МИ И ГЛОБАЛИЗАЦИЈА

Теоретичари кажу да је глобализација светски процес који тежи јединствености света. Захваљујући развоју науке, технологије и комуникација, то је и процес у коме су односи међу људима интензивнији, па се свет све више отвара и смањује, и тако постаје „глобално село“. У економском и политичком смислу, глобализација је покрет којим се капитализам (вођен из једног центра моћи) шири  у све делове света.

Ми овамо, с ове стране, ми смо већ глобализовани, кувани и печени, у дунсту издинстани. Мада се правимо да не примећујемо куда нас та политика и економија воде јер, ако имамо посао, па много радимо, онда политика остаје по страни. Jeсте да смо се, када смо дошли, осећали као „Е.Т.“  који је пао с Марса, но, како смо већином вицкасти, брзо смо прокужили да ако нађемо било какав посао у „ИТ“, имамо шансе да одмах постанемо неко и нешто. Тако и би, чим смо се дочепали виртуелне стварности малог екрана и корпоративног сточића до прозора, видици су нам се проширили, а конто у банци – порастао…

Када је наша отаџбина у питању, тај глобализовани видик је дошао с бомбама, па је требало време да се народ поврати и седне за компјутер одакле се све боље види. Наравно, само они који су имали могућност да се укључе у мрежу информација. Премда су многе (не)демократске идеје почеле да се спроводе брже него што је народ могао да схвати  о чему се ради, практичне (политичке, економске и културне) мере су увођене муњевитим променама које су друштво и државу водили низбрдо…

Можда се негде подсвесно и отимамо да себе препознамо као пасивне учеснике у остваривању те глобалне идеје будућег светског уређења, али то је више као она снаша из песме 'метла ногу на потегу, па све виче, нећу, а на кума намигује да се кола крећу!' Ваљда зато што верује да је тамо куда је воде чекају само мед и млеко.

Теоријски гледано, глобализација се као процес базира на следећим постулатима:

       ЦЕНТРАЛИЗОВАНА СВЕТСКА ВЛАДА – За разлику од поретка у чијем су средишту државе, по новој идеологији свет ће моћи да опстане само ако питања економије, рата и мира, еколошки опстанак планете преузме једна централна глобална влада. Неки теоретичари чак тврде да је модел новог света налик на феудални поредак који је и једини могући начин за опстанак све многољуднијег човечанства. Вазални однос између тих помешаних нација и глобалне владе је многоструко ефикасан за представнике те нове елите. А шта онда преостаје тим поданицима света којима је одузета националност?

Секирамо се ми овде док гледамо представнике народа свог у Србији како своју рођену земљу називају регионом, а оне који им раде о глави – међународном заједницом. Међународна заједница је наредила! Ко су ти и одакле су, имају ли имена и презимена?

И тако, откако су нас размрвили као храну за грабљивице, машу наши српски политичари белим марамама молећи међународну заједницу да нас усвоји, спаси, да нам нешто удели до следећег бродолома. Заузврат нуде све што већ није отето и распродато – чисту пијаћу воду, земљу... Кажу да смо лаици за демократију. И још кажу да морамо да им препустимо фабрике и руднике, јер ионако не знамо како се на светском тржишту профитабилно послује. Па нам тако белосветски саветодавци седе у офисима и примају наше политичаре кад дођу по своје редовно следовање лекција и претњи шта ће се десити ако не слушамо њих, који знају боље. Док Србија срља у руке оних који су је бомбардовали, удара главом о гвоздену капију оних који у последњих четврт века на Балкану нису ништа друго применили, сем оне старе: Divide et Impera!

С друге стране, шта је то бити коју деценију овде, бити на папиру Канађанин, често ни сами себи не умемо да објаснимо. Поготову ако смо на овај континент стигли  у некој познијој деценији живота... И ова влада мора да балансира, док су центри моћи обичном човеку невидљиви. Али оно што смо сви радо обавили, а нико о томе много не прича, то је да смо се заклели крељици мајци на оданост, било шта да то значило, поготово са новим промењеним стихом химне, у којој се сви заклињемо, без обзира на пол, боју коже, или то откуда смо стигли!

Наду ипак уливају неке оптимистичке фаце попут Најџела Фараџа, који је успео да Британце убеди да је боље изаћи из ЕУ, па са њом сарађивати и трговати, али не и без поговора примати наређења из центра власти какав је Брисел (Council of the European Union). Британци знају да је слобода одлучивања важнија од пуног фрижидера. Када је у питању САД, нови председник обећава економско јачање управо излажењем из блокова, самосталним путем, окренути ка домаћој производњи, која ће донети и већи профит свом народу.

