Oto Horvat : Sabo je stao

Roman ovog mladog, savremenog autora, napisan pesničkim stilom bez klasične radnje, pre bi mogao da se svrsta u neku zbirku priča. Sastoji se od tematski uobličenih segmenata i svaki za sebe predstavlja jednu celinu. Jedini lik, ujedno i narator, pripoveda o smrti voljene supruge i o svom životu posle njene smrti. Njen nestanak doživljava kao gubitak svoje polovine. Delo je emotivno i duboko potresno. Prema kazivanju samog autora, roman je delimično autobiografski. Delo je ispunjeno i bogato brojnim razmišljanjima o životu i smrti. U stvari, o smrti kao sastavnom delu života, o ljubavi, usamljenosti, patnji, bolu, tuzi... Junak preispituje sebe, svoju grižu savest, a iznad svega toga, neprikosnoveno gospodare sećanje i nezaborav.

„Korov zaborava je nezaustavljiv. A pesak bola blokira glatko odvijanje dana, pa se zbog toga satima zuri u prazno. Spolja izgleda da funkcionišem, a iznutra sam u ruševinama iznad kojih kruže crne vrane. Arheolog koji uzalud pokušava da rekonstruiše nestalo carstvo.“                 

Potresno, emotivno...

„Ne moram da priznam, konstatujem to i sopstvenim telom punim trnja i bodlji da je osoba koju volim, sada definitivno zarobljena u neuništivom staklenom kavezu prošlosti..."

Naslov: „DA LI JE OVO SVE ZA DANAS, GOSPODINE SABO?“ je poslednji naslov u knjizi i nema nikakvog teksta. Prazan papir, prazno mesto, koje kao da je namenjeno nama, čitaocima, da domaštamo i dopišemo.

Pođi u solo šetnju čitaoče i ponesi citat iz ove knjige!

 „Splet koloseka se pruža i vijuga neposredno pred tobom. Neki koloseci se račvaju, odnosno vijugaju jedan u drugi, ili gledano iz drugog ugla račvaju se, nestajući iza krivine. Na praznom prostoru između dva para koloseka leže na gomili neupotrebljene šine. Ako bi ih ti pažljivo pogledao, ako bi bio spreman da ih pažljivo pogledaš, kao što to ne činiš, iako si sav u toj fotografiji, siguran sam da bi uočio na tim šinama, na gomili, tamne mrlje rđe. Baš kao što se tamne mrlje rđe mogu uočiti na dužim ili kraćim delovima naših sopstvenih života ako smo spremni da ih prihvatimo, da priznamo da postoje...“

Ova knjiga, roman ili priče, doživljava se kao oda preminuloj supruzi, oda ljubavi. Čita se u jednom dahu i neretko se čitalac pronađe u temi i oseti snažnu emociju.

Autor ovog vrsnog literarnog dela Oto Horvat rođen je u Novom Sadu 1967. godine. Studirao u Novom Sadu, Mađarskoj i Nemačkoj. Živi u Firenci. Po vokaciji je pesnik. Objavio je više zbirki pesama. Bavi se prevođenjem poezije sa mađarskog, nemačkog, italijanskog. Često je nagrađivan. Ova knjiga je njegovo prvo prozno delo. Knjiga je ušla u najuži izbor za NIN-ovu nagradu.

Pesma posvećena Aleksandri Đajić Horvat

ZADATAK                

Sišao sam do hotelskog bazena

dok se alhemija neba privodila kraju

Voda je bila tamna

i borove iglice na njoj guste šare.

Odložio sam peškir kojim sam bio ogrnut

i pogledom potražio mrežu na dugačkoj metalnoj šipci

To je bio moj zadatak

da očistim površinu da bi se videlo dno.