Канада значајно повећала порез на капиталну добит

Федерална влада Канаде, на челу са све мање популарним вођом Џастином Трудоом и његовом помоћницом Кристом Фриланд, решила је да напуни своје касе и крајем априла ове године објавила повећање федералног пореза на капиталну добит за своте преко 250 000 канадских долара  са досадашњих већ значајних 50 посто на 67 посто. Иако су лидери ове промене испричали плебсу како ударају на 0.13 посто најбогатијих Канађана са просечним годишњим приходом од 1,4 милиона и 12% канадских корпорација, ова промена је изазвала бурну реакцију јер се очекује нови одлив професионалаца попут лекара и инвеститора у тек индустрији.

Порез на капиталну добит је порез који држављани Канаде плаћају на профит приликом продаје капиталне вредности попут некретнине, имања, деоница у фирми када се пензионишу или напуштања или продаје фирме итд. Изузетак за плаћање овог пореза је само за случај продаје свога пребивалишта, које може бити  само једно на територији целе Канадe. Од 25. јуна 2024. када је нова регулатива ступила  на снагу порез на капиталну плаћаће се  67% за добит од преко 250 хиљада долара, а за добит која је нижа од 250 хиљада ће се плаћати по старој стопи од 50%.

 Када је у питању  капитални профит од продаје некретнине у којој не пребивају, Канађани су још пре ове промене прибегавали неким од ових решења:

• Према „шестогодишњем правилу изузећа“ водили су некретнину као своје примарно пребивалиште до максимума од шест година чак и ако се у њој није живело, а користила се за издавање и стварање прихода.
• Поклањањали су некретнине (на поклон нема пореза) или преписивали као наследство (наследних плаћа порез).
• Пребацивали су зараде у пензиони фонд као привремено решење (ко има простора за уплату  у  пензионом фонду и одлагали плаћања пореза за  тренутак коришћења пензионог новца када су корисници обично у нижем пореском рангу)

Препоручљиво је за више детаља и за појединачне случајеве консултовати стручњаке, везано за могућност да се одложи  плаћање таксе на капитални профит методом „размазивања“.

Под одређеним околностима могуће је „размазати“ профит од капиталне продаје на пет година. Будући да Канада има прогресиван порески систем у којем су грађани опорезовани више за сваки екстра долар који зараде, ако је профит распоређен на пет година  може се значајно уштедети на порезу од капиталне зараде. На пример, ако се прода инвестиција са профитом од 250 хиљада долара, тај профит се „размаже“ на пет година, маргинални порез на по 50 хиљада годишње ће бити више него дупло мањи него ако сте све  исплатили једне године. Легитиман услов за то је да се плаћање мора обављати током пет година. Пренос некретнине на чланове породице попут породичне фирме је могуће „размазати“ и на десет година.

Мали бизниси и професионалци који не припадају овим “екстремним богаташима” највише ће награбусити због ове промене, јер сви они немају ни здравствене бенефите, ни државне пензије. Њихово улагање током целе каријере је  већи ризик и издвајају новац у своју малу фирму или акције веће фирме било да је то зубарска ординација са све простором и столицама,  партнерство у инжењерској фирми  или само рачун са новцем  лекара који је пружао своје услуге болници.  Део њиховог пензионисања је уновчавање те ординације, акција или подизање новца са рачуна фирме и с обзиром на државни систем који је смислио да они имају права на скоро 70 посто тог новца, поставља се питање колико има смисла за младе људе тог профила да планирају свој живот у земљи са таквим финансијским непогодностима. Везано за ове промене и  повећање цене живота у Канади, очекује се нови одлив кадра у Сједињене државе и друге земље, као и продубљивање проблема  кадра у здравству са којим се већ суочавамо.