INTERNET STVARI - BUDUĆNOST JE POČELA

Više nije tajna da se nalazimo pred novom „industrijskom revolucijom“. Uveliko se o tome priča, a mišljenja su veoma podeljena. Jedni se raduju napretku i smatraju da će uvođenjem nove tehnologije ljudska rasa dobiti na kvalitetu života, dok se drugi boje promene i smatraju da će kompjuteri preuzeti veliki deo poslova što će, uz konstantno povećavanje ljudske populacije, dovesti do velike ekonomske krize. Gotovo se svakodnevno srećemo sa pojmom „Internet stvari“ ili Internet of Things (IoT). Dakle šta pojam „Internet stvari“ zapravo znači?

„Internet stvari“ Internet of Things (IoT) je mreža fizičkih uređaja, vozila, kućnih aparata i ostalih proizvoda sa ugrađenom elektronikom, softverima i senzorima koji omogućavaju da se ovi uređaji povezuju I razmenjuju podatke. Stručnjaci predviđaju da će do 2020. godine biti oko 30 milijardi objekata koji će imati mogućnost da se umreže.

Uređaji na kojima se planira umrežavanje su mnogobrojni i mogu biti iz različitih životnih sfera (monitori rada srčanih implanta, biočipovi na životinjama, razne kamere, senzori na  automobilima itd.). Svi ovi uređaji sakupljaju važne podatke koji se dalje prenose do drugih uređaja.

Kada su „Internet stvari“ povezane senzorima i pogonima nastaju sajber-fizički sistemi kao što su: virtualne elektrane, pametne kuće, inteligentni transportni sistemi i pametni gradovi.

Virtualne elektrane

„Virtualne elektrane“ rade na principu korišćenja više izvora energije kako bi osigurale  ouzdano snabdevanje.

Virtualna elektrana koristi infrastrukturu pametne elektroenergetske mreže kako bi povezala  iše manjih izvora energije koji tada deluju kao jedan proizvođač. U ovakvom sastavu moguće je  oristiti gotovo svaki izvor električne energije. Ove pametne elektronske mreže omogućuju korisnicima koji su na njih spojeni da prodaju višak električne energije onda kada je ne koriste.

Južna Australija je najavila planove opremanja najmanje 50.000 domaćinstava solarnim panelima i Tesla jedinicama za skladištenje baterija, povezujući ih sve elektronskom mrežom kako bi izgradila najveću svetsku „virtualnu elektranu“.

Solarnim panelima u kućama ljudi će generisati struju koja se može čuvati u baterijskim jedinicama i potom zadovoljiti potrebe kupaca. Domaćinstva koja budu učestvovala u projektu imaće niske račune za struju i stvaraće energiju za celu mrežu Južne Australije. Sistem će pratiti podatke preko mreže solarnih panela i baterija kako bi obezbedio pouzdano snabdevanje energijom.

Pametna kuća

„Pametna kuća“ predstavlja objekat opremljen najmodernijom tehnologijom, gde automatizovani sistem upravlja svetlom, klima uređajima, sistemom za zabavu, kućnim  aparatima i kućnim sigurnosnim sistemima. Suština sistema pametne kuće je da vam omogući jednostavno upravljanje svim sistemima koji se automatski prilagođavaju vašim potrebama i navikama.

Na osnovu raznih studija postojaće tri generacije kućne automatizacije:

1. PRVA GENERACIJA: uvođenje bežične tehnologije. Ova je faza u punom jeku. Danas se gotovo svi kućni sistemi mogu kontrolisati pomoću daljinskog upravljača od klima uređaja do sistema za zabavu ili sigurnosnih sistema.
2. DRUGA GENERACIJA: kontrolisanje kućnih električnih aparata uz pomoć veštačke inteligencije. A to znači da ćete uskoro moći da dobijete poruku od svog frižidera sa napomenom da vašem kupljenom mleku uskoro ističe rok trajanja ili da treba da kupite jaja kojih više nema u frižideru. Takođe će vaš klima uređaj dobiti direktivu da pojača hlađenje onoga trenutka kada kroz ulazna vrata uđu neočekivani gosti.
3. TREĆA GENERACIJA: robot koji će komunicirati sa ukućanima. Mnogi se veoma raduju interakciji sa robotima i čekaju ovaj trenutak od kada su odgledali prvi deo Ratova zvezda (Star Wars). Roboti će obavljati razne kućne poslove kao na primer stavljanje sudova u mašinu za pranje ili sortiranje prljavog veša. Naravno, raspon aktivnosti koje će roboti moći da obavljaju

biće diktiran cenom koju za njih želite da platite. Robot će biti neka vrsta novog ukućanina na čiju pomoć ćete uvek moći da se oslonite.

Inteligentni transportni sistem

„Inteligentni transportni sistem“ (ITS) je napredna aplikacija koja ima za cilj pružanje inovativnih usluga koje se odnose na različite načine prevoza i upravljanja saobraćajem. Omogućavaju korisnicima da budu bolje informisani i sigurniji, a pružaju i bolju koordinaciju i pametnije korišćenje transportnih mreža.

Inteligentni transportni sistemi koriste različite tehnologije, a primenjuju se kako u osnovnim sistemima upravljanja (kao što su auto-navigacija, sistemi za kontrolu saobraćajnih signala, sistemi za automatsko prepoznavanje registarske tablice) tako i u naprednijim aplikacijama koje integrišu podatke uživo i šalju povratne informacije (kao što su vodič za parkiranje I informacioni sistemi, sistemi za odleđivanje mostova i slično).

Pored toga, razvijaju se i tehnike koje omogućavaju naprednije modeliranje i upoređivanje sa istorijskim osnovnim podacima.

Pametan grad

„Pametan grad“ je urbano područje koje koristi različite tipove elektronskih senzora za prikupljanje podataka za pružanje informacija koje se koriste za efikasno upravljanje imovinom i resursima. Ovo uključuje podatke prikupljene od građana, uređaja i imovine koji se obrađuju i analiziraju kako bi nadgledali i upravljali saobraćajnim i transportnim sistemima, elektranama, vodovodnim mrežama, otpadom, policijskim službama, informacionim sistemima, školama, bibliotekama, bolnicama i drugim zajedničkim uslugama. Koncept pametnog grada integriše informacionu i komunikacionu tehnologiju (IKT) I razne fizičke uređaje povezane mrežom (Internet stvari ili IoT)  kako bi optimizovali efikasnost gradskih operacija i usluga. Tehnologija pametnog grada omogućava gradskim zvaničnicima da budu povezani direktno sa infrastrukturom i da prate šta se dešava u gradu i kako se grad razvija.

Velike tehnološke, ekonomske i ekološke promene izazvale su interesovanje za pametne gradove, uključujući klimatske promene, ekonomsko prestrukturiranje, prelazak na onlajn maloprodaju I zabavu, starenje stanovništva, rast gradskog stanovništva i pritiske na javne finansije. O tome kakve promene se očekuju u Torontu možete više pročitati u ovom broju SAN-a u članku „HAJ-TEK Toronto na vodi“ koji je pripremila Karolina Grujić.

I dok se jedni raduju tehnološkim promenama, a drugi od njih zaziru, verovatno će se i ovoga puta pokazati tačnim istina da kroz evoluciju ne preživljavaju oni koji su najjači već oni koje se najbolje prilagode.