ГДЕ ЈЕ МЕСО

Ово питање ми често постављају рођаци и пријатељи из Србије када направим веганско јело или када им кажем да углавном једем вегетаријанску храну. Неки то изговоре у шаљивом тону, неки ме питају из радозналости, док други изражавају забринутост за моје здравље (а имам утисак да брину да ли је са мном све у реду и на менталном плану).

Уопштено говорећи, за српску заједницу овде у Северној Америци месо је најважније. Стандарди наше културе налажу да оброк није комплетан ако не садржи месо. Идеја да су нам животињски протеини свакодневно потребни, више је производ наше традиције него индивидуалне или биолошке потребе. Начин исхране је првенствено стечено понашање. Наши родитељи и старатељи нас уче како и шта да једемо док смо мали, а потом на нас утичу вршњаци, наша шира заједница, медији и прехрамбена индустрија. Онда, када уђемо у свет одраслих, већ имамо оформљен начин размишљања када су у питању навике везане за исхрану. У ком тренутку, ипак, треба да застанемо и да себи поставимо

питање, да ли је начин на који се ми, канадски Срби, хранимо добар за нас? Када треба да почнемо да ослушкујемо себе уместо што се повинујемо туђим веровањима и робујемо неким стра- ховима?

Разговарајући са Србима старије генерације, онима који су се досељавали у Канаду још давних седамдесетих година прошлог века, па све до деведесетих, увидела сам да је за њих месо статусни симбол - на пример, што више меса на тањиру, значи да сте богати. Долазећи из времена и места где је месо на трпези било посебна и тешко доступна привилегија, могу да схватим одакле потиче овакво веровање. Међутим, то је уско гледиште које може имати негативан утицај на ваше здравље и не односи се на нашу садашњу реалност, јер смо данас благословени обиљем хране, а наше основне потребе за преживљавањем су задовољене.

Такође сам чула тумачење да су наши преци јели месо да би били снажни. Значи, уколико нам треба снага и ми треба да једемо месо. Слажем се, многи од њих су јели месо, али како су ми потврдили овдашњи Срби старије генерације, нису га јели толико често јер је месо било скупо и није га било у великим количинама. Како су онда наши преци, нарочито они који су се бавили тешким физичким радом на фармама, уносили довољно протеина? Одговор је пасуљ, други протеини биљног порекла, јаја и млечни производи.

И ја сам некада веровала да свакодневно у своју исхрану морам да уврстим месо јер сам често осећала умор и малаксалост. Претпоставила сам да ми недостају протеини животињског порекла и да је потребно да једем више меса. А онда сам једног дана причала са мамом о свом деди. Тада ми је рекла да је он већи део меса, произведен од стоке коју је узгајао, продавао другима, а да је остатак морао да штеди и развлачи да траје током целе године. То ме је збунило. Али како је он онда имао снаге и енергије да се бави тако тешким физичким послом ако је свакодневно живео на пасуљу, а ја сматрам да ми је неопходно месо због недостатка снаге и енергије док радим лагодан канцеларијски посао где, углавном, седим? Ово ми је отворило очи.

Није нам, у ствари, потребно онолико протеина као што мислимо, или колико нас у то убеђује наше српско васпитање.

Не постоји конкретан научни доказ да је унос меса у великим количинама основа за наше добро здравље. У оквиру канадске владе, одељење задужено за јавно здравље Health Canada (Здравље Канада) изнело је прихватљив распон унетих хранљивих састојака према којем нам је потребно свега 10-30 процената протеина у укупном уносу дневних калорија. Што износи, на основу исхране од 2000 калорија, на пример, само 50 до 150 грама протеина дневно. Health Canada (Здравље Канаде) извештава да готово 100 одсто одраслих Канађана уноси протеине у количинама унутар овог прихватљивог распона. Осим тога, можемо и да претерамо са уношењем протеина јер људи могу да толеришу унос протеина која садржи максимум од око 40 одсто укупног уноса калорија, због токсичности азотних једињења која проистичу из варења протеина.

На основу свега изреченог, има много предности да смањимо унос меса у прилог усвајања новог правца у исхрани

флекситеријанства (флексибилно вегетаријанство), што значи углавном храна биљног порекла уз скромне количине меса и других производа животињског порекла (и ја бих додала „високо квалитетног меса и производа животињског порекла" по овој дефиницији - уз подсећање да добра исхрана подразумева квалитет, а не квантитет).

Прва предност - бићете здравији. Исхрана на бази биља је заснована на свежој, минимално обрађеној храни као што је поврће, воће, махунарке, зрна и ораси. Ова врста хране је богата влакнима, магнезијумом и калијумом, и садржи онолико протеина, гвожђа и цинка као и оброци на бази меса. Конзумирање углавном биљака нам помаже да се боримо са болестима и може да смањи ризик од развијања многих хроничних болести, као што су кардиоваскуларне болести, а штити нас и од добијања рака.

Друга предност смањења уноса меса јесте у томе што је то боље за животну средину. Допринећете смањењу ефекта стаклене баште, смањењу загађења ваздуха и тла, и очувању воде, кад год заборавите на месо.

Исхрана на биљној бази је боља и за ваш новчаник. Месо је једна од скупљих намирница у продавници, док је паковање сувог пасуља доступније и може да се развуче на више оброка, у случају потребе.

И последња главна предност исхране без меса, бар на неко време, јесте и то што ћете вероватно учинити своју исхрану разноврснијом. Сви здравствени стручњаци се слажу да је разноврсна исхрана најлакши начин да се обезбеди унос свих хранљивих састојака који су вам потребни да бисте очували своје здравље.

Коначно, да ли и колико често једете месо је ваш лични избор који правите на основу сопствених вредности и околности. Али ја вам препоручујем да се бар понекад запитате о свом избору и да непратите слеповредности и уверења других људи. Примена отвореног приступа исхрани је изванредна основа за неговање отвореног приступа начину на који живите у целини, утирући пут ка богатијем и срећнијем постојању.

БИОГРАФИЈА:

Милка Миличевић је регистрована холистичка нутриционисткиња, блогерка и предавач, која ће вам помоћи да савладате уметност добре исхране да бисте били здравији и енергичнији. Да бисте сазнали више о Милки, молим вас да посетите веб-сајт: www.holisticmilka.com