ШКОЉКА – ШТИТ ЗА НЕЗАШТИЋЕНЕ

Град Торонто има развијен и свеобухватан систем услуга за бригу о особама без крова над главом, који обухвата привремени смештај, оброке, хигијенске услуге, као и програме усмерене на ментално и физичко здравље и проблеме зависности. Иако град располаже капацитетом од преко 10.000 кревета на 49 локација, уз особље које ради 24 часа дневно, све већа потражња и погоршање економске ситуације доводе до тога да сваке ноћи око 1.000 људи остане без адекватног смештаја. У јулу прошле године, добровољна организација Maytree, која се активно бави решавањем проблема сиромаштва и јачањем заједнице, удружила се са локалним часописом West End Phoenix како би испитала један од аспеката ове кризе. Расписали су отворени конкурс за иновативно решење привременог смештаја за хиљаду особа које тренутно живе на отвореним просторима у Торонту. Циљ конкурса био је проналажење практичних и једноставних решења која би обезбедила основне услове за физичку заштиту, хигијену и интеграцију у заједницу. Од учесника се очекивало да понуде иновативан и изводљив предлог који, пре свега, поштује људско достојанство и право на адекватан дом.

I Учешће на архитектонским и урбанистичким конку-рсима су моја пасија још од студентских дана и радо се тиме бавим кад имам прилику. Овог пута сам позвала мог другара и колегу Робија Сухира да ми се придружи у покушају да одговоримо на овај изазов и да нашим учешћем допринесемо проналажењу решења за један од актуелних проблема града у коме живимо. Као и увек задатку смо приступили озбиљно, али и са добрим намерама.

Решење које смо предложили се заснива на модула-рној јединици названој Шкољка, осмишљеној да заштити и подржи незбринуте становнике Торонта. Осим основне заштите, овај мали дом, за разлику од шатора или кревета у заједничком смештају, пружа и достојанство и приватност за оне који живе за слободу и независност. То је јединица димензија 3м x 2,4м x 2,6м смештена у модификованом транспортном контејнеру, елементу који се већ користи за привремене објекте. Стамбена јединица је затворена и изо-лована, пружа заштиту од екстремних температура и физичку безбедност. Осим сигурним улазним вратима и прозорима који омогућавају природно осветљење, опремљена је дуплим креветом, компактним купатилом са тоалетом и малом туш кабином, као и пултом са судопером, бар-фрижидером који се продужава у вишенаменску радну површину. Издржљива пластична столица, комоде, чивилук, електрични прикључци погодни за чајник, тостер и рачунар доприносе додатној функционалности. Јединица има расвету, детектор дима, вај-фај, као и аларм са звучником ради додатне сигурности. Шкољка се може наслагати једна на другу али и прилагодити за приступ особама са потешкоћама у ходању.

У другој половини септембра, наш идејни предлог смо анонимно предали у складу са стандардном праксом јавних конкурса. Наши идентитети били су познати само West End Phoenix-у, а не Maytree-у или жирију овог такмичења. Жири се састојао од утицајних чланова заједнице: Алекс Божичковић, архитектонски критичар часописа The Globe and Mail и инструктор на Архитектонском факултету Универзитета у Торонту; Валеца Фариа, извршна директорка за развојне пројекте Града Торонта; Карен Куби, урбанисткиња и аси-стенткиња професора на факултету; Дијана Чан МекНали, представник кризног штаба за незбринуте из Торонта и Стив Тикенс, извршни директор На-Ме-Рес, оргaнизације која помаже незбринутим припадницима првих нација. Крајем новембра, обавештени смо да смо изабрани као један од четири финалиста. West End Phoenix је представио финалистичке предлоге у свом децембарском издању, а позвани смо на јавну презентацију у јануару.

Учешће на архитектонским и урбанистичким конку-рсима су моја пасија још од студентских дана и радо се тиме бавим кад имам прилику. Овог пута сам позвала мог другара и колегу Робија Сухира да ми се придружи у покушају да одговоримо на овај изазов и да нашим учешћем допринесемо проналажењу решења за један од актуелних проблема града у коме живимо. Као и увек задатку смо приступили озбиљно, али и са добрим намерама.

