Интервју са Наталијом Зарић, власницом малих бизниса у Торонту

Разговарала сам  уз кафу са Наталијом Зарић у пријатној летњој хладовини баште кафића Charm, у улици Queensway, у западном Торонту.

САН: Поред тога што сте успешна фризерка, однедавно сте свој фризерски салон Charm преуредили и један део претворили у кафић. И фризерски салон и кафић имају прелеп, оригинално уређен и пријатан ентеријер и могли би да се нађу у најелитнијем делу Торонта, Париза, Њујорка, Београда. Како сте се одлучили за тај корак и који су вам планови и очекивања у оквиру ова два бизниса?

Прије свега желим да Вам захвалим на лијепим ријечима. Част ми је да са вама под‌јелим радост коју ми доноси остварење једног од мојих снова…
Фризерски салон је настао као идеја младе двадесетчетворогодишње д‌јевојке, још давне 1999. године, само годину дана по доласку у Канаду, а реализована већ у септембру 2000. године. То је био пројекат три жене, стицајем околности – фризерке. Свака од нас је имала иза себе неку другу каријеру, али због рата и напуштања градова у којима смо одрастале, све се промјенило. Иако је разлог те промјене тужан, помогао ми је да остварим свој сан. Моје партнерке су се након низа година рада пензионисале и продале свој дио бизниса који сам ја откупила. Тек онда је отпочела борба јер све обавезе које су се д‌јелиле на нас три, тада су постале само моје. А додатак свему томе је што сам све сама дизајнирала, па потом и реализовала замишљено, фарбајући, куцкајући и бирајући ситне детаље. То се поновило и са кафићем, па ми је веома драго да сте препознали утицај Париза, Италије. Самохраној мајци са двоје д‌јеце, морам признати,  није било нимало лако, али ето уз много рада, упорности и добрих људи, успјела сам да изградим нешто што није само бизнис него и свакодневна радост. Бизнис се развијао и са неколико запослених и чинило се да је то – то.
Међутим, онда се у једној зрелој жени разбуктала идеја која је тињала годинама, а то је мали интимни саfé, који ће окупљати људе који воле да уживају у доброј кафи, лијепој музици, умјетности и дружењу, или једноставно у свом миру, књизи, „бјегу“ у свој свјет.
И ето, 2023. године,  у фебруару, то се реализовало. Као посљедица тешког периода за вријеме ковида настали су услови за додатни посао у оквиру постојећег  простора. И тако сам уз фризерски и козметички салон отворила и саfé, мислим да је тада и остварена идеја.
Тешко је рећи шта су очекивања и планови, јер сви који ме познају знају да ја живим у тренутку и генерално у животу немам нити очекивања, нити планове… Биће како ће бити, а ја ћу да дам све од себе да оба бизниса буду прије свега стабилна како бисмо драгим клијентима и гостима, а и запосленим, још много година пружали задовољство.

САН: Током зимског периода у вашем кафићу су се одржавале промоције књига, козметичких производа, хране итд., а кафић служи и као стални изложбени простор. Који се догађаји планирају за зимски период и како неко ко је заинтересован може резервисати ваш кафић?

Да, један дио идеје јесте да подржавамо локалне бизнисе и умјетнике и ето већ у првој години смо имали неколико успјешних промоција, дружења рекла бих… А током цјеле године имамо изложбену продају слика, накита и осталих рукотворина. За сада су најављена још нека збивања што ћете ви и ваши читаоци сазнати ускоро. Додала бих да смо били почаствовани посјетом наших драгих умјетника који су били у посјети Торонту као на примјер Зијаха Соколовића, сликарке Светлане као и појединих канадских умјетника Jeff Teravainen, Olympia Тулпа…. који нас редовно посјећују. Један од наших честих гостију је и Мила Живковић,  наш познати биоенергетичар.

САН: Постигли сте велики успех опстајући и поред пандемије која је, као што знамо, у Торонту уништила много малих бизниса. Како вам је то пошло за руком будући да су фризерски салони били дуго затворени током пандемије?

Па ни сама не знам. Можда вјером и упорношћу. Једноставно нисам могла да допустим да не успијем. Било је заиста тешко и још увјек је. Све мање, али и даље се осјећају посљедице ковида. Било је периода када нисмо смјели радити, па онда су нам допустили, али под страшним рестрикцијама, сналазили смо се како смо умјели и знали. Тај период је у мени пробудио нешто што сам мислила да је давно заборављено – рат и давну '92. Било ми је јако тешко јер ме је све подсјећало на тај период који сам као млада дјевојка  релативно лако преживјела, али у ствари тек када су се сличне ствари почеле дешавати, схватила сам колико је тешко било и колика је то заправо траума. Но, шта је ту је као и те давне ’92. једноставно сам знала да предавања нема и да треба ићи даље и радити најбоље што се може, бити упоран, сналажљив и предан. Једноставно, успјех не може изостати ако нешто довољно јако желите и на томе вриједно радите.

