Dijaspora ide kući: šta je sve potrebno za trajni povratak u domovinu

Srbija je donela program za naše ljudi u dijaspori i njihove potomke da bi se trajno naselili, ali gomila papira i mnogo strpljenja čeka povratnika.

Naši ljudi šalju novac svojima u Srbiji kao pozajmicu jer se ne oporezuje, dok se slanje novca kao pomoć oporezuje sa 2,5 odsto.

Život u inostranstvu može biti lep i stabilan, u zavisnosti kako ga izgradite, ali ima onih koji žele kući i kojima trava u tuđini nije tako zelena kao u domovini. Oni razmišljaju o povratku i neprestano traže načine kako da ga ostvare.

Srbija je omogućila našim ljudima i njihovim potomcima da se osećaju dobrodošlo bez obzira da li imaju srpsko državljanstvo ili ne. Osmišljen je program nazvan Carta Serbica, namenjen članovima dijaspore srpskog porekla koji nemaju državjanstvo Srbije, a žele da u Srbiji žive, rade ili da se penzionišu. Za naše ljude koji žele kući, istražili smo šta je sve potrebno za trajni boravak u Srbiji.

Za početak, pretpostavimo da je neko ceo svoj radni vek ( ili više od 10 godina) proveo u inostranstvu i da sada želi da se vrati u Srbiju i da sa sobom ponese stvari ( pokućstvo ) koje je stekao. To može da uradi bez problema jer se u tom slučaju ne plaća nikakve uvozne dažbine na stvari, osim, naravno, transport od tačke A do Srbije.

Ali, ako je neko bio manje od 10 godina u inostranstvu i želi da uveze svoje stvari u Srbiju, onda će morati da „ otvori novčanik“. Uredba o carinskim povlasticama Srbije kaže da je povratnik koji je u inostranstvu bio do 10 godina može da uveze predmete domaćinstva čija je vrednost do 20 000 evra, a za sve preko toga plaća carinu.

Ko je odlučio, dakle, da se trajno vrati u Srbiju, sa stvarima ili bez njih, prva stvar koju bi trebalo da uradi je podnošenje zahteva za privremeni boravak. Zahtev se predaje u MUP-u, odeljenju za poslove sa strancima. Uz zahtev prilažete važeći pasoš. U MUP-u se prijavljuje adresa boravišta ili stanovanja u RS.

Srpsko poreklo

Povratnik koji želi da živi u Srbiji treba da dokaže svoje srpsko poreklo.

Srpskim poreklom smatra se krvno ili usvojeno srodstvo sa pretkom u prvoj liniji koji je državljanin RS ili državljanin bivše SFRJ.

Kada se podnosi zahtev za odobrenje prvog privremenog boravka kao dokaz se podnosi domaća javna isprava ili strana kojom se može utvrditi srpsko poreklo. Takođe, to može biti i krštenica Srpske pravoslavne crkve koju je izdala eparhija ili parohija crkve, na osnovu koje se može utvrditi srpsko poreklo podnosioca.

Na ovaj zahtev država je dužna da odgovori u roku od 30 dana, mada procedura, kazuje iskustvo, može trajati i duže.

Kada se odobri zahtev, naš čovek iz dijaspore može da boravi u Srbiji godinu dana. Posle toga, privremeni boravak se može produžavati neograničeni broj puta i sve ide po automatizmu, s tim što je dužan da priloži jedan od sledećih dokumenata, sve u zavisnosti da li je zaposlen, da li ima vlastitu firmu, da li je penzioner i slično:

• Ugovor o radu, ugovor o delu ili drugi ugovor kojim se dokazuje radno angažovanje u Srbiji;
• Izvod o registraciji pravnog lica u RS čiji je jedan od osnivača;
• Uverenje o sticanju nepokretnosti u RS;
• Potvrda o primanju u inostranstvu;
• Uverenje o korišćenju prava na penziju ostvarenu u inostranstvu.

Zdravstveno osiguranje

Kada se reši boravak u Srbiji koji se produžava na godinu dana, sledeća važna stvar i za zdrave, i za bolesne, jeste zdravstveno osiguranje.

Povratnik iz inostranstva mora da ima dokaz o zdravstvenom osiguranju. Za to mu je potreban jedan od sledećih dokumenata:

• Evropska kartica zdravstvenog osiguranja ili druga isprava kojom se dokazuje osiguranje u državi iz koje dolazi i čiji je državljanin;
• Polisa zdravstvenog osiguranja stranca;
• Dokaz o posedovanju novčanih sredstava kojim se mogu pokriti troškovi hitne medicinske pomoći ili lečenje hroničnih bolesti;
• Garancija poslodavca ili fizičkog lica da će pokriti troškove lečenja;
• Važeća kartica zdravstvenog osiguranja RS.

