Две деценије Српског позоришта Торонто

Недавно, тачније 11. маја ове године, Српско позориште Торонто, једна од најстаријих културних институција канадских Срба, прославило је редак јубилеј свог рада и постојања које се протеже на две деценије. Позориште је основано 2004. године од стране позоришних заљубљеника са циљем да окупи све оне који су имали претходног искуства у театарској уметности, али и оне талентоване за глуму, режију, писање текстова, сценографију, костимографију, акустику, светло. Јер, са све већим приливом наших људи, посебно после ратова деведесетих година прошлог века, нарочито младих и образованих, осетила се потреба за једним позориштем које ће одговорити све већим културним потребама наших људи и које ће се борити да сачува наш језик, писмо и културу од асимилације и нестајања у англофонском свету. Повремена гостовања позоришта из Србије нису могле да утоле велику жеђ за позоришном магијом. Тако је створено Српско позориште Торонто.

Каснијих година никло је у Торонту више позоришних група као што су „Зона 416“, „Полет“, „Грејстон продакшн“, као и бројни пројекти представа, у стилу канадских „оф позоришта“, али данас је на сцени опстало само Српско позориште Торонто, његова верна публикам препуштена осведоченим квалитетом представа.- По мишљењу многих, представе премашују поједина гостовања позоришних група или пројеката професионалаца из Србије.

О ансамблу

„У ансамблу СПТ радили су и раде професионални глумци и редитељи, као и велики број талената који су показали своје умеће и љубав према овој уметности“ каже за САН директорка позоришта Љиљана Марковић и додаје: Основна мисија Позоришта је да кроз текстове српских писаца, мада нису искључени  текстови неких признатих страних ствараоца, посебно оних блиским нама по језику и култури, одржи и сачува сопствену позоришну традицију и културу играјући представе на српском  језику.“

О изазову

„Посебан изазов је радити са младим глумцима, па и са децом, посебно

рођеном овде или који су дошли врло млади у Канаду“, напомиње Марковић, „јер њима треба усадити љубав према српском језику и постићи да они на језику својих предака играју и тумаче неке друге ликове са свим емоцијама које прате играње на сцени. Тако се додаје нова снага и замах српском језику и он постаје примамљив младима и  опстаје на овим просторима.“

О репертоару

„Наш театар негује врло широк репертоар: од драма, историјских комада, комедија, сатире, преко бурлески, кабареа, станд-уп комедија, дуодрама, монодрама, дакле све што једно позориште треба да има у свом програму“, каже оснивач овог Театра Гојко Роглић. Прву представу СПТ „Земља је као жена“ одиграло је много пута пред својом публиком. Реч је о историјској драми базираној на оригиналним беседама оних који су стварали српску историју или су у њој остали запамћени и коју је режирао познати глумац из Србије Момир Брадић.

Затим су се низале  представе: Камен за под главу, Гангстербајтери, Ај реци по души, Траг људских зуба, Сумњиво лице, Ми чекамо бебу, Прва брачна ноћ, Јеси то дош’о да ме видиш, Бој на Чегру, Женидба и удадба, Нова Страдија, Чу ја љубоморан, Порфирогенеза, Горски вијенац, Јуриш у будућност, Маратонке трче почасни круг, Радован Трећи, Вaj фaj (Wi-Fi).

СПТ тренутно ради на припремању неколико нових представа. Једна од њих је „Мала“ по тексту Радослава Павловића. Али се размишља и о адаптацији, осавремењaвању Кочићевог „Јазавца пред судом“ и неких других текстова из наше драмске заоставштине.

О гостовањима

„СПТ игра пред својом многобројном публиком у Торонту, Кичинеру,

Нијагари, Монтреалу, Отави, Чикагу, Витбију, а учествовало је више пута на позоришним фестивалима српских позоришта у Отави и Чикагу“, каже Љиљана Марковић и додаје:„СПТ је редовни учесник многих културних манифестција на овим просторима, књижевних, забавних, гусларских вечери на којима чланови овог позоришта обогаћују програм кроз наступе, вођење програма, рецитале, кратке игроказе.

Театар је више пута играо и даље игра представе у хуманитарне сврхе, учествује у хуманитарним акцијама за помоћ у отаџбини, као што је помоћ погођеним ратовима, природним катастрофама: земљотресима, поплавама, пожарима, у добротворним акцијама за децу и омладину, за школе, болнице, породилишта, дечје вртиће, за старе и све оне којима је потребна помоћ. Размишљамо, а већ смо почели да остварујемо ту иницијатив, да позориште „иде на ноге публици“,   и попут путујућег позоришта посети места и црквене општине где живе наши људи у Онтарију и Канади, али и у Америци.“

Звезда водиља

„СПТ се одувек водио једном девизом као својом звездом водиљом: док је српских позоришта, културно-уметничких ансамбала, све док се чује српска реч са сцене, српски језик се неће угасити овде далеко од отаџбине. Вртеће се српска реч као стари златник“- истиче Гојко Роглић који је и оснивач Српског позоришта Торонто. Роглић  је био његов први директор. После једанаест година ту дужност је преузела Љиљана Марковић, која је и данас на тој функцији. Секретар/благајник је Маја Јовчић, за технику је задужен Срба Томанић, кога све чешће замењују други, млађи сарадници.

О сарадњи са глумцима

„У току ове две деценије режирали су и глумили са овим театром: Војин Васовић, Срђан Рајшић, Живко Церовић, Ђорђије Живковић, Милорад Луковић, Марина Милошевић, Слађана Никшић, Зорица Богдановић, Глорија Кравос, Наташа Ђекић, Ивана Обрадовић, Гордана Лаковић, Ксенија Вучевић, Драгана Живић – Илић, Душко Аврамовић, Владимир Спасојевић, Зорица Милеуснић, Деса Ђонин, Стеван Митровић, Срба Томанић, Дејан Оћићек, Небојша Ћукило, Тијана Петровић, Радован Ђајић, Дијана Василић, Марина Зиновјак, Небојша Сремчевић, Мишо Јањић, Младен Стојановић, Мирко Радовић, Владимир Ђерић и да не набрајам даље“, каже Љиљана и додаје: „све скупа преко 150 људи разних профила је прошло кроз наше позориште (техника, шминка, сценографија, иниспицијенти).“

О прослави

У оквиру ове прославе, којој је присуствовало више од 300 заљубљеника у позориште, глумци слављеника, Српског позоришта Торонто, извели су краћи игроказ „Пензоси на шалтеру“ Гојка Роглића, који се на хумористичан, али и сатиричан начин, бави бирократијом и проблемима обичног малог човека пред изазовима које му поставља дивовски шалтер неке институције у земљи Cрбији наших дана, пред којим он покушава да оствари нека своја „гарантована права“ као што су, на пример, пензија, здравствено осигурање итд.

Публика је дугим аплаузом поздравила глумце, учеснике ове инсценације: Мају Јовчић, Мају Јапунџић, Љиљану Марковић, Јасну Вићентијевић, Гојка Роглића, Ратка Тодоровића, Живка Церовића, Небојшу Сремчевића.

Али, све што радимо, уз велика одрицања, вођени само бескрајном љубављу према сцени и сценској речи, не бисмо успели без подршке наших верних гледалаца, пријатеља и донатора позоришта.