САН: Шта бисте препоручили млађим људима који се упуштају у мали бизнис? Које су најчешће грешке због којих мали бизниси пропадају?

 Морам рећи да није лако започети било шта, а поготово мали бизнис и много фактора је пресудно за успјех. Можда бих истакла да је важна љубав према ономе што радите, жеља да остварите свој сан, јер сваки бизнис је у ствари сан, преданост, спремност на много одрицања, много вриједног рада и стрпљење. Можда је и најважније почети полако и не очекивати много, вјеровати у себе и не освртати се на препреке. Саслушати све добронамјерне људе, али ипак слушати своје срце и свој разум.
Иначе мислим да мали бизниси пропадну зато што људи често уложе много новца и очекују да у кратком периоду почну да остварују профит. Како сам већ рекла, стрпљење је веома важан фактор.

САН: Ви сте веома талентована и искусна фризерка. Како је дошло до тога да почнете да се бавите овом професијом и колико дуго сте у том послу?

Хвала на лијепим ријечима и похвалама.
Једноставно, то сам одувјек жељела и некако сам увјек знала да шишам и правим лијепе фризуре и себи и другима. Претпостављам да можемо рећи да је то таленат са којим се родите. Као мала сам хтјела постати лијечник или фризер, али ето завршила сам у економској школи, а након тога започела студије туризма у Београду, али то је дуга прича. Упоредо сам због своје силне жеље учила и занат. Почетком рата то је добродошло тако да сам и тада помагала пријатељима и комшијама да лијепо изгледају. И можда сам баш тада схватила колико је лијепа фризура важна за психичко стање човјека, поготово што, као што знате, фризери важе за “јефтине” терапеуте. Жељела бих поменути да се већ дуги низ година бавим биоенергијом и природним лијечењем, тако да на неки начин и живими тај свој д‌јевојачки сан.

САН: У коликој мери је фризура жене важна за њен изглед? Које су фризуре тренутно у тренду?

Фризура је веома важна и женама и мушкарцима. Мислим да нам лијепа фризура много помаже да уз мало труда изгледамо “сређено” , а уједно нама даје неку врсту самопоуздања. Једноставно, када се погледате у огледало, а  имате лијепу фризуру, осјећаћете се срећније и задовољније.
Па, рекла бих да је све у тренду, ха-ха. Можда су тренутно фризуре из осамдесетих поново актуелне. Једноставне, богатих боја и лаке за одржавање.  Мада, ја морам да истакнем
да нема лијепе косе ни фризуре без његе и одржавања.

САН: Да ли је и у коликој мери могуће и подмладити се са добро одабраном фризуром? Које фризуре препоручујете за подмлађивање женама средњих година, као и оним старијим?

Да ли је могуће подмладити се? Искрено, не вјерујем у подмлађивање па баш и не знам како бих вам одговорила на ово питање. Једноставно мислим да је важно његовати се у сваком погледу и свакој животној доби и достојанствено носити своје године. А његована жена је лијепа жена. Човјек је млад духом. Бар тако ја мислим.

САН: Не само што сте деведесетих година остали без отаџбине, већ сте остали и без вашег града Сарајева. Осећате ли носталгију и тугу и како их превазилазите? У коликој мери осећате Канаду и Торонто као своју домовну и свој град?

Сарајево је један посебан град пун живота и добрих људи, раје која све прихвата као своје и живе један свој посебан живот. Много ми недостаје, али не бих то назвала тугом. Увјек се радо враћам и уживам у сваком тренутку проведеном тамо. Имала сам врло лијепо и сретно д‌јетињство, дивне родитеље и сестру који и даље живе тамо и који су поред д‌јеце моја највећа подршка. Иако су они највећи разлог мојих честих одлазака тамо, ипак украдем који тренутак да прошетам шехером и поново проживим сретне тренутке ране младости. Торонто и Канада су постали дио мене и волим да живим овд‌је. Торонто је мој дом и дом моје д‌јеце, бар за сада.

САН: Волите да путујете и светска сте путница. Која вам је најомиљенија локација за одмор у Канади, а која у свету?

Да волим да путујем и користим сваку прилику да бар накратко побјегнем и предам се првенствено природи… Волим камповање и можда бих рекла да ми је сјевер Онтарија омиљена дестинација, прелијепи провинцијски кампови, али ето ако треба да се издвоји неко мјесто можда би то био Манитоулин острво. А као неку свјетску дестинацију, поред прелијепе Европе, мозда бих издвојила Бали, због дивне природе, дивних сретних људи и једноставног начина живота.