СЛОБОДНО ТРЖИШТЕ подразумева логику интереса и профита, без рестрикција и у интересу већине. Та теорија би била у реду када би негативне појаве биле контролисане у организованим друштвима на челу са правном државом и тиме обезбедиле здраву конкуренцију, поштени пословни однос и стабилност пословања. Али када тржиштем владају велике међународне корпорације, које поједу мале националне произвођаче, онда се поставља  питање рационализације оваквог тржишта за економију појединих држава.

Кад уђете у нашу продавницу хране у Торонту, одеру вам кожу и пре него што започнете озбиљну куповину, већ  код књаз милоша, баклава, пасуљице, а нисте још ни стигли  до полица сухомеснатих перверзија, смрзнутих пита и ћевапа. Нема грешке, цене расту као из воде и то фертилизоване. Преко ноћи, хоп, ево их, 'кочиле! Једини је излаз да свратите у продавницу поред, код Кинеза, јер он још има стару цену `туркиш` кафе. Сви се правимо луди, не кажемо нашем продавцу: зашто, бре, не смањиш ту цену, нити Кинезу кажемо да је блесав. Наша позната српска сналажљивост побеђује. Слободно тржиште и закон потражње цвета! Немамо никакав проблем са куповином код комшије. Нови бизниси се стално отварају, а ко се још пита колико ће их и преживети. Важно је да се кредитирањем и примањем у земљу оних који доносе капитал, окреће новац. Колики је учинак, то могу само статистике да покажу. Тако је једне године у Канади отворено 115 000 нових бизниса, а 100 000 их је нестало...

Но, ствар у Србији је другачија, јер тамо је прво извршена деиндустријализација, па се сада увози све оно што смо некада и сами много квалитетније производили и извозили. Кад боље размислим, назив глобализација је можда и потекла од именице глоба, која се код нас употребљава за висок порез за увезену робу, за високе камате које стране банке намећу нашим штедишама, или за порез аконто приватног бизниса.

ОТВОРЕНЕ ГРАНИЦЕ И МИГРАЦИЈА СТАНОВНИШТВА - Глобалисти тврде да нема бољег начина да свет постане богатији него што су миграције! Тако на пример закључују да ако би све развијене земље отвориле врата за само три процента више емиграната, најсиромашнији у свету би имали преко 300 милијарди долара више да потроше, а то је троструко више од укупног износа које развијене земље сада дају као помоћ неразвијенима.

Нисмо стигли ни да својима у отаџбини замеримо гледање турских тв серија, док су нам се клели да само утврђују градиво из историје, кад ето им пред вратима избеглица да их развеселе и подсете да се историја понавља. Још кад се узме у обзир да је кроз Србију, само у прошлој години, прошло преко сто хиљада избеглица, а многи су ту и остали, лепота наше пословности долази до изражаја, као што то рече министар Александар Вулин: Смештај избеглица у мотелу "Врање" користи локалној заједници!

Но, ми смо пословично гостољубив народ. Ено како нам у светским медијима представљају Београд као  град у коме се јефтино може провести у лудим ноћима. Подтекст морамо сами да прочитамо.

Канада је само у прошлој години примила преко триста хиљада имиграната, што је за једну годину више него било у којој години од када се насељавала ова земља. Министарство Канаде планира још веће интензивирање имиграционе политике уз образложење да мора да подмлади нацију. Тренутно је актуелна и политика примања илегалних избеглица из САД, који беже од све веће вероватноће депортације као мере нове америчке владе.

Наши долазе и даље, млади у Србији и даље желе да оду из земље, јер посла нема, а с тим ни перспективе. Канада је повећала квоту за прошлу и ову годину и о програмима за добијање статуса у Канади, можете прочитати у чланку Уселите се у Канаду кроз „Express Entry“ програм, у САН-у бр. 8.

ГЛОБАЛНА КУЛТУРА - Глобални проток капитала и информација врши утицај и на локалну културу. Овај феномен промовише интеграцију друштва, али такође доноси собом и губљење посебности локалних култура, што значи губљење идентитета. Промене у области културе ради интеграције у глобални нови свет,  потребно је посебно пажљиво обавити, улагањем у потенцијал локалних извора и знања да би се постигао постепен прогрес. Препознавање разлика и поштовање културних специфичности је предуслов за узајамно разумевање и мир.

Како се ми прилагођавамо, посебно је видљиво у језику – овде нам деца говоре енглески са убацивањем по које српске речи, а у Србији говоре српски са све више употребљених енглеских фраза. Као, за тако неки израз не могу да нађу одговарајући у сопственом језику, па „по дифолту“ користе енглески. Ја верујем да смо нација која говори највише светских језика. Како нас има и у најудаљенијој тачки земног шара, а прилагођавамо се као камелеони учећи брзо и самоуверено локалне језике, онда нема језика који Срби не говоре. Ако узмемо у обзир наше неписмене, опет смо најполиглотнији народ на свету све по систему -  ако један једе месо, а други купус, у просеку сви, глобалистички гледано,  једемо – сарму!