Takođe, povratnik je dužan da ima dokaz o zdravstvenom osiguranju koje je moguće regulisati posredstvom RFZO ili kod privatnih osiguravajućih kuća u Srbiji ili na osnovu potpisanog međunarodnog sporazuma sa državom čije se državljanstvo poseduje.
Bez obzira da li je penzija stečena u inostranstvu, u Srbiju može da se ostvari pravo na zdravstveno osiguranje.

Srbija je potpisnica međunarodnih sprazuma o socijalnom osiguranju sa 31 zemljom kojima su uređena pitanja priznavanja radnog staža, zdravstvenog osiguranja i isplata penzija.

 U Srbiji postoji privatno ili državno zdravstveno osiguranje. Prava i obaveze državnog osiguranja određene su Zakonom o zdravstvenom osiguranju, dok je kod privatnog osiguranja to određeno ugovorom o osiguranju.

Svako može da bira, ali povratnici ukazuju na prednost privatnog zdravstvenog osiguranja jer ne postoji ograničenje na jednu zdravstvenu ustanovu, jedan grad i na jednu državu. Takođe, mogu da izaberu gde i kada žele da se obavi pregled ili intervencija. U privatnim zdravstvenim ustanovama, kažu naši povratnici, oprema je modernija i novija, nema višemesečnog čekanja i straha da nećete biti primljeni. Takođe, prednost su redovni sistematski pregledi. Pomoć se može dobiti i u državnim zdravstvenim institucijama i u privatnim ordinacijama, domoviima zdravlja i laboratorijama i za mesečni iznos koji se plaća dobija se neograničeni broj zdravstvenih usluga.

Što se tiče državnog osiguranja, tu su, nažalost, poznate boljke: nemotivisani kadar, male plate, loša opremljenost i dugo čekanje na pregled.

Gde god da se povratnik odluči da se leči, procedura je sledeća: On ovavi pregled, naplate mu, dobije fakturu koju dostavlja svom zdravstvenom osiguranju (u zemlji koja je potpisnik sporazuma o socijalnoj zaštiti) koje mu zatim taj novac vraća. Neretko taj process traje i tri meseca (u Austriji). Većina penzionera nema vremena ni želje da se upušta u tu avanturu.

Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Srbije i Kanade stupio je na snagu 1. 12. 2014. godine.

Radna dozvola

Naš čovek iz dijaspore koji želi da radi, mora u Srbiji da dobije i radnu dozvolu. On podnosi zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje i uz njega prilaže putnu ispravu i odobrenje za stalno nastanjenje ili privremeni boravak.

Radna dozvola se izdaje na godinu dana i u slučaju produženja neophodno je ponovo podneti zahtev za dobijanje radne dozvole.

Da bi stimulisala naše ljude da se vrate, Srbija je za fakultetski obrazovane ponudila neke povlastice.

Od 2020. godine izmenila je sistem obračuna doprinosa i porez za zapošljavanje fakultetski obrazovanih povratnika i olakšala poslodavcima, smanjujući im poreze i doprinose za čitavih 70 odsto ako zaposle takvog povratnika. S druge strane, međutim, poslodavac je dužan da povratniku sa fakultetom da platu koja je najmanje tri puta veća od prosečne plate u Srbiju. To znači da povratnik mora imati najmanje 145.000 dinara platu. Poslodavac može da računa na ovo umanjenje doprinosa ako je zaposlio fakultetski obrazovanog povratnika – narednih pet godina.

Povratnik može da promeni poslodavca za tih pet godina i svaki poslodavac koji ga zaposli imaće u tom periodu popust od 70 odsto. Jedini uslov za povratnika jeste da sve to vreme boravi na teritoriji Srbije, da je mlađi od 40 godina i da je pre zaposlenja u Srbiji bio u inostranstvu najmanje 12 meseci.

Za fakultetski obrazovne povratnike inostrane diplome se priznaju u roku od 60 dana, a za diplome stečene na nekom od prvih 500 univerziteta rangiranih na listama Shanghai ranking, UN news and World Report i The times Higher Education, rešenje o priznavanju se donosi u roku od 8 dana.

 Stambeni krediti

Program stambenih kredita za nerezidente razvila je banka Poštanska štedionica u saradnji sa Tačkom povratka i uz podršku Narodne banke Srbije. Kredit mogu podići našu državljani koji žive i rade u inostranstvu sa prijavom boravka u inostranstvu od najmanje 12 meseci.

