TV serija Klarisa - priča o devojci iz Sarajeva

Tim SAN-a je imao ekskluzivnu priliku da sarađuje sa producentima televizijske serije „Klarisa“ vezano za nekoliko epizoda u kojima teče priča o devojci srpskog porekla iz Sarajeva. Tim povodom razgovarali smo sa Elizabet Klaviter (Elizabeth J.B. Klaviter), kreativnom direktorkom i izvršnom producentkinjom serije „Klarisa”.

SAN: Recite nam nešto više o sadržaju serije, ko je producent, režiser, kakva je glumačka podela...

Radnja serije Klarisa počinje godinu dana nakon filma Kad jaganjci utihnu, kada specijalnog agenta Klarisu Sterling iznova srećemo na terenu, prvi put posle njenog susreta sa Bafalo Bilom. Dok razrešava slučaj, kako se nagoveštava, novog serijskog ubice, Klarisa se bori sa sopstvenim demonima: PTSD – Posttraumatski stresni poremećaj usled tog mučnog slučaja i rastući strah da njen otac – njen heroj – nije čovek kakav je nekada bio. Rebeka Brids (Rebecca Breeds) glumi Klarisu. Seriju potpisuju Dženi Lumet (Jenny Lumet) i Aleks Kurcman (Alex Kurtzman). Elizabet J.B. Klaviter je izvršni producent.

SAN: Kako ste došli na ideju za realizaciju ove serije?

Aleks i Dženi su osmislili priču za sledeću seriju nakon što su se jednog dana upitali - gde je Klarisa Sterling? Šta se desilo sa njom? Neobično je da lik poput njenog koji je bio ikona u svetu ljubitelja horora i feministkinja (ne da se ti pojmovi međusobno isključuju) nakon rešavanja jednog od najozloglašenijih slučajeva serijskih ubica svih vremena, jednostavno nestane. Želeli smo da je izvedemo iz mraka, iz podruma i vratimo natrag u svet.

SAN: Kako se ovaj projekat razvijao? Koja je vaša ciljna grupa? 

Dženi i Aleks su proveli dosta vremena proučavajući izvorni materijal, istražujući i film i roman. Duboko su zaronili u svemir Tomasa Harisa i remek-delo Džonatana Demea. Dok smo razvijali i pisali sezonu, čitav kreativni tim pustio je mašti na volju da ponovo stvori iščašen mračni svet po kojem je originalni materijal najviše poznat. Cilj nam je da dopremo do ljubitelja tradicionalnih horora, ali i svih zainteresovanih za istinite kriminalističke priče, detektivske misterije i psihološke trilere.

SAN: Kako nastaje nova televizijska serija? 

Kroz sveobuhvatnu saradnju. Scenaristi sarađuju sa našim producentima i produkcijskim timom kako bi stvorili čitav svet - od specifičnih frizura i šminke iz 1993. godine, preko pejdžera koji su se u to vreme koristili, pa do tadašnjih gledišta u vezi sa rasama, seksualnim opredeljenjem i socijalnom pravdom. Svaka odluka koja dovodi do onoga što vidite ili čujete na ekranu promišljeno je doneta od strane čitavog tima ljudi koji radi na istom cilju - da stvori odličnu televizijsku seriju.

SAN: U narednih nekoliko epizoda koje će se uskoro emitovati na Global kanalu ViCAP istražuje potencijalno samoubistvo Karoline Savić, studentkinje medicine sa stranom vizom. Kako ste došli na ovu ideju? Na kakve ste izazove nailazili pripremajući se za ove episode? (Napomena: Sledeći odgovor sadrži delove koji mogu delimično otkriti radnju).

Namera nam je da ovom serijom damo glas žrtvama, posebno ženama koje veći sistemi iskorišćavaju i zlostavljaju. Sa Karolinom smo želeli da prikažemo ambicioznu, saosećajnu i inteligentnu mladu ženu koja je preživljavala mnogo toga, ali čija je konačna, prevremena smrt zahtevala pravdu.

Dok slaže deliće zločina, Klarisa shvata koliko se usamljeno Karolina osećala tako daleko od kuće i oseća emocionalnu vezu sa njom. Stvari eskaliraju kada Klarisa otkrije da je Karolina bila trudna kada je umrla, a Klarisa mora otkriti ko je otac.

Budući da se serija odigrava 1993. godine, njeno iskustvo u jugoslovenskom ratu bilo je ključno za stvaranje i razvoj njenog lika. Karolina je utočište pronašla u Sjedinjenim Državama, ali je bila veoma vezana za porodicu koja je i dalje zarobljena u Sarajevu. Volela je svoju zemlju i želela je da se jednog dana vrati tamo i da se bavi medicinom i pomogne zemlji da isceli rane, ali ta budućnost joj je ukradena u Americi. Karolinina priča se ne razlikuje od nekih drugih imigrantskih iskustava i želeli smo da odamo poštu toj i takvoj istini. Poput žena, i glas imigranata se često ućutkuje - naporno smo radili na tome da to ukrštanje stavimo u prvi plan.

Dok je osmišljavala Karolinin profil, Klarisa je otkrila da je Karolina čuvala pisma od svoje porodice u sefu. Jedan od najvećih izazova ove epizode ​​bilo je naći nekoga ko zna da čita i piše ćirilicu kako bi preveo/la pisma sa engleskog originala na srpski jezik, i ručno ispisao/la pisma ćirilicom. Srećom, naš rekvizit majstor, Antonio Germinario, stupio je u kontakt sa SAN magazinom i kao plod te saradnje nastala su pisma napisana ćirilicom koja predstavljaju autentičan detalj koji doprinosi da se Karolinina priča doživi na vrlo opipljiv i dirljiv način.