Решење које смо предложили се заснива на модула-рној јединици названој Шкољка, осмишљеној да заштити и подржи незбринуте становнике Торонта. Осим основне заштите, овај мали дом, за разлику од шатора или кревета у заједничком смештају, пружа и достојанство и приватност за оне који живе за слободу и независност. То је јединица димензија 3м x 2,4м x 2,6м смештена у модификованом транспортном контејнеру, елементу који се већ користи за привремене објекте. Стамбена јединица је затворена и изо-лована, пружа заштиту од екстремних температура и физичку безбедност. Осим сигурним улазним вратима и прозорима који омогућавају природно осветљење, опремљена је дуплим креветом, компактним купатилом са тоалетом и малом туш кабином, као и пултом са судопером, бар-фрижидером који се продужава у вишенаменску радну површину. Издржљива пластична столица, комоде, чивилук, електрични прикључци погодни за чајник, тостер и рачунар доприносе додатној функционалности. Јединица има расвету, детектор дима, вај-фај, као и аларм са звучником ради додатне сигурности. Шкољка се може наслагати једна на другу али и прилагодити за приступ особама са потешкоћама у ходању.

У другој половини септембра, наш идејни предлог смо анонимно предали у складу са стандардном праксом јавних конкурса. Наши идентитети били су познати само West End Phoenix-у, а не Maytree-у или жирију овог такмичења. Жири се састојао од утицајних чланова заједнице: Алекс Божичковић, архитектонски критичар часописа The Globe and Mail и инструктор на Архитектонском факултету Универзитета у Торонту; Валеца Фариа, извршна директорка за развојне пројекте Града Торонта; Карен Куби, урбанисткиња и аси-стенткиња професора на факултету; Дијана Чан МекНали, представник кризног штаба за незбринуте из Торонта и Стив Тикенс, извршни директор На-Ме-Рес, оргaнизације која помаже незбринутим припадницима првих нација. Крајем новембра, обавештени смо да смо изабрани као један од четири финалиста. West End Phoenix је представио финалистичке предлоге у свом децембарском издању, а позвани смо на јавну презентацију у јануару.

Уз идејни предлог укључили смо и анализу трошкова који се односе на изградњу и оперативне трошкове јединица шкољки и њихових заједница. Свака потпуно опремљена је-диница са купатилом, процењује се да кошта приближно 80.000 канадских долара, укупан буџет за изградњу 1.000 јединица процењује се на око 100 милиона канадских долара. Предлажемо финансирање ове иницијативе кроз доприносе различитих нивоа владе. Годишњи оперативни и безбедносни трошкови за ових 1.000 јединица процењују се на 28 милиона канадских долара што није мала свота. Како би се помогло у покривању ових трошкова, могуће је да део јединица буде додељен као краткорочни хостелски смештај или као изнајмљивање за лица са ниским примањима. Додатна средства могу се обезбедити од спонзора који би подржали програме оброка и друге основне услуге.

Јавна презентација „un/SHELTERED: Finding Solutions“ одржана је 20. јануара 2025. године у Битон сали у Градској библиотеци Торонта. Упркос изузетно хладној канадској ноћи, догађај је привукао 150 гледалаца и започео је топлим и хуманитарним уводним речима Elizabeth McIsaac, предсе-днице Фондације Maytree. Догађај је организовао West End Phoenix. Укључивао је панел дискусију о хитности стамбене кризе и о иновативним решењима за особе без дома у Торонту, чији је модератор био David Common са CBC радија, и разговарао је са члановима жирија овог такмичења: Алексом Божичковићем, Дијаном Чан МекНали и Стивом Тикенсом. Након панела, четири тима финалиста такмичења за идејно решења су укратко представила своје радове. На крају званичног дела програма, домаћин је објавио да смо Роби и ја победници овог идејног конкурса.

Многи од вас се можда питају шта ће се даље десити. Пошто ова иницијатива није подржана од стране одређеног инвеститора са обезбеђеним средствима за конкретан пројекат, могуће је да, нажалост, неће уследити никаква непосредна акција осим подизања свести јавности. Сврха иницијативе Maytree била је да осветли пут напред за оне који су на позицијама моћи, а ми смо поносни што смо допринели овом напору. Ово служи као порука свима који имају утицај: користите га за опште добро, а не само за личну корист или промоцију.