О ТВ забави типа Великог брата, да и не говоримо. Нико се брже од наших у Србији није глобализовао увођењем више емисија типа Фарма и Парови, који пропагирају примитивизам, неморал, деградацију личности и апсурд на који учесници пристају да би зарадили новац. Толико смо се саживели, да смо и свом осталом свету показали како се то ради – жешће и вулгарније, па нам на томе може позавидети и шира међународна заједница. Колико смо „свестрани“, показују и многе позоришне представе, књиге и филмови у којима се исмевају историјске личности и догађаји којима смо се некада дичили, у којима су гинули наши преци.  Сада на њиховом садржају помно раде разне  невладине организације за које се ја питам, како могу  да за то буду плаћени од стране наше српске владе ако су `невладине` и каква је то влада која на све то – ћути.

Када се у канадској средини сусретнем са  исмевањем свега што је српско, понекад заиста останем без речи! Но, кад се јави чувени српски инат,  наше егоистично МИ малог народа проради, онда могу и велика чуда да се десе! Такав је пример акција постављања назива Булевара Никола Тесла на путу за Нијагару, када смо сакупили  више новца него што је тражено, а да и не спомињемо споменик Николи Тесли! Да ли још негде на свету један човек има споменике на две супротне обале исте реке, с обе стране истог моста? Нема. Али, заслужио је и ми ћемо му подићи и трећи, ако треба!

Када су у Србији у питању хомофобија и сексуално образовање деце, било је ту отимања и одбацивања, али Срби све успешније тренирају Павловљев рефлекс - тај фамозни улазак у ЕУ који држе као шаргарепу на дугачком штапу. И онда, хајд, прогутаћемо и ту жабу да бисмо постали принчеви и принцезе у евроунијским чезама које вуче неки виртуални Деда Мраз!

ГЛОБАЛНА РЕЛИГИЈА - Без обзира којој вери припадали, присталице глобализма имају улогу да сатанизују верске вредности, светиње, идеале одређених религија. Када се одрекне онога на чему је почивала, нестаће и свака посебна религија, а зна се да се кроз историју један народ развијао кроз своју религију и по томе се од других разликовао. Тек тако одвојени од своје традиције и религије, по глобализму, људи света се могу ујединити. Тај циљ глобализма је изгледа најтеже остварити  не само међу верницима, већ и међу атеистима.

Цркве наше свете у Канади опслужују свој народ, па за празнике рано изјутра примају верне. Али, ако неко науми да се помоли поподне, мораће да оде до Македонске цркве, јер је она увек отворена. Код наших цркава се поподне могу, уместо светих руку, пољубити само – врата. О слози међу поповима, не бих, јер то су мушка посла, неки кажу екуменистичка, неки кажу политичка… Али народ наш, и овде и тамо, добро срце има и прашта својим пастирима. Иде за њима како је одувек било, али куда иде, то понекад ни сам баш не зна…

Но, обичаји и веровања се тешко мењају, па се не очекује да ће наш православни народ подлећи и вере своје се одрећи зарад неке глобалистичке безбожничке религије, која се покушава наметнути по угледу на јединствену светску владу. У Србији је посебно јачање цркве која се везује за Русију у успону. Проблем су они пастири који гледају на запад, уместо ка истоку...

ГЛОБАЛНО РАЗБИЈАЊЕ - Нас посвуда, од Аргентине до Аљаске, од Русије до Аустралије, четири милиона има, а наших тамо, који су остали, неких седам милиона. Прекрили смо читаву планету и терамо свако своје, а могли бисмо и боље, много боље.

Недавно су наше српско коло уврстили у светско културно благо  Унеска. На таквим стварима треба радити! И што је још важније, боримо се против оних који намећу празну нижеразредну забаву која затамњује праве вредности. Најлакше се глобализују они који су пристали да буду затупљени и умртвљени, они који су заборавили на своје МИ и на своје НАШЕ!

Однедавно су у Србији увели и један нови спорт – „седење на две столице“. Једино што нас још не примају у Олимпијски савез. Кажу да морамо да вежбамо шпагу, или да одустанемо од те дисциплине, јер ниједна страна у игри не подноси неодлучне. Ми из Канаде радо бисмо арбитрирали, али нас нико ништа не пита (осим да ли смо на време послали паре у отаџбину).

Земљаци, Срби, ујединимо се, згуснимо своје сопствене редове! Сетимо се историјског СССС! То је знак да се једино добро организовани унутар своје нације, вере и језика можемо одупрети глобалном разбијању.