Oni moraju biti zaposleni u drugoj državi sa redovnim mesečnim prilivom po osnovu zarade ili penzije. Potrebni su, kako objašnjava Ivan Brkljač iz Tačke povratka, otvoren tekući devizni račun u banci Poštanka štedionica, njena pozitivna ocena o finansijskom stanju i kreditnoj sposobnosti. Kada je u pitanju kamatna stopa, ona je tokom prvih 36 meseci fiksna i iznosi 3,4 procenta na godišnjem nivou. Ta kamata važi ako ste osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Ukoliko niste, onda je kamata veća, i iznosi 3,7 procenata. Iznos kredita može biti od 15.00 do 500.000 evra. Rok otplate je od 24 do 240 meseci. Učešće je minimum 30 odsto od kupoprodajne vrednosti.

Ipak, valja čitati pažljivo ugovor jer se tako dođe do saznanja da je kamatna stopa za prva tri meseca fiksna i da iznosi zapravo 5,6 odsto ili 5,9 za one koji nisu osigurani.

Dokumentacija koju treba dostaviti za kredit je: pasoš druge države ili drugi dokument čime se dokazuje boravak u inostranstvu, ugovor o radu u inostranstvu, promet po računu za poslednjih 12 meseci i izveštaj da nema neizmirenih računa u inostranstvu.

Porezi na doprinose

Najveća prašina podigla se oko plaćanja poreza na dohodak.

Vlasti u Srbiji uredili su nepopularnu poresku politiku za povratnike ili je ona bar tako u prvi mah protumačena.

Naši ljudi koji su rezidenti (po Zakonu o porezu na dohodak građana rezidenti su građani koji na teritoriji Srbije borave 183 ili više dana, ili imaju prijavljeno prebivalište, ili im se u Srbiji nalazi posao, ili žive) dužni su da plaćaju porez na dohodak i doprinose za socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje.

Povratnik rezident, dakle, koji ima stan, porodicu ili firmu, obavezan je da plaća poreze i doprinose kao i drugi zaposleni građani Srbije! Pa čak i kada je odsutan duže vremena, a ima prebivalište u Srbiji, porodica mu je tu, dužan je da plaća poreze! Isto kao što ih plaća u insotranstvu. S tim što ih on plaća dva puta!

Naši ljudi mogu biti oslobođeni od plaćanja poreza na dohodak ili dela tog poreza ukoliko u zemlji gde žive plaćaju porez na njihovu platu, a Srbija sa tom zemljom ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ali i tada doprinose za socijalno osiguranje dužni su da plate u obe zemlje! Na primer, ako živite u Francuskoj 10 godina i niste odjavili prebivalište u Srbiji, domovina vas obavezuje da platite porez i doprinose za PIO i zdravstveni fond.

Ova drakonska mera je uznemirila naše ljudi koji su protestovali, pisali, interesovali se, pa je Ministarstvo finansija moralo da saopšti: porez u Srbiji plaća samo radnik zaposlen u državi koja zarade oporezuje nižom stopom od Srbije. Naši propisi preciziraju da je iznos ovog nameta 10 odsto. Naši državljani zaposleni kod stranih poslodavaca u inostranstvu nemaju obavezu plaćanja doprinosa.

Za kraj, postoji još jedna začkoljica kada se šalje novac u domovinu, svojima koju je korisno znati. Srbija „tretira“ dva načina slanja: kao poklon ili kao pozajmicu. Ako se šalje kao pozajmica – ne plaća se porez. Ako se novac šalje kao poklon – i godišnja suma pređe 100 000 dinara – poklon se oporezuje sa 2,5 odsto. Poklonu se tako ipak u zube gleda, pa je bolje slati pozajmicu svojima kod kuće.

Sredstva izdržavanja

Jedan od uslova za boravak u Srbiji je i dokaz o sredstvima izdržavanja tokom boravka u Srbiji. To se dokumentuje jednim od sledećih načina, sve u zavisnosti od statusa:

• Potvrda iz banke u Srbiji sa sredstvima u iznosu minimalne mesečne plate (oko 300 evra)
• Potvrda od penzionog fonda
• Ugovor o radu ili drugi ugovor o radnom angažmanu
• Potvrda o primanjima od poslodavca u Srbiji
• Potvrda o stipendiji
• Potvrda o registraciji poljoprivrednog gazdinstva
• Potvrda o izdržavanju od nekog pravnog ili fizičkog lica