ИСТАКНУТЕ ЛИЧНОСТИ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ (Ексклузивно из Немачке) ВЛАДИМИР УМЕЉИЋ

Познати јавни говорник и борац за правду о Србима – цењени историограф, православни филозоф и књижевник

Управо је изашао из штампе најновији роман Владимира Умељића   „Вучји месец изнад куће Чарнојевића“. То је монументална хроника на 700 страна о судбини српске породице са Косова и Метохије, а односи се на временски период од Велике сеобе Чарнојевића, преко Првог и Другог светског рата, све до последњих ратова на територији бивше Југославије током деведесетих година прошлог века. Сам аутор ме је веома заинтересовао за свој роман тумачењем  његовог завршног дела: Назовимо, дакле, овај запис и прилогом хроници Чарнојевића, аналогно мешовитим тј. прелазним формама између играног и документарног филма, „књижевно-документарним“ сведочанством времена, зашто да не? Јер шта је једна хроника, ако не то?

Роман још није стигао у Торонто, па смо се, уместо интервјуа и приче о роману, овога пута  определили  за представљање његовог аутора, једног знаменитог Србина, истакнутог у српској и светској јавности, како по свом књижевном  и филозофском делу  (његова значајна остварења су објављена поред српског и на немачком језику), тако  и по својим  наступима у јавности против неправде нанете Србима.     

Владимира Умељића сам упознала преко зналачки написаних геополитичких текстова, који су од прошле године стизали и на моју имејл адресу. Многи од тих текстова су делови обимних студија на тему Јасеновца, Косова и Метохије, Европе и Балкана, о немачкој ревизији српске историје, о Српској православној цркви на ветрометини историје и политике и др.  Била сам веома радознала да сазнам изворе и разлоге дубоког, аутентичног, изгарајућег, уз то врло студиозног опредељења Владимира Умељића за изучавање  узрока и последица страдања српског народа како у прошлости, тако и данас. И као што се могло очекивати успостављена интернет веза брзо се претворила у интензивно сарадничко дописивање. Његова богата стваралачка биографија дала је одговор на моју запитаност о мотивима једног рођеног Београђанина, који скоро четрдесет година живи у Немачкој, за његове бројне есеје, студије и књиге на тако озбиљне и актуалне теме.

Из пребогате радне биографије сазнајемо о разноврсности тема и преокупација јунака ове репортаже. Само набрајање есеја, студија и књига објављених на српском, немачком, понешто и на енглеском заузело би цео расположиви новинарски простор.

Приоритет у строгој селекцији објављених дела Владимира Умељића свакако припада његовим есејима и студијама о Јасеновцу и другим јамама. Из тог домена наводимо његову студију о усташком геноциду, насталу као дисертација на немачком језику, на Гете (Goethe) универзитету, објављену 1994. Објављена је у више немачких научних публикација на тему геноцида. Књига је на располагању у универзитетским библиотекама широм света. Умељић је члан Међународне комисије за истину о Јасеновцу, Бањалука. Из исте области важан је научни есеј „Етика и власт над дефиницијама“ , објављен у немачком научном часопису Kultursoziologie (Leipzig,  2006) у коме, средствима и методологијама језичке филозофије, историје, социјалне психологије, политологије, теологије – а на примеру општег феномена геноцида, истражује укорењеност свих партикуларних духовних наука у филозофији језика, од Платонове класичне језичке парадигме, па до нашег времена.

Резултат даљег истраживања у тој области је научна студија „Теорија дефиционизма и феномен геноцида“. Етика и власт над дефиницијама (око 430 страна,  на српском и енглеском), на примеру геноцида над Јеврејима, Србима и Ромима, а тежиште је Србоцид 1941 – 1945. у НДХ. То је покушај да се на примеру свих великих геноцида у европском 20. веку, допринесе расветљавању овог стравичног феномена. Студија је објављена у Београду 2010.

Највећи светски корифеј језичке филозофије, Ноам Чомски, показао је интересовање за ову нову социјалну теорију изјавом да сам никада није дошао на тако занимљиву идеју и да ће покушати - упркос поодмаклом животном добу и не баш добром здрављу -  „да ради на тај начин...“

Проф. др  Јелена Гускова, директор Центра за новију балканску историју Руске академије наука, оценила је оригиналност и вредност ове теорије следећим речима: Пажљиво сам прочитала вашу студију и могу да кажем да је она врло важан допринос науци: теорији (филозофија) и пракси (историја) феномена геноцида, што до сада још нико није радио.

Највиши представник Руске православне цркве у Немачкој, господин Марко, архиепископ берлински и немачки, написао ми је: Имао сам могућност да прочитам вашу књигу. Ово је заиста једно важно и драгоцено истраживање... Дозвољавате ли да објавимо неке изводе у нашем епархијском гласнику „Вјесник“?

