NEPRAVDE U SAVREMENOM KANADSKOM DRUŠTVU

Kosmopolitsko društvo. Jednakost. Veliki broj imigranata. Ljudi svih rasa, uverenja i religija. Žene ravnopravne sa muškarcima. Starosedeoci ravnopravni sa doseljenicima. Imigranti ravnopravni sa ostalim građanima. Tamnoputi, gej, invalidi, Indijanci, hrišćani, muslimani, budisti, anarhisti, ateisti, feministi... Svi žive srećno do kraja života.

Možda je ovo antiorvelovska slika koju mnogi imaju o Kanadi. A da li je zaista tako?

Sa čime se suočavamo kao imigranti, žene, invalidi?

Došlo je vreme kada se u kanadskom društvu veoma otvoreno poklanja pažnja ispravljanju nepravdi prema određenim grupama u društvu, eliminisanju predrasuda i diskriminacija. Nije slučajno što je ova tema upravo sada došla na dnevni red. U poslednjih nekoliko godina pojavili su se mnogi povodi, počev od dugogodišnjih LGBTQIA+ borbi za ravnopravnost u društvu, Me too pokreta seksualno zlostavljanih žena, ubistva tamnoputog Flojda u Americi od strane belog policajca. Pored toga, u Kanadi je odnedavno prisutna pojačana tendencija ka kajanju i izvinjavanju Indijancima.

Briga o nesavršenostima i nepravičnostima u društvu gotovo da postaje trend i moda. Korporacije i državne institucije se utrkuju ko će bolje edukovati svoje zaposlene na tu temu, uvode se novi poslovni propisi, na visokim pozicijama je više žena, Afroamerikanaca, Indijanaca.

Objašnjeno nam je u medijima i na poslu da se u kanadskom društvu nepravda dešava na različitim nivoima:

KULTURNI

Na ovom nivou se dešavaju nejednaki tretman i diskriminacija bazirani na etničkim, kulturnim i rasnim razlikama među ljudima.

INSTITUCIONALNI

Na ovom nivou govorimo o pravilima i propisima. Ne-pravda sistema se udomila i u institucije, ponajviše u finansijske ustanove, medije, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, pravni sistem. Čak u kanadskom društvu, koje je jedno od najnaprednijih, postoje i dalje mnogobrojni primeri nepravdi.

MEĐULJUDSKI (interpersonalni)

Manifestuje se kroz postupke, ponašanje i jezik. Domi-nantna je grupa ona koja poseduje moć, status i privilegije. U za-padnom društvu dominantnu grupu čine: muškarci nad ženama, heteroseksualci nad homoseksualcima, fizički zdravi nad invalidi-ma, beli nad obojenima, cisrodni nad transrodnima.

Većina ljudi nema nameru da vređa ili ugrožava drugu osobu, ali nesvesno, zbog svojih shvatanja koja su pojačana gledištima grupe kojoj pripadaju, mogu ozbiljno ugroziti manje dominantne grupe.

LIČNI (personalni)

Vrednosti i uverenja u odnosu na osobe koje su drugačije od nas samih, mogu biti svesni i nesvesni, a u velikoj meri imaju moć da utiču na naše postupke.

NEKI NOVI “IZMI”

Društvene privilegije, nepravde i diskriminacije se manifestuju i kroz mnogobrojne  ”izme”:

RASIZAM (RACISM)

Svi znamo šta je rasizam, a težište se danas stavlja na antirasizam. Ideja o antirasizmu potiče još od Anđele Dejvis, tamnopute, lezbejske političke aktivistkinje koja je jednom izjavila: „U rasističkom društvu, nije dovoljno ne biti rasista. Moramo da budemo antirasisti. Ne biti rasista je uglavnom uloga pasivnog posmatrača. Biti antirasista je aktivan stav kojim ljudi priznaju vlastitu privilegiju.“ Malini Ranga-natan, direktorka Centra za antirasistička istraživanja, SAD.

ABLEIZAM (ABLEISM)

Diskriminacija i predrasude u odnosu na ljude koji su bolesni ili invalidi, uz uverenje da su oni manje vredni od ostalih ljudi.

EJDŽIZAM (AGEISM)

Diskriminacija i stereotipi bazirani na starosti osobe. Najčešće je ispoljeno u odnosu na starije pripadnike društva, kroz uverenje o njihovoj beskorisnosti, nesposobnosti za doprinos društvu i krutim starovremenskim stavovima. Ali, ejdžizam se ispoljava i u odnosu na mlađe osobe, npr. kroz uverenje da su mladi nesposobni, neodgovorni i da se u njih ne može imati poverenje.

KOLONIJALIZAM (COLONIALISM)

Kolonijalizam se više ne posmatra samo u istorijskom kontekstu, već se analiziraju dugoročne posledice kolonijalizma i pristupa se procesu „dekolonizacije“. Poruka onima koji su učili istorju u kanadskim školama je: „Setite se šta ste učili u školi iz istorije, ali dosta toga je potrebno zaboraviti i naučiti novo gradivo.“

CISRODNOST (CISGENDERISM)

Uverenje da je prirodno biti cis-rodan – u skladu sa rodnom identifikacijom koja odgovara onoj na rođenju, a nije prirodno biti transrodan.

U poslednje vreme prisutan je trend obznanjivanja rodne pripadnosti (ona ili on). Tzv. nebinarnoj grupi pripadaju ljudi koji ne žele da se svrstaju rodno u bilo koju kategoriju i karakterišu se sa oni/vi.

HETEROSEKSIZAM (HETEROSEXISM)

Uverenje da bi svi trebalo da budu seksulano orijentisani na suprotni pol i da je heteroseksualnost društveno superiorna i poželjna.

KLASIZAM (CLASSISM)

Uverenja i ponašanja koja ljude vrednuju u skladu sa društveno ekonomskim statusom, što dovodi do drugačijeg tretmana osobe.

SEKSIZAM (SEXSISM)

Seksizam je termin koji označava diskriminaciju suprotnog pola i presuđivanje stereotipnim gledanjem na muškarce i žene na osnovu polnih karakteristika.

PRIVILEGIJA DRŽAVLJANSTVA

Prednosti i ograničenja na bazi različitog zvaničnog statusa koje građani imaju u kanadskom društvu, kao što su: građanin, stalni državljanin, izbeglica, u poseti, privremeni radnik, student, osoba bez dokumenata, osoba bez statusa i dr.

Džordan Peterson, kanadski kontroverzni klinički psiholog, profesor univerziteta u Torontu i medijska ličnost je izjavio da je jednakost u društvu ultimativna utopija. „Ukoliko bi ljude podelili na dvadesetak kategorija (iako kategorija ima i više), kao što su pol, etnička pripadnost, društveno-ekonomsko stanje, lepota, inteligencija itd. bilo bi nemoguće da su svi u društvu raspoređeni pravedno i po principu jednakosti.“

Na temu rasizma, profesor Peterson je izjavio da nema većeg rasizma od etiketiranja cele etničke grupe sa kolektivnim zločinom, bez obzira da li postoji individualna nevinost ili krivica pripadnika grupe.

Postoji li bar jedan čovek u kanadskom (ili bilo kojem drugom društvu), čak i onaj koji pripada dominantnim grupama, kojem se jednom u životu nije desio neki vid društvene nepravde ili diskriminacije?

Svaki novčić ima dve strane – na gornjoj su privilegovane grupe, a na donjoj su grupe koje su pogođene. Teško je naći osobu koja nema neki vid privilegije, dok na nekoj strani nije ugrožena.

Predložila bih da se u kanadske državne liste uvedu i novi vidovi prepoznatih društvenih nepravdi, tipa:

• Neravnopravan tretman ljudi koji govore engleski sa akcentom.
• Predrasude u odnosu na istočno-evropske imigrante koji zbog pravoslavlja, izvesnih stavova i nasleđa iz života u komunizmu bivaju etiketirani u kanadskom društvu. Ovaj trend je bio pojačan tokom pandemije zbog antivakserskih pobuna ljudi od kojih su mnogi bili poreklom iz istočno-evropskih zemalja. Takođe, u poslednje vreme je zbog rata u Ukrajini anatemisana ruska populacija.
• Loša reputacija i negativan stereotip o Srbima zbog rata u bivšoj Jugoslaviji devedestih godina.

Tu je i druga strana medalje. Da li će zbog rizika od potencijalnog seksualnog uznemiravanja potpuno iščeznuti muško ženska prijateljstva? Da li će devojke odbaciti svakog momka koji im se udvara? Da li će deca početi masovno da se proglašavaju pripadnicima drugih seksualnih i rodnih orijentacija? Da li će postati uvredljivo pokazati radoznalost u odnosu na nepoznatu osobu kroz pitanje: „Iz koje zemlje ste poreklom?“

Srbi su skloni generalizacijama i mnogi će reći da su sve državne i korporacijske mere za prepoznavanje i borbu protiv nepravdi samo obična glupost. Skeptici će reći da je to licemerje i još jedan vid za „pokrivanje“ dominantnih grupa kako bi se prikazalo da se sve radi ispravno i da nema više prostora da se uperi prst u te iste grupe i institucije sa optužbom da sprovode sistematske nepravde. Delimično ostajemo u uverenju da je mnogo toga, barem za sada, još samo mrtvo slovo na papiru. Ali ipak se ne mogu prenebregnuti činjenice i evidencije iz prošlosti da određeni događaji i njihove posledice imaju moć da pokrenu lavinu promena u društvu. Mediji su oduvek, a u današnje vreme više nego dosad, ti koji igraju jednu od ključnih uloga.

Ono što se meni čini pozitivnim je činjenica da se sada otvoreno i javno priča o „izmima“ i nepravdama u društvu. Prihvaćeno je da te nepravde postoje, uz poruku da je OK, pod uslovom da svako od nas sam sebi (a i drugima, samo treba paziti kome) prizna da smo i mi sami ne samo žrtva, već i skriveni i povremeni poklonik gore navedenih „izama“, a time i izvršioci određenih nepravdi. Kada se krene odozgo nadole, od insitucionalnih promena, potrebno je nekoliko generacija da prihvate drugačije stavove. Iz tog razloga je najveći apel na svakom pojedincu. Jer za sprovođenje promena najvažnije je ponašanje svakog pojedinca. Ali upravo je tu i najteže, jer su određeni stavovi i uverenja duboko ukorenjeni. Tek uz svesnost o različitim vidovima nepravdi, možemo uticati na smanjenje nepravdi u društvu. A svako od nas može sebi postaviti pitanje koliko smo zaista otvoreni da saslušamo i razmislimo, da preispitamo neke svoje predrasude i stavove, pa čak ida promenimo neke postupke i ponašanja. Takođe, možemo se zapitati i koje su to privilegije koje imamo,a nismo ih zaslužili već smo ih dobili na rođenju. Jedan od savremenih trendova je poruka da posedovanje privilegija ne mora da bude loše i da se ne treba osećati krivim zbog privilegija koje imamo. Istraživanja su pokazala da su ljudi sa privilegijama uspešniji u borbi protiv nepravednosti u društvenim sistemima.