пружити им прилику да науче и заволе српску народну игру.

Услед недостатка финансијских средстава за израду професионалних костима, све комаде налик на изворну ношњу наших народа израдила је Ђурђина мама, бака Мица Навала. Како је број активних чланова СЛОГЕ растао, репертоар се временом ширио и богатио, обухватајући игре из скоро свих делова Србије.  Самим тим је и традиционална народна ношња постала разноврснија, што је допринело снажнијем визуелном доживљају у извођењу српских народних кола и игара. 

Поред стандардног ансамбла, фолклорна секција у свом саставу има и дечји ансамбл узраста од 4-7 година, у којој млади уче основе певања као и игре традиционалног српског фолклора.

Две године након оснивања, у оквиру фолклорне школе, основана је етногрупа „Слога“ под вођством Тинке Кукуљ и Биљане Рајшић, која изводи традиционалне српске народне песме у изворном вокалном стилу српског села. Ова група је и даље активна и има пробе петком увече од 19 до 21 час.

Исте године покренута је и фолкфит група која представља врсту рекреативног фолклора за одрасле. Часови се састоје од кардио тренинга и вежби за ослобађање од стреса. Главна идеја и замисао је рекреација кроз плес, дружење и забаву. Часови се одржавају петком од 19 до 19.30 и понедељком од 19.30 до 21.15. Инструктор ове групе је Борис Даић.

У оквиру фолклорне школе, поред плеса, одржавају се и часови  вокалне наставе са менторком певања Василисом Атанацковић.

За време ковида школа је обуставила тренинге и изгубила више од половине плесача. Упркос томе, захваљујући  посвећености оснивача и плесача, али и под новим уметничким руководством, неометано је наставила са радом. Слога тренутно има три фолклорне групе и под уметничким и кореографским је руководством Владимира Спасојевића.

Културно-уметничко друштво Слога бележи бројне запажене наступе на значајним фестивалима и манифестацијама домаћег и међународног карактера, као што су Together in Dance, TIDF, Chin Festival, Festival of Friends, Mental Health Awareness event, као и на многим добротворним догађајима на којима представљају лепоту и богатство културне ризнице свог народа.

Пре ковида фолклорни ансамбл, поред наступа на локалном нивоу, имао је гостовања на Флориди, у Њујорку, Бостону, Детроиту, Кливленду, Монтреалу, Виндзору и Отави.

Према речима Ђурђице Даић, неки од будућих планова укључују гостовања у Америци, као и локалне наступе у Хамилтону и српској заједници и на међународним фестивалима игре у Торонту. Она још додаје да оснивање и вођење фолклорне групе дефинитивно није лак посао, али да су задовољство и  насмејана лица њене деце Стефана и Емилије, као и њихових колега плесача приликом учења нових корака и наступа, непроцењиви и даје им  мотивацију за наставак и унапређење рада школе са циљем да лепоту културне баштине нашег поднебља негују и са поносом покажу целом свету.