Студија о теорији дефиционизма је од стране две невладине организације из области културе (из Београда и Лондона) била номинована за алтернативну Нобелову награду 2011. године. Шведска фондација  Right Livelihood Award је номинацију, пошто је упознала садржај књиге, прихватила и аутора уврстила у званичне кандидате.

Студију „Балкански гамбит Ватикана: ‘чудесно’ умножавање Хрвата и ‘чудесно ‘ ишчезавање Срба западно од Дрине од половине 19. века, у издању куће „Катена мунди“ (Catena mundi) 2018. важно је споменути и због Владимировог присног пријатељства са духовним оцем оснивача покрета „Двери“, Предрагом Драгићем Кијуком. Својој издавачкој кући, једној од најугледнијих у Србији, дали су име CATENA MUNDI по капиталном делу „највећег српског ума“ (како са пијететом говоримо сви о Пеђи Кијуку).

Јавни ангажман            

Владимир Умељић је био запажен и по свом личном ангажману у напорима српске дијаспоре да се опере и одбрани српско име од неправде која још траје.  Само за време НАТО агресије на нашу земљу наступио је двадесет три пута у радио и телевизијским програмима Немачке, Швајцарске и Белгије, аргументовано бранећи српски национални интерес. Позиван је као говорник испред српских црквених организација, Светског сабора Срба и Конгреса српског уједињења (Serbian Unity Congress) у многе светске метрополе (Париз, Брисел, Берлин, Химелстир, Сент Андреја, Чикаго и др.). Учествовао је редовно у српским демонстрацијама против НАТО агресије и других повода.

Треба указати и на стално присуство Владимира Умељића у савременим националним и црквеним часописима, као и на познатим интернетским сајтовима: Словенски вестник, Искра, Двери, Видовдан, Стање ствари, Стандард  и др.  Реагује брзином муње на горуће националне и светске проблеме  благовременим слањем својих протестних текстова на адресе публикација и сајтова који то, срећом, од њега и очекују. Један од најсвежијих примера је Владимиров изванредан текст  „Српски скупштинари и резолуција о Јасеновцу“ (кад у скупштини Србије није изгласана резолуција о Јасеновцу на предлог госпође Смиље Тишме, последњег преживелог сужња „Јасеновца“), објављен у „Словенском вестнику“ у Краљеву.

                                                               ---------

Платио је скупу цену за своје протестне говоре у одбрану Срба, на  немачкој телевизији и на масовним демонстрацијама. У периоду од осам година (од 1992 – 2000) изречена му је забрана бављења својом професијом, па је морао да затвори своју стоматолошку клинику и пријави банкротство.  А баш у то време, поред својих породичних обавеза, издржавао је шесторо ратних сирочади из Српске крајине и Републике Српске. Бити борац за правду подразумева животну борбеност и сналажљивост. Са великим поносом Владимир воли да нагласи успешно вођење свог новог бизниса – ресторана брзе хране са свежим домаћим лепињама и вегетаријанским пљескавицама по рецепту монаха из Хиландара. То је трајало пуних девет месеци.

 „Чаша жучи иште чашу меда“ – Ова животна мудрост, из пера Његошевог, укомпонована је у право време у животну партитуру Владимира Умељића. Баш на врхунцу националне и личне драме (НАТО бомбардовање и  губљење бизниса) он упознаје своју другу супругу, Немицу Кармен, са којом је веома срећан. Њих двоје су сродне душе, по осећању и бризи за друге људе. Кармен је дипломирала социологију и етнологију у Немачкој. Више година је провела у Џакарти да би у аутентичном окружењу изучавала индонежански језик и књижевност. А по повратку у Немачку слала је новчану помоћ у Џакарту за напуштену децу, без родитеља и дома. Саградила је и једну већу кућу за њих, као уточиште, прихватилиште. Последњих десет година води једну организацију за помоћ деци са ретким обољењима. Владимирова супруга Немица заслужује нашу пажњу и због чињенице да је удајом за Србина прешла у православну веру. Следећа епизода је прави зачин за наш српски менталитет: Пред црквом Светог Марка у Београду у којој је обављено венчање, поред одабране елите познатих личности из културног и јавног живота Србије, због саме чињенице да је венчани кум био великан српске књижевности и филозофије, пок. Предраг Драгић Кијук, већ поменут у овом тексту, било је много фоторепортера. Младу су салетели питањима фоторепортери франкфуртских „Вести“:

Венчавате се у Србији и прешли сте у православље, мора да много волите вашег мужа и његову земљу. Шта вам је до сада показао од ње?

Само београдске кафане – лаконски је одговорила Кармен. И они су тако и објавили.

Пребогата стваралачка биографија може само да припада Србину становнику Планете чија је порука национална и планетарна:

„У актуалној политичкој ситуацији, како глобално тако и локално, остаје нам пре свега остављање добрих трагова из злог времена. Истовремено, уздам се у Бога, Зло (са великим З) ће проћи, доћи ће неки бољи људи од свих нас и треба им оставити што више добрих трагова, пре свега